sreda, 23.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.02.2016. u 22:00 Jelica Antelj

Kako je Raša izvršiteljima platio dug za stanara

Zbog jedne zakasnele rate duga za struju vlasnik stana platio dodatnih 40.000 dinara i dalje je na sudu zbog predmeta kome se ne nazire kraj
(Фото Пиксабеј)

Naš čitalac, Raša Simić iz Beograda, platio je dug za struju od 200.000 dinara koji je napravio njegov stanar. Tužio ga je i spor je u toku. Pošto je ovako veliko dugovanje izmirivao na rate, jednog meseca je zakasnio, što je sudu bilo dovoljno da ga opet tuži. Niko ga o tome nije obavestio, a da je predmet stigao do izvršitelja saznao je tek pošto su mu od penzije odbili 40.000 dinara. Zaključak izvršitelja mu, tvrdi, nikada nije uručen. Budući da je u pošti dobio papir na kome je navodno njegov potpis, a Simić i dalje tvrdi da to nije njegov rukopis, platio je i sudsko veštačenje i dokazao da je potpis falsifikovan. Tužio je i poštu i ovaj osamdesetpetogodišnji penzioner kaže za naš list da posle svega ima mnogo razloga za sumnju u manjkavost propisa o kome je „Politika” ovih dana pisala.

Od jula i pravosudni ispit
Trenutno je u Srbiji registrovano 239 izvršitelja. Od tog broja 75 je u Beogradu, a za celu Srbiju predviđeno je 308 mesta. U Komori izvršitelja kažu da ih
imenuje ministar pravde pošto ispune sve zakonske uslove. Izvršitelji su državljani Srbije, sa diplomom Pravnog fakulteta, sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine na pravnim poslovima, i
imaju položen ispit za izvršitelja. Uslov je, takođe, po zakonu, da se ne vodi istraga za krivično delo, odnosno da nisu osuđivani na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova izvršitelja. Od 1. jula kada na snagu stupa novi zakon o izvršenju i obezbeđenju za imenovanje izvršitelja, tražiće se i položen pravosudni ispit, pa će izvršitelji koji sada obavljaju ovaj posao morati da ispune i ovaj uslov.

On je samo jedan od oko 132.000 građana koji su u prvih šest meseci prošle godine imali posla sa izvršiteljima. Od polovine su, kako saznajemo, naplatili dugovanja i zaključili predmete, ali u Komori izvršitelja, međutim, juče za naš list nisu precizirali o kom iznosu je reč i koliko su oni prihodovali, uz obrazloženje da „se troškovi izvršitelja razlikuju od predmeta do predmeta i u odnosu na visinu duga”.

Dr Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta u penziji, kaže da sa stanovišta uporednog prava, isključiva nadležnost vansudskih izvršitelja za naplatu komunalnih potraživanja nije sporna. U mnogim zemljama ova nadležnost ne pripada sudovima, međutim, kada se to primeni u siromašnim društvima kakvo je naše onda to izgleda drugačije.

– Za potraživanja koja pogađaju najširi sloj društva nadležni su izvršitelji koje plaćaju javna komunalna preduzeća, a za ogromne nenaplaćene poreze koji pogađaju i najbogatije slojeve ne postoji takva praksa, kaže Rakić-Vodinelić.

Po njenom mišljenju ovlašćenje izvršitelja, da bez sudske odluke, sa zaključkom koji sami donose, ulaze u stan i plene imovinu, može se smatrati spornim, jer je plenidba stvari mera prinude, a za mere prinude je prema našem Ustavu nadležan sud.

Naša sagovornica objašnjava da je u situaciji kada su sudovi neefikasni i nemotivisani država imala nameru da obezbedi efikasnost izvršenja i da se posao poveri ljudima koji će da žive od te naplate.

– Nadležnost za izvršenje je poverena tako da onog ko je socijalno ugrožen čini još nemoćnijim. Javno preduzeće ima novca da plati izvršitelja, a on će to na kraju naplatiti od dužnika. Postoji pravni lek (pet dana od prijema rešenja), ali i on je poprilično ograničen, jer mora biti propraćen dokazima. Ako tvrdite da ste platili struju morate da sve račune fotokopirate i priložite uz prigovor. To je sve jedan zahtevan sistem koji se može uvesti u društvima koja su pripremljena, kaže naša sagovornica.

Odredbe Zakona koje se odnose na postupak izvršenja naplate komunalnih usluga su, kako za „Politiku” kaže profesor Nikola Bodiroga sa Pravnog fakulteta, već bile predmet ocene ustavnosti. Ustavni sud je u februaru 2014. zauzeo stav i doneo odluku da Ustav u ovom slučaju nije prekršen.

– Od 2011. godine je zakonom propisana isključiva nadležnost izvršitelja u naplati komunalnih usluga. Dužnik ima pravo da uloži prigovor i o tom prigovoru odlučuje sud. Drugo je pitanje da li su građani dovoljno edukovani da se štite od odluka i radnji koje izvršitelji preduzimaju, koje pravne lekove mogu da izjavljuju i u kom roku, kaže Bodiroga.

On objašnjava da se samo u Prvom osnovnom sudu 2011. i 2012. nalazilo oko dva miliona predmeta koji su se odnosili na naplatu komunalnih potraživanja. Sudovi jednostavno nisu mogli da se bave drugim poslovima. Državni interes je bio da se rasterete.

– Najvažnije je da onaj ko prenosi javna ovlašćenja, a to je država, uredi nadzor, odnosno kontrolu načina na koji se obavljaju ta javna ovlašćenja. Da, ukoliko izvršitelji postupaju suprotno zakonu, građani ili preduzeća mogu da se obrate sudu i da dobiju odluku kojom se zaključak izvršitelja stavlja van snage, kaže naš sagovornik i dodaje da i kod kod nas postoje dve vrste dužnika – oni koji mogu da plate, a neće i oni koji bi hteli da plate, a ne mogu. Problem je što je u Srbiji ovih drugih mnogo više.

Komentari45
28c85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena Savic
Gde je sada udruzenje podstanara Velegrad koje bukvalno savetuje podstanare kako da izigraju stanodavce i sistem, praveći od stanodavaca bauk, demonizujuci ih. "Velegrad" insistira da stanodavci placaju porez na izdavanje, a sta kazu sada, na ovoliku stetu nanetu ovom coveku?
Цицка
Треба истеривати правду, јесте дуго код нас али се ипак на крају исплати, да нема извршитеља и да их се не плаше криминалци дужници не бих остварила пресуду која се плаћа у новцу, хвала извршитељима Али овде је другу проблем , проблем уручивања препоручених писама пред пленидбу имовине који има јако кратак рок , ја бих два писма уручивала , јер се може заиста десити да онај коме треба да се уручи није тренутно у месту боравка а можда би реаговао како треба и платио све , значи два писма једно препоручено и једно обично писмо са обичном марком убачено у поштанско сандуче да зна свако шта је примио па ако је тај ван места боравка реаговаће чим се врати , или некако да се продужи тај рок , још један ствар је проблем а тај је да којим случајем се не шаље нешто и не јури неко а да је претходно неко направио грешку у прорачуну и трећи проблем , не сме се ништа признати као захтев за наплату ако није уручено или препоручено послато на адресу на којој је дотични није пријављен у полицији
Abu Dabi na pesku
Moja supruga je imala identičnu situaciju. Kad sam ja krenuo u provere, na povratnici je bio potpis "JV" što nema veze ni sa inicijalimaoje sulruge. Sudski izvršitelj je bio više nego korektan, uputio me na moja prava, ali se ja, kao ni velika većina građana, nisam hteo dug sudski spor zbog osnovnog duga od 4.000 dinara iz 2008. Dug je zastareo, ali šta vredi. Nikad račun nisam dobio, niti se ikad taj sporni EDB broj pojavio na mojim računima. Ali, "dug je dug i moj je problem što godinama nisam reagovao" kako rekoše u EDB (onaj stari distributer), i što ne posećujem bar dva puta nedeljmo oglasnu tablu suda. Šta reći, osim "šut sa rogatim ne može".
evita
U uredjenim zemljama se sve prevodi na podstanara struja, infostan, tel itd po ugovoru o najmu i vlasnik je zasticen od ovakvih prevara. A da nesto ne stima sa izvrsiteljima je jasno.
captagon
Postoji jedan momenat na koji niko ne ukazuje. Smem da se kladim da stvarni dug za POTROSENU struju iz clanka ne premasuje vise od 80.000 din. Ostalo su zelenaske, interskalarne kamate (kada se kamata dodaje na glavnicu duga pa se na to obracuna kamata za sledeci mesec) koje su kod nas zakonom zabranjene! Po zakonu kada kada kamata, koja se uvek zaracunava na pocetnu lavnicu i zapisuje sa strane) dostigne iznos glavnice firma tada treba da tuzi duznika. Ali kod nas je sve dozvoljeno pa i to da javna preduzeca masovno obracunavaju tu zelenasku kamatu a drzava cuti! Zato su i dugovi ljudi ovako enormno veliki a javna preduzeca su "plen" stranaka. Na stranu sto su izvrseteljima data previsoka ovlascenja koja se u ,mnogim slucajevima kose i sa zakonima i sa Ustavom. Ali, ljudi, ovo je Srbija!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja