nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.02.2016. u 18:05 Zoran Radisavljević

Srpska književnost se nije umorila

U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena knjiga Radovana Belog Markovića: „Putnikova ciglana” i održan okrugli sto o delu ovog pisca

U ovogodišnjem „Kolu”, Srpska književna zadruga objavila je novi roman Radovana Belog Markovića (1947), pod naslovom „Putnikova ciglana”. Jedan od junaka romana je i „mnimi literata R. B. Marković”, za koga autor kaže da je upravo onakav spisatelj kakav, u ćelijskom poimanju, spisatelj i treba da bude: magleni pojav o kojemu se sleganjem ramena najvećma kazuje, neomrznut ni izbliza toliko koliko se vikalo na njega...

U Srpskoj književnoj zadruzi upriličen je okrugli sto na kojem se razgovaralo o novom romanu Radovana Belog Markovića. Učestvovalo je petnaestak književnih kritičara i tumača, pretežno mlađe generacije. Radu okruglog stola prisustvovao je i autor.

Na primeru romana „Putnikova ciglana”, istakao je u uvodnom slovu Stojan Đorđić, može se videti kako Radovan Beli Marković ugrađuje u svoju prozu stvarnosne elemente i kakvu ulogu oni dobijaju u njegovoj prozi. Njih nema mnogo, niti se pisac mnogo trudi oko njih, tako da su oni i u književnoj kritici ostali uglavnom neprimećeni. „Putnikova ciglana” je roman koji se zasniva na prepoznatljivom hronotopu, na prostorno i vremenski definisanoj romanesknoj slici sveta: središnju pozornicu zbivanja čini kolubarsko selo Ćelije, piščevo rodno mesto, a vreme je omeđeno na celi 20. vek.

Osnovni plan romana „Putnikova ciglana”, u kojem iskrsava čisto umetničko, koliko i teorijsko pitanje, koje zadire u samu suštinu mišljenja i književnog stvaranja – pitanje o postojanju dela bez autora ili postojanju autora – vizionara bez slikarskog platna, primećuje Olja Vasileva, uspostavlja se oko piščevog interpoliranja dve glavne slikarsko-pripovedne perspektive: centralne i obrnute. U međusobnom dinamičkom mešanju, ove dve perspektive tvore jednu priču sa tri pogleda: one slikaju samu temu i govore o procesu njenog nastanka.

Ideja prolaznosti, koja prožima sve segmente romana „Putnikova ciglana” i oblikuje sliku sveta po kojoj je, uz jezički izraz, Radovan Beli Marković osobena pojava u srpskoj književnosti, smatra Milica Lazović, u osnovi sadrži problem čovekovog odnosa prema vremenu. Na autorovom autentičnom doživljaju temporalnosti u najnovijoj njegovoj knjizi zasnovana je narativna situacija, fragmentarna kompozicija, intertekstualni postupak, prepoznatljiv jezički izraz, kao i melanholični doživljaj sveta.

Kako bi se ovovremeni čitaoci lakše izlečili od atrofiranja jezičkog aparata, čitajući redom knjige Radovana Belog Markovića, kaže Daren Milivojević, biva očigledno da se kroz njegovo pisanje pokazuje i dokazuje da se srpska književnost u ovom zaludnom vremenu nije umorila i da još uvek može da zadivi i dopre do samih vrhova umetničkog izraza. Tako bismo knjigu ,,Putnikova ciglana” mogli doživeti kao jedan osoben i redak književni izdanak, u velikoj meri nesamerljiv sa dobom u kojem nastaje.

Da „mnimi literata R. B. Marković”, junak pripovedač u najnovijem romanu Radovana Belog Markovića, pretenduje da postane i – ministar kolubarske tuge, primećuje Slađana Ilić, potvrđuje i njegov odnos prema zavičaju. To zaključujemo na osnovu činjenice da je on junak u više romana narečenog pisca, a o zavičaju se, prvi put izjašnjava poetski, setno i nostalgično, a ne isključivo ironijski, što je u ranijim delima bio slučaj.

Razgovor o romanu „Putnikova ciglana” Radovana Belog Markovića, rekao je u završnoj reči Radivoje Mikić, bio je prilika da mlađi, i sasvim mladi proučavaoci književnosti, pokažu kako razumeju i tumače jedno vrlo složeno delo i kako ga posmatraju u okviru savremene srpske književnosti. U vreme kad nam se, sasvim opravdano, čini da je književnost gurnuta na marginu naše kulture, ovaj razgovor može da bude povod i za malo optimizma.

U svom slovu Radovan Beli Marković je rekao: „Pred toliko učenih i književno osenjenih glava, nije red da pisac o svojoj knjizi koješta zapodeva, pogotovo u svetlu činjenice da se na njezinom pročelju nalazi nadahnuta studija Radivoja Mikića, ali ću ipak izreći jednu rečenicu, iliti „piščevu napomenu”: ,,Putnikova ciglana” mogla je biti napisana samo na kraljevskom jeziku srpskom, s one strane uslužnog („politički korektnog”) knjižestva, ne očekujući ni od koga i ni odakle nikakvu pomoć, osim od sopstvenog „sodržaja” i od onog što bi se između redova moglo pročitati.

Komеntari2
808f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja