ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2016. u 20:05 Biljana Lijeskić
INTERVJU: KRISTIJAN INGIMARSON, igrač i reditelj

Političari i korporacije nas lako izmanipulišu

Kompanije Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena sa predstavom „Tras!” postavlja svakodnevni život na scenu i kritikuje moderno društvo
Кристијан Ингимарсон, играч, глумац, перформер и редитељ (фото БФИ)

Sećam se odlazaka u bioskop, kada sam bio dete, u mom rodnom gradu Akureiri na Islandu. U glavi sam i dalje živeo u filmu. Lično sam bio uvek junak i činilo mi se kao da se sve oko mene kreće kao u usporenom snimku. Bio sam spreman da osvojim svet! Moj cilj sa predstavom „Tras!” je da učinim da se publika oseća isto tako. Izgleda da ljudi vole ovo ostvarenje zato što lako mogu sebe da prepoznaju u njemu. Kritike su bile fantastične, ta predstava je za svakoga, originalna i zabavna i sa njom sam već tri sezone na turneji. Ove godine sa istim komadom nastupićemo u Kolumbiji i Indiji – kaže za „Politiku” Kristijan Ingimarson, direktor pozorišne kompanije koja nosi njegovo ime, potom igrač, glumac, performer i reditelj. Naša publika moći će da pogleda predstavu „Tras!” Kompanije Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena 3. i 4. aprila u 20 časova u Pozorištu na Terazijama, na 13. Beogradskom festivalu igre. A sadržaj komada ukratko je ovakav: da bi pobegli od dosadnog posla četvoro kancelarijskih radnika izmišlja „Tras” , maštovitu igru u kojoj život dobija različite nadrealne dimenzije. Ingimarsona veoma zanima vizuelni, fizički teatar, posebno je usmeren na kritiku modernog društva i strepi nad sudbinom pojedinca. Svaka njegova predstava je eksperiment.

Čini se da vas veoma iritira moderno društvo, čak toliko da se njim bavite na sceni. Šta vam najviše smeta, kako vidite čoveka u takvom društvu i kako on može da se izbori za dostojanstveni život?

Opa, izgleda da ste gledali moju fejsbuk stranicu. Pa, ne iritira me moderno društvo, samo po sebi. Današnje društvo ima toliko mogućnosti i postoji dosta dobrog, pozitivne energije i većina ljudi samo želi najbolje za ljude oko sebe. Ali, nervira me činjenica da nas političari i velike korporacije toliko lako izmanipulišu. Nervira me kada osobe postanu robovi iznenadnih pravila i struktura i zaborave da možemo promeniti stvari ukoliko nam se ne sviđaju. Predstavom „Tras!” i mojim poslednjim komadom „Aerodrom”, praktično sam postavio naš svakodnevni život na scenu i dodao mu trunku kreativnog i smešnog. Držim ogledalo pred publikom kako bi oni mogli da se nasmeju sebi samima, kako bih izazvao reakciju.

Kakvo je vaše iskustvo sa vizuelnim teatrom, koje mogućnosti nudi? Zašto ste osnovali sopstvenu trupu, i kažite nam kako ona zapravo funkcioniše?

Vizuelni, fizički teatar i igra sadrže jezik bez granica, i obično se bave univerzalnim ili apstraktnim temama. Reč je o savršenoj umetničkoj formi za kulturnu razmenu koja ujedinjuje ljude. To je razlog zašto su međunarodni teatar i plesne kompanije toliko važni. Mislim da je to, u današnjem svetu prepunom informacija, esencijalno za ljude, da iskuse umetnost koja se obraća pravo vašem srcu, stomaku ili polu. Uvek sam imao potrebu da stvaram sopstvene stvari. Pokrenuo sam svoju kompaniju pre 18 godina, kada sam napravio prvu solo predstavu „Mike Attack” i od tada sam uradio nekoliko produkcija, zajedno sa širokim spektrom umetnika. Radim od projekta do projekta, sa različitim ljudima. Premijere su uvek u Kopenhagenu, a onda putujemo po zemlji i inostranstvu, koliko god je to moguće.

Scena iz predstave „Tras!” (foto BFI)

Rođeni ste na Islandu, a Kopenhagen ste odabrali kao mesto za život i rad. Zbog čega vam ta okolina najbolje odgovara i šta vam omogućava?

Pa, nisam zapravo izabrao Dansku, više je mene izabrala moja supruga, Dankinja. Studirao sam pozorišnu umetnost u Danskoj, i Kopenhagen mi je pružio šansu da otkrijem međunarodnu scensku umetnost, koju nisam imao prilike da vidim na Islandu, s obzirom na to da dolazim iz malog mesta na severu. Dancima se izgleda dopada ono što radim i pružaju mi podršku, a život ovde mi pruža lakši pristup ostatku Evrope.

U kojim novim projektima vidite sebe i na koji način biste voleli da eksperimentišete, kada je reč o fizičkom teatru?

U ovom trenutku radim na novom komadu koji će premijerno biti prikazan na Evropskoj prestonici kulture Arhus 2017. Znam da će se baviti ljudskim ponašanjem, ali još uvek pokušavam da premostim šifru, kako bih „napao” ovu temu. Dugo radim na svakoj produkciji i volim da eksperimentišem, mešam stilove i izmišljam nove delove. Ali, prvo moram da u svojim kostima osetim kuda sve to ide. Volim da gledam apstraktni fizički teatar i igru, posebno su grupe „Peeping Tom” i „Societas Raffaello Sanzio” u vrhu moje liste.

Komеntari1
a671c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ovce i sluze da se sisaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja