Spor između američkih državnih organa i kompanije „Epl”, koja odbija da otključa telefon napadača koji je sa suprugom ubio 14 ljudi u terorističkom napadu u San Bernardinu, dodatno je razbuktao ocene američkih tužilaca da je potez informatičkog giganta deo marketinške strategije za očuvanje ugleda brenda. U pismu u kojem od suda traži da što pre primora kompaniju na saradnju, Ministarstvo pravde pokušava da pridobije podršku javnosti i da ujedno pobije argumente Tima Kuka, prvog čoveka „Epla”, koji smatra da bi pristup ovom uređaju ugrozio samu tehnologiju enkripcije i bezbednost sadašnjih i budućih korisnika „ajfona”.

No, i pre ovakvih tvrdnji tužilaca provejavala su mišljenja da će se i ovaj slučaj, koji je pokrenuo široku raspravu o granici između očuvanja privatnosti i zaštite nacionalne bezbednosti, završiti poput stotina prethodnih kada je ne samo proizvođač „ajfona”, već i druge tehnološke kompanije, bespogovorno ispunjavao zahteve države prosleđujući im različite podatke o korisnicima. Na sumnje da nije reč o iskrenoj brizi za privatnost, već o pokušaju da se sačuva poverenje u najpopularniji tehnološki brend među Amerikancima ukazuju najmanje dve stvari. Najpre brojni prethodni slučajevi u kojima je ne mareći za lične podatke „Epl” postupao po zahtevima državnih organa, a onda i tvrdnje pojedinih kompjuterskih stručnjaka da je u smartfon moguće provaliti a da sistem enkripcije ne bude ugrožen. Takvu tvrdnju izneo je, između ostalih, i Džon Mekafi, tvorac prvog komercijalnog antivirus programa, koji je javno obećao da će pojesti svoju cipelu ukoliko u roku od tri nedelje ne otključa sporni „ajfon”. Mekafi se pita zašto sam Ef-Bi-Aj to ne uradi, ali podržava mišljenje Tima Kuka da bi slabljenje šifrovanja i kreiranje ključa imalo dalekosežne posledice.

Međutim, ono što navodi na pomisao da je Kuk u pravu kada kaže da bi otključavanje ovog uređaja ugrozilo tehnologiju enkripcije kod svih ostalih „ajfona”, jeste sam zahtev Ef-Bi-Aja. Jer, ukoliko bilo ko drugi zaista može da provali u ovaj zaštićeni pametni telefon, zašto bi istražitelji toliko insistirali da to bude baš proizvođač, iako se ta adresa čini najlogičnijom. Osim ukoliko nije reč o nečemu drugom: znajući da se američke bezbednosne i obaveštajne službe žestoko protive enkripciji od njenog uvođenja u septembru 2014, ovaj slučaj čini se kao dobar test i naročito zgodan da baš na njemu država pokuša da slomi otpor kompanija iz Silicijumske doline i pridobije na svoju stranu mišljenje javnosti o ovoj temi.

Da nije reč o terorističkom činu u kojem je stradalo 14 ljudi i koji je izazvao revolt Amerikanaca, država ne bi ni mogla da računa na podršku građana u zahtevu prema „Eplu”, pogotovo kada se zna raspoloženje javnosti o državnom nadzoru nakon otkrića Edvarda Snoudena. Slična bi, međutim, mogla da bude i računica „Epla”: podaci ubijenog teroriste iz „ajklauda” (servisa za čuvanje podataka na internetu, u oblaku) već su stavljeni državi na raspolaganje, a priča o ugrožavanju tehnologije enkripcije može da zainteresuje milione ponosnih vlasnika „ajfona”.

Iako se još ne nazire rasplet ovog slučaja, a gotovo da se niko i ne usuđuje da prognozira ishod, nekoliko je mogućih scenarija: da se „Epl” predomisli i otključa telefon; da umesto njih neko drugi provali u uređaj; da spor završi pred Vrhovnim sudom ili čak da se donese zakon koji će omogućiti pravljenje ključa za enkripciju. Prvo saslušanje pred sudom zakazano je za 22. mart.