Sve policijske i službe bezbednosti u Srbiji su u stanju pripravnosti povodom migrantske krize, izjavio je Nikola Selaković, ministar pravde nakon sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. On je dodao i da će biro predložiti predsedniku države da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će se raspravljati o sve većem usložnjavanju situacije u regionu.

Puna pripravnost službi, kako je naveo, podrazumeva i Vojsku Srbije, „koja će biti uključena u skladu sa važećim zakonodavstvom i o tome će odlučivati Savet za nacionalnu bezbednost i predsednik Republike”. Ministar je naglasio i da su sve službe bezbednosti dužne da štite granice Srbije sa svim državama s kojima se graniči.

Ograničavanje ulaska u koji ne dolaze Sirije, uvođenje kvota za migrante, suspendovanje šengena i razmišljanje u stilu „muko moja pređi na drugoga”, što je čini se jedino čega je Evropa mogla da se doseti pokušavajući već više od godinu dana da pronađe rešenje za izbegličku krizu – dovelo je do stvaranja potpunog haosa i gomilanja izbeglica na granicama duž balkanske izbegličke rute, ka putu za EU. To je bio i povod za sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti kojom je predsedavao premijer Aleksandar Vučić.

Selaković je naveo da Srbija beleži sve veći priliv ekonomskih migranata koji su i agresivniji, ali da će naša država nastaviti da iskazuje poštovanje prema svakom migrantu, posebno prema onima koji dolaze iz ratom zahvaćenih područja: „Srbija neće podizati ograde i zidove, već ostaje posvećena dosadašnjoj migrantskoj politici, ali će na prvom mestu štititi sebe i svoje interese”.

Austrija je prošle nedelje uvela kvote i dnevno ograničenje ulaska izbeglica, čijim se primerom povela i Slovenija. Belgija je suspendovala šengenska pravila koja omogućavaju građanima EU da prelaze granice članica unije bez pasoša, u nastojanju da predupredi potencijalni priliv migranata iz Francuske. Mađarska raspisuje referendum o kvotama.

Od ponedeljka jedina legalna ruta za ulazak migranata iz ratom zahvaćenih područja sa Bliskog istoka u EU je zapadna balkanska ruta. Ona podrazumeva kretanje preko Grčke, Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije i dalje ka Austriji i Nemačkoj. Migranti u Srbiju na legalan način mogu da uđu samo na granični prelaz Preševo.

Počela je i pojačana kontrola na grčko-makedonskoj granici. Na ovoj tački, jedinoj dozvoljenoj za prelaz izbeglica, oni se fotografišu, proverava se odakle dolaze, uzimaju im se otisci prstiju, ulaze u jedinstvenu bazu podataka. Na kraju im se izdaje potvrda sa kojom mogu da nastave put ka srpsko-makedonskoj granici. Kada sa tim dokumentom uđu u Miratovac, izbeglice kontroliše srpska policija. Kontrola nije ista kao i ranije, ali se ipak proverava da li njihov identitet odgovara dokumentima koji su im izdati.

„Kontrola je neophodna, jer Sirijcima i Iračanima na putu kroz Makedoniju ka Srbiji mogu da se priključe i svi ostali koji hoće da se domognu naše zemlje i EU”, objašnjava za „Politiku” Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Međutim, Đurović smatra da je ovakva odluka da Makedonija štiti Evropu od migranata pogrešan potez i da je pozicija Srbije „izuzetno teška”.

„Kod nas će migranti početi da ulaze iz Bugarske, s kojom postoji ugovor o readmisiji. Međutim, dovoljno je da prođu kroz granicu na bilo koji način i uđu u gradove. Mi bismo morali da dokažemo odakle su, što je nemoguće. Samim tim ne možemo ni da ih vratimo u Bugarsku, što znači da će ostajati u Srbiji”, ocenjuje Đurović.

To bi moglo samo još više da doprinese već ionako razvijenom biznisu kriminalaca, koji su čini se, odavno predvideli razmere izbegličke krize. Da krijumčarenje migranata postaje možda i najunosniji „posao” pokazuje podatak Evropola da su kriminalne grupe švercera ljudi na svojim uslugama zaradile od tri do šest milijardi evra.

„Oko 90 odsto od više od milion iregularnih migranata koji su prošle godine ušli u Evropu, koristilo je usluge kriminalnih grupa njihovih članova”, objavio je Evropol u svom izveštaju „Krijumčarenje migranata u EU”.

Evropol navodi da ima obaveštajne podatke o više od 40.000 ljudi okrivljenih za umešanost u krijumčarenje migranata. Osumnjičeni dolaze iz više od 100 zemalja, ali najčešća potiču iz Bugarske, Egipta, Mađarske, Iraka, KiM, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

Ova policijska agencija ipak pravi jasnu razliku između migrantske krize i terorizma na evropskom tlu. Navedeno je da se uprkos pojedinim izolovanim slučajevima u kojima su teroristi koristili migrantsku rutu da se dokopaju Evrope, članovi terorističkih grupa ili stranih boraca evropske nacionalnosti „obično ne oslanjaju na usluge koje migrantima nude krijumčarske mreže”.

Međutim, izgleda da ni najnovija mera kontrole i profilisanja izbeglica na grčko-makedonskoj granici u praksi nije zaživela kako bi trebalo. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije je na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Beču sazvanoj povodom izbegličke krize apelovao da je neophodno da se sve zemlje uključe u registraciju izbeglica.

„Ukoliko budu morali da se registruju na svakom graničnom prelazu, onda naša odluka nema smisla”, naglasio je Stefanović.

Srpski ministar policije upitao je i kakva je politika EU prema ekonomskim migrantima, ko su oni i kako da Srbija ili Makedonija na svoju teritoriju primi migrante koje ne žele druge države.