sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:58
AUTENTIČNO TUMAČENjE MINISTARSTVA PROSVETE

Ministarstvo prosvete: neće biti amerikanizacije srpske nauke

Prema objašnjenju prosvetnih vlasti, opredeljenje da se vrednuju samo radovi naših naučnika u časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste nije „antievropski čin”, kako tvrde kritičari, već želja da se podstakne objavljivanje u publikacijama koje imaju uticaj u svetskoj nauci
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 25.02.2016. u 20:05
Једна од замерки творцима новог правилника о категоризацији часописа била је и да научни часописи који су окренути темама са подручја Америке неће бити заинтересовани за радове из области попут националне археологије (Фото Д. Јевремовић)

Naučnici iz oblasti društveno-humanističkih nauka nemaju razloga da strahuju za svoja zvanja kada nova dva pravilnika Ministarstva prosvete stupe na snagu, niti postoji namera da se nauka u Srbiji amerikanizuje. Cilj je da naučni rad bude kvalitetniji, da istraživači svoje rezultate afirmišu u zemlji i svetu, a naravno da ćemo čuvati nacionalne oblasti nauke jer je to Srbiji potrebno.

Ovako za „Politiku” govori prof. dr Vera Dondur, državni sekretar Ministarstva prosvete, posle bure koje se podigla u univerzitetskoj javnosti nakon pisanja našeg lista o amerikanizaciji srpske nauke.

Podsetimo, najpre se oglasio beogradski Filozofski fakultet, zaključkom da je predloženi pravilnik o kategorizaciji časopisa antinaučni i antievropski, da degradira društveno-humanističke nauke, posebno nacionalne oblasti. Naime, oni su tvorcima nacrta zamerili da će vrednovati samo radove objavljene u naučnim časopisima sa „Tomson Rojters” i „Elsevir” liste, koje su, kako su istakli, komercijalne i okrenute temama sa područja Amerike.

Potom se sa istom argumentacijom oglasilo i Udruženje istraživača instituta humanističkih nauka, u čijem sastavu su i šest instituta koji predstavljaju celine u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti. Naučnici traže i da se u pravilnik vrati ERIH lista, koja je, po njima, okrenuta evropskom istraživačkom prostoru i nije komercijalna.

Da znamo šta publikujemo
U Srbiji postoji skoro 12.000 istraživača i oko 650 naučnih časopisa. Među njima ima onih koji ne ispunjavaju kriterijume da se zovu naučni časopisi. Ovaj pravilnik će uvesti red i u ovu oblast, kažu u Ministarstvu prosvete, a oni koji poprave kvalitet neće se ugasiti. Primera radi, ubuduće će urednik morati da bude doktor nauka, časopis će morati da objavi ko su bili recenzenti i koje naučno zvanje imaju, autori će morati da budu istraživači, a ne da poput novinara prepričaju neku temu...

Suočene sa rastućim nezadovoljstvom u delu akademske zajednice, prosvetne vlasti su bile prinuđene da izađu sa autentičnim objašnjenjem dokumenata na koje će ministar prosvete uskoro staviti potpis i dodaju da su naučnici pomešali „babe i žabe”, odnosno pravilnik o kategorizaciji časopisa i pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada.

– Nije tačno da „Tomson Rojters” lista forsira američke časopise. Primera radi, od 172 časopisa iz filozofije, 66 su američki, ostali evropski. U oblasti antropologije je 48 odsto američkih časopisa, u psihologiji 57 odsto. Naši naučnici nisu mnogo objavljivali na ERIH listi, to je nova lista, ustanovljena kao ERIH plus tek 2014. godine i nije ni mogla da bude u pravilniku. Ona sadrži samo spisak časopisa, da bi se na njoj našlo dovoljna je samo prijava. Kvalitet se ne ocenjuje, za razliku od „Tomson Rojters” liste, gde su časopisi kategorisani sa faktorom uticaja u svetskoj nauci. Za ulazak na nju je potrebno proći dugu i rigoroznu proceduru. Ova lista je opšte prihvaćeni standard za merenje kvaliteta časopisa u čitavom svetu, nju koriste i Rusi i Kinezi i čitava Evropa – objašnjava dr Dondur.

Na ERIH listi Srbija imam 26 časopisa, a na „Tomson Rojters” 23, dok recimo Slovenci i Hrvati, koji imaju manje istraživača nego Srbija, imaju daleko više časopisa jer se mnogo više trude da uđu na „Tomson Rojters” listu.

– Ne može u pravilnik da uđe ERIH lista koja raste svaki dan samo zato što se neko na nju prijavi. Bio bi jako veliki i skup posao da pregledamo i kategorišemo svih 7.000 časopisa – dodaje naša sagovornica.

Na naše pitanje kako će to uticati na zvanja nastavnika iz društvenih nauka, jer profesori strahuju da neće moći da sakupe dovoljno bodova pošto njihove radove iz oblasti recimo nacionalne arheologije neće prihvatati američki časopisi, dr Dondur kaže:

– Svaki univerzitet utvrđuje kako će da bira nastavnike. Primera radi, u pravilniku Univerziteta u Beogradu navedena je i ta ERIH lista. Osim toga, pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada unapređen je uglavnom u delu koji se odnosi na društveno-humanističke nauke, što znači da je sada pobrojan čitav set rezultata koji do sada nisu bili vrednovani, poput različitih oblika monografija.

To praktično znači, objašnjava, da kada se gledaju časopisi, manje bodova mogu da sakupe naučnici iz prirodnih nauka, medicine i tehnike, nego njihove kolege iz društveno-humanističkog polja.

Ona odbacuje i primedbe „društvenjaka“ da čelni ljudi u Ministarstvu prosvete i Beogradskom univerzitetu, budući da su gotovo svi sa fakulteta prirodnih nauka, žele da degradiraju društveno-humanističke nauke.

– Takve primedbe nemaju osnova. Zašto bi bilo ko pravio štetu bilo kojoj nauci? Niko nema interes da ne podstiče istraživače iz pojedinih oblasti da budu kvalitetniji, a da bi imali bolju nauku, moramo i bolje da je merimo. A nacionalne oblasti su ono što je zemlji potrebno – ističe prof. dr Vera Dondur.


Komentari25
88485
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilija Ikic
Izgleda da nekima, čak i kad se potpisuju slično, nije dovoljno jednom objasniti da se na ERIH listu prima tako sto ekspertski tim Evropske naučne fondacije pregleda časopis. Sprotna tvrdnja je precica do neznanja I prazne uobražene nadmenosti da se priča o nečemu o čemu se ne zna. Eto primera g.đe Dondur koja ne zna ama baš ništa o antropologiji I, zbog toga netačno broji do 100 I iznosi netačne procente. Slažem se da je neznanje prečica do moći što se na njenom primeru jasno vidi.
Sanja Dudukovic
Da li moguce utvrditi koliko je “Srpska nauka”, koja je finansirana drustvenim sredstvima, u vezi sa spiritualnom , naucnim i materijalnim razvojem Srbije ? Sta su kriterijumi za odobravanje projekata ? Ili makar koliko se teme istrazivanja odnose na probleme u drustvu , industriji, ekonomiji, edukaciji ..u Srbiji? A koliko samo sluze za optimizaciju CV-a? S.D. Redovni profesor
Erik
Pogodili ste suštinu problema. Sve složene priče o manama lista koje uvažavaju ISI i vrlinama ERIH+ za koji je potrebna praktično samo dobra volja i redovnost izlaženja časopisa u stvari su pokušaj da se kriterijumi za vrednovanje naučnog rada kakvi važe u civilizovanom svetu -- a ne treba biti stručnjak pa znati da savršenih kriterijuma nema -- relativizuju, zaobiđu i ismeju. To je prečica do akademskih zvanja, novca i moći. I znate šta? Taj "projekat" uspeva već dosta godina a vidimo naznake da će njegova dugovečnost biti obezbeđena nekim posebnim kriterijumima koje će Beogradski univerzitet da (ponovo) propiše za društveno-humanističku grupaciju. Suviše mnogo interesa je vezano za priče o nacionalnoj nauci da bi nosioci tih interesa prihvatili da se ravnaju prema kriterijumima prema kkojima se ravnaju ostali korisnici društvenih sredstava koja se izdvajaju za nauku.
Preporučujem 1
Prorok
Pošto je državni sekretar Vera Dondur otvoreno priznala da nema adekvatnu aparaturu za merenje sveukupne srpske nauke (nezvanično, pokvario se DH kompresor jednog kragujevačkog proizvođača), citiramo: "Bio bi to jako veliki i skup posao da pregledamo i kategorišemo svih 7.000 časopisa", pristupilo se agresivnom, stručno evaluiranom, mada eksperimentalnom hirurškom zahvatu odstanjivanja svega što se ne uklapa u zamišljenu bibliometriju srpske nauke. U procesu su korišćene poslednje metode, iščitane u radu veće grupe autora, u časopisu: Surgery of Science: Practical Advices for New Users, pokrenutom 2012. godine, ali čiji je impakt faktor u višestrukom godišnjem porastu poslednjih godina. Godišnja pretplata samo 2000$. Kažu da se dobro renkira u sredinama u kojima manjka osećaj za DH nauke. Ekskluziva za sledeći broj – kažu upravo se pišu recenzije za jedan rad prijavljen iz Srbije: What went wrong? Long Scissors or Short Measurement: Statistical Evaluation. Glasine su pacijent preminuo!
naučnik ovdašnji
Novinarka "Politike" godinama relativno uspešno prati dešavanja u nauci i visokom školstvu Srbije. Ovo "relativno" je zbog utiska koji imam da i ne pita uvek prosvetne vlasti o onome što najviše tišti istraživače i zaposlene na fakultetima. Primera radi, ministar Verbić jasno i glasno izjavi "najveći problem današnje nauke u Srbiji jeste dopisivanje na radove, ali i to što ima previše autora na određenim radovima i što je nekima po nekim nepisanim pravilima obezbeđeno mesto na radu. Da li je to zato što su stariji, što vode grupu ili zato što poseduju neki instrument koji niko nema na toj naučno-istraživačkoj ustanovi i taj problem želimo da rešimo kroz rad odbora za etiku". Svaku ministrovu reč potpisujem, ali ne bavi se ministar operativnim stvarima, to rade pomoćnici i državni sekretar. Ne sećam se da je vaša novinarka pitala Veru Dondur šta je ona konkretno uradila povodom "dopisivanja" za 8 godina u Nacionalno savetu za nauku i u Ministarstvu prosvete?
pera peric
Radovi nastai u oblasti primenjene nauke moraju imati vise autora, jer se radi o multidisciplinarnim timovima, koji cesto povezuju bazicnu i primenjenu nauku. Nije probem u velikom broju autora, nego je problem u obavenom dopisivanju direktora, pa onda oni stizu u SANU.
Preporučujem 8
Leona
@ Nada Nado, rekla bih slicno sto sam rekla za Verbica. Znaci, potpuno se slazem sa Vama, ali po meni, dva losa ne cine jedno dobro. Jedino bih dodala da se, na primer, Djelic nikada nije "prodavao" za naucnika. Ali da se razumemo, dobar ministar ne mora (i mozda i ne treba) da bude uspesan naucnik. Ali, treba da ima viziju, i da se okruzi pazljivo izabranim savetnicima, a ne ortacima po ovoj ili onoj liniji.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
Obivankanobi
Kad ce ova drzava konacno postati normalna? Neradnici i prevaranti koji srpstvom brane svoje pozicije opet pobedise.
Sneska
Starlete i sponzoruse su svuda oko nas, sto i "naucnice" ne bi bile starlete. Obezbedila je nagradu i A1 kategoriju. Problem je sto ovakve nagrade za "naucni rad" svi mi placamo iz svojih dzepova.
Preporučujem 10
institut
Primer iz velikog renomiranog naucnog instituta. Koleginica, jos uvek mladja od 30 godina, dobija godisnju novcanu institutsku nagradu za naucni rad. To je nagrada za 25 objavljenih radova u manje od tri godine. Bilo je starijih kolega koji su pitali kako to pocetmik u nauci toliko publikuje ali nista nije vredelo! Broj je broj! Drzala je koleginica i predavanje i samo retki iz njene grupe su znali da pred publikom predstavlja tudje rezultate. Niko nije ima snage da se zamera mocnom sefu grupe koji ju je protezirao i potpisivao na sve radove. Sada, svi u institutu znaju sta je bilo, koleginica se posvadjala sa sefom, bila je prinudjena da ode i poslednjih godinu ipo dana objavila je NULA radova. Ovo je nasa nauka ovoga trenutka!
Preporučujem 30
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja