sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Hafizove gazele na srpskom jeziku

Knjiga 500 prepeva iranskog pesnika i filozofa Šemsudina Muhameda Širazija predstavljena u Narodnoj biblioteci Srbije
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 21.02.2016. u 20:35
Шемсудин Мухамед Ширази, познатији као Хафиз

Kapitalno poetsko delo „Divan” iranskog pesnika Šemsudina Muhameda Širazija (1310–1390), poznatijeg kao Hafiza, u izdanju Iranskog kulturnog centra u Beogradu, predstavljeno je u Narodnoj biblioteci Srbije. Prepev prevoda sa persijskog za ovo izdanje uradio je Slobodan Đurović. Knjiga sadrži blizu 500 prepeva Hafizovih gazela, lirskih pesama, kao i uvod i objašnjenja u prevodu Aleksandra Dragovića. Doprinos umetničkom aspektu ove zbirke dale su minijature proslavljenog iranskog umetnika i profesora Mahmuda Farčijana.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković objasnio je Hafizov uticaj na našeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, najpre preko Geteovog stvaralaštva.

– Gete i Zmaj Hafiza su videli kao pesnika koji govori svevremeno i vanvremeno. Nije od suštinske važnosti da je znameniti srpski pesnik zaista posetio Hafizov grob, zbilja hodočastio tu univerzalnu, svetlu, mogilu, dumajući nad rakom uobručenom ružama i glasovitim epitafom, ali je svakako ostao plodonosni dopisnik sa značajnim Hafizovim inspirativnim motivima, jedan posebni primerak zapadno-istočnog divana. Sa 26 gazelom, gde Persijanac veli: „Ima li gde ruže da nema trnje”, direktno korespondira Zmajev vaspitni moralizam, koji je u srži čitavog njegovog pesničkog napora namenjenog deci. „Jedan mali dečko nije ništ` uživo, sve je shvat`o tužno, sve je shvat`o krivo, mučila ga često i ta mis`o crna, zašt` nijedna ruža da nije bez trna”.

Zmaj, međutim, ublažava Hafizov pesimizam konstatacijom: „Radujem se, druže, što se i na trnu mogu naći ruže”. Zmajevo čitanje Hafiza naizgled je protkano značenjima što su ispred fizike; rečju, tumačenje religiozne poezije, kakva je u jednom značenjskom nivou i Hafizova, podrazumeva po prirodi stvari pre svega alegoriju i simbol. Hafiz je učinio da je gazela u istočnjačkoj poeziji isto što i sonet u zapadnoj lirici, forma ograničena, a beskrajna, rekao je Blašković.

Madžid Fahimpur, ambasador Republike Irana u Beogradu naglasio je da se Iran u vreme tehnološkog napretka još uvek ponosi duhovnim i kulturnim vrednostima, koje su utemeljene i u Hafizovom delu, a Mahmud Šalui, direktor Kulturnog centra Irana u Beogradu, govorio je o Hafizu kao zaljubljeniku u božansko postojanje, koji je svoje zemaljske puteve uvek usmeravao ka nebu.

– Bogotraženje je bio njegov put. Hafizova lirika ispunjena je gnostičkim smislovima, gde je svevišnja stvarnost upoređena sa lepim licem, koje ostaje prelepo i bez ljudskog divljenja. Bogu nije potrebno naše obožavanje, ljudima je svojstveno da obožavaju. Hafizovu poeziju odlikuje istančana muzikalnost, mnogo muzičkih dela zasnovano je na njegovoj poeziji, objasnio je Mahmud Šalui.

Prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, napomenuo je da ova biblioteka među 682 orijentalna rukopisa sadrži i dva Hafizova, kao što u našem kulturnom pamćenju postoje lekcije o odnosima Evrope i Istoka i sufijska mudrost kod naših pisaca Ive Andrića i Meše Selimovića.


Komentari1
672bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mowlana
Svaka čast Iranskom kulturnom centru, nastavljaju tradiciju prevodilaca kuvara policijske akademije, možda bi i neke mogli da pošalju na usavršavanje u Iran, samo da ih nauče prvo da je nošenje marame obavezno za žene, da ne bi stipendistkinje bile vraćene kući.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja