nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:53
DIJALOG TEOLOGA I BIOLOGA

Može li se verovati u Boga i imati poverenja u teoriju evolucije

Autor: Dr Andrej Jeftićsreda, 24.02.2016. u 10:05
Др Здравко Јовановић: Ни теорија еволуције, нити било која друга научна теорија, не може бити у сукобу са елементарном чињеницом хришћанске вере да је Бог створио свет из љубави Фото Епархија захумско-херцеговачка; Др Алексеј Тарасјев: Насупрот колоквијалном схватању према коме је појам „теорије” синоним за слободну спекулацију, у науци заправо теоријом се објашњавају научне чињенице и законитости – у овом случају чињеница еволуције (Фото Епархија захумско-херцеговачка)

Da li se verovanje da je Bog tvorac univerzuma, živog sveta, pa i čoveka, nalazi u nužnom konfliktu sa biološkom teorijom o evoluciji živih bića? Ovo pitanje retko može da prođe bez burne rasprave koja najčešće završava u ćorsokaku nepomirljivih stavova onih koji veruju da brane nauku i onih koji veruju da brane Boga. Sasvim drugačiji pristup imali su teolog i biolog, učesnici nedavno završenog godišnjeg skupa „Teologija u javnoj sferi”, održanog u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke. Dr Aleksej Tarasjev, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, i đakon dr Zdravko Jovanović, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u raspravi pod naslovom „Teorija evolucije i teologija stvaranja: između konflikta i harmonije” izašli su iz gorepomenutog ćorsokaka. Njihova veoma zapažena diskusija predstavila je sasvim drugačiju sliku realnosti od one s kojom se najčešće kroz medije (a pokatkad i sistem obrazovanja) srećemo. Vera u hrišćanskog Boga ne nalazi se u nužnom sukobu sa teorijom evolucije, niti teolozi sa biolozima. Sukob postoji tamo gde i ljudi koji u njemu žele, misle da treba ili imaju interes da učestvuju.

Naučni status teorije evolucije

Odgovarajući na prigovor da je reč „samo o teoriji”, dr Aleksej Tarasjev je, nasuprot kolokvijalnom shvatanju prema kome je pojam „teorije” sinonim za slobodnu spekulaciju, a „zakon” za objašnjenje neporecivih činjenica, pokazao da u nauci teorija ima najviši epistemički status. Teorijom se objašnjavaju naučne činjenice i zakonitosti – u ovom slučaju činjenica evolucije i procesi prema kojima se ona odvija. Dr Tarasjev je primetio i da se u javnosti nova otkrića iz evolutivne istorije određenih taksona (npr. otkriće novih vrsta iz roda Ηomo) često pogrešno predstavljaju kao dovođenje u pitanje same teorije. On je dodao i da činjenica da na makro-planu istorije života ova teorija ne može da ponudi detaljna predviđanja ne ugrožava njen naučni status. Takođe, dr Tarasjev se osvrnuo i na pitanje „prelaznih formi”, ističući da su fosili po sebi redak prirodni fenomen, koji nastaje pod vrlo specifičnim uslovima, ali i da, s druge strane, zahvaljujući njima imamo vrlo jasnu sliku evolucione istorije određenih taksona. U osvrtu na pitanje odnosa koji hrišćanski teolozi treba da zauzimaju prema naučnim teorijama, dr Jovanović je izneo stav da oni nisu pozvani da donose sud o njima – izuzev u slučaju kada su i sami naučnici koji se njima bave u okvirima svoje struke. S druge strane, kao izrazito poželjno, dr Jovanović je ocenio nastojanje teologa da u svom radu u obzir uzmu tekovine i dostignuća svih nauka. Otuda, iznoseći lično stanovište da teoriju evolucije smatra ne samo naučno zasnovanom teorijom, već i veoma lepom i inspirativnom konstrukcijom, dr Jovanović je naglasio da su teolozi u obavezi da uvaže njene uvide i razmotre izazove koje ona predstavlja.

Teološki status takozvanog naučnog kreacionizma

On je naglasio da bez obzira na to što može predstavljati izazov za teološko promišljanje, ni teorija evolucije, niti bilo koja druga naučna teorija, ne može biti u sukobu sa elementarnim činjenicama hrišćanske vere: da je Bog stvorio svet iz ljubavi, te da nam daruje spasenje kroz svog ovaploćenog Sina i Svetog Duha koji u Crkvi obitava. Iako se često predstavlja kao teorija koja je, za razliku od teorije evolucije, komplementarna hrišćanskom pogledu na svet, kreacionizam je, prema mišljenju dr Jovanovića, kvazinaučna i kvaziteološka teorija. Ocenjujući da je reč o američkom fenomenu koji je štetan po nauku, ali i izrazito profitabilan projekat, on je izrazio čvrsto uverenje da ova teorija sa pravoslavnim bogoslovljem nema niti bi trebalo da ima nikakve veze.

Metafizičke implikacije teorije evolucije

Imajući u vidu da mnogi naučnici, i popularizatori nauke, uz naučne stavove često predstavljaju i lične svetonazore, dr Tarasjev je naglasio da nauka sama po sebi ne podrazumeva određeni pogled na svet. S druge strane, stanovište da nauka može da ponudi potpune odgovore na sva etička i metafizička pitanja, dr Tarasjev je nazvao scijentizmom. Otuda, pitanje metafizičkih i etičkih implikacija teorije evolucije zavisi, po mišljenju dr Tarasjeva, i od osobe koja je u svrhu njihove razrade (zlo)upotrebljava. S time se složio i dr Jovanović, konstatujući da je teorija evolucije u metafizičkom smislu neutralna. On je dodao, s druge strane, da prvi stihovi knjige Postanja ukazuju da Bog stvara živi svet uz pomoć takozvanih sekundarnih uzroka – naređujući zemlji da izraste plodove, ili stvarajući čoveka od „praha zemaljskog” – te da i ta činjenica svedoči da ni u Svetom pismu ne postoji ništa što bi direktno protivrečilo ideji o evolutivnom razvoju životnih formi. Nadovezujući se na tvrdnju dr Jovanovića da su teolozi u obavezi da osluškuju šta nauka ima da im kaže, dr Tarasjev je rekao i da je dijalog teologa i biologa koristan ne samo radi boljeg međusobnog razumevanja, već i zbog zajedničkog doprinosa društvu u kome živimo – imajući na umu slučajeve u kojima naučna istraživanja ili njihova primena nose i određene etičke konotacije.

Ne bi se moglo tvrditi da su ovom raspravom, ponuđeni konačni odgovori na sva pitanja koja različiti aspekti odnosa hrišćanske teologije i teorije evolucije pred nas postavljaju. Međutim, njome je ostvaren važan korak u stvaranju argumentovanog i odgovornog dijaloga između teologa i biologa koji, čini se, predstavlja izuzetak u našoj javnosti.

Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu


Komentari63
44f99
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар М
Морамо да престанемо да додељујемо религији епитет монополисте над етиком. То је апсолутна бесмислица. Ево, прочитајте Библију од корице до корице и погледајте какве се неморална понашања ту промовишу. Каменовање, ропство, убијање из сујете.
Славиша
Прво: Библија не може да се прочита. Кад једном почнеш да читаш онда је читаш читавог живота и ниједан стих не може да се прочита двапут, а да има исто значење. Друго: јесте има: каменовање, ропство, убиство из сујете..., али свако ко је присебан за све што му није јасно тражи објашњење, тумачење, и наравно то и пронађе. Читати Свето Писмо као Агату Кристи је најблаже речено инфантилно.
Preporučujem 2
cirkuzant
Pahomije, Filaret, Jovan Vraniskovski, a narocito Kacavenda najbolji su dokaz ,kao teolozi i vernici, da bog postoji, Radoznali neka njih pitaju.
Мислилац 4
Дарвин, Александар Македонски (Аристотелов ученик), Карађорђе (војна вештина у фрајкорима), Тесла – сва тројица су имали спојену ''лудачку'' одлучност и знање неке од научних области. За Карађорђа је Наполеон рекао: Не ја, већ онај кнез на Балкану је највећи војсковођа, који је од сељака створио војску која побеђује војску. Нису то баш све били мирни сељаци – било је пуно проблематичних људи, спремних на све – тзв. хајдуци (одличан материјал за борбу, али раштркани у стотине дружина, међусобно слабо повезаних). Станоје Главаш, највиђенији харамбаша, познајући хајдучку нарав (живот од данас до сутра) није се усудио да прихвати воћство Устанка па је упутио сакупљене под дрветом на Карађорђа – и због тога је раван Карађорђу. Карађорђе, ''лудо'' надахнут и познавалац војне вештине, ослобађа Београдски пашалук од турске силе. Но будући лош дипломата и политичар, греши судбоносно (Букурештански мир, тачку 8 одбија) и Устанак пропада. Морао се појавити геније другог кова да доврши започето.
Мислилац 3
Црква прихвата показатеље постојања Бога – има их у изобиљу – но не и ''доказе'' његовог постојања, који су плод рационалног ума, а неопходни су науци (као математички или опитни), која их уз почетно надахнуће, у даљем поступку користи. Колумбо чудесно надахнут за неизвесно отискивање у океански ''бескрај'', али користећи и научна сазнањe да је Земља округла, као и знање бродарења, био је спреман да издржи до краја путовање, ма колико трајало. Посада је била састављена од проблематичних, спремних на све људи, зарад богатства у ''Индији''. Но после вишенедеља проведених на пучини, дојадило јој је, како јој се чинило, то у недоглед путовање. Претећи је окружила је Колумба са питањем: Где ти је та Индија? Он се окренуо и загледан у пучину, пружио је руку према прамцу рекавши лудачки одлучно: Ено је! Морнари нису ништа видели, али су били запањени његовом одлучношћу и наставили путовање. Сутрадан је стражар са катарке дрекнуо: Копнооо! Тако је откривена данашња Америка.
Славиша
Колумбо, није открио Америку. Тачно је знао где иде. Индија је била само покриће. Посветите своје слободно време изучавању историје витезова Темплара. Сазнаћете занимљиве ствари.
Preporučujem 0
Мислилац 2
А ко је написао да се наука бави доказивањем постојања Бога? – то допушта себи само ''наука'' (назови наука). Теологија као друштвена наука не бави се доказивањем постојања Бога – то опет себи допушта само ''теологија'' (назови теологија). Богато предање Откровења (преко мноштва светих), теологија као друштвена наука уобличује у један, философски гледано, логички систем. Тоје резултат споја ума и вере, јер осећања (ту спадају и верска) су без разума слепа (фанатизам), а разум без осећања (и верских) је празан (као уређај када ради на празно). У том смислу важи написано: истинита Црква и истинита Наука. Зна се да је у Средњем веку било бркања магије и враџбина са науком – отуда Инквизиција, али се тиме истинита Црква не бави.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja