nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 26.02.2016. u 22:00 Jovana Rabrenović

Velike dužnike čekaju pet godina, a malima šalju izvršitelje

Dok država velikim poreskim obveznicima produžava rok plaćanja i otpisuje kamate, malim dužnicima izvršitelji upadaju u stanove za neuporedivo manje obaveze
(Фото Пиксабеј)

Državi kao da se ne žuri da naplati svoje poreske prihode. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje su upravo usvojene, omogućeno je preduzećima da poreski dug, koji nije veći od dva miliona dinara, plate u roku od pet godina. Prema dosadašnjim zakonskim rešenjima stari dug se mogao izmirivati u ratama do dve godine. Druga pogodnost je – otpis kamate na dospela dugovanja.

Dobra vest – smanjena kamata
Kamata na dug ubuduće biće manja što je dobra vest za dužnike, bilo da su pravna ili fizička lica, i biće u visini referentne kamatne stope Narodne banke koja trenutno iznosi 4,25 odsto. Ranije je takođe bila referentna kamata, plus deset odsto. 

To je urađeno, kako se navodi u obrazloženju za donošenje tog propisa, da bi se preduzećima omogućilo da lakše posluju, odnosno da premoste teškoće, sve u svrhu podsticanja privredne aktivnosti i očuvanja „nivoa zaštite ugroženih slojeva društva”. Mnogi razlog za nove olakšice, koje smanjuju i kamatu na dug, vide u predstojećim izborima. Problem je samo u tome što su selektivne, odnosno nisu podjednake i za najveće dužnike i za one male, poput građana.

Dugovi poreskih neplatiša sve su veći, iako im je država i ranije omogućavala da ih plate na rate. Prema poslednjim raspoloživim podacima Poreske uprave ukupni poreski dug iznosi 776 milijardi dinara što je petina bruto domaćeg proizvoda Srbije. I sami poreznici procenjuju da je od ove sume nenaplativo 377 milijardi. Radi se o dugovima preduzeća u restrukturiranju, stečaju, likvidaciji, fantomskih firmi, onih brisanih iz registra, koji su stalno povećavani kamatama. Najveći dužnici za porez istovremeno su i najveći dužnici banaka koje su na njihovu imovinu stavile hipoteke prvog isplatnog reda što znači da imaju prioritet u naplati. Rečju, radi se o velikim privrednim sistemima koji su suviše veliki da bi država dozvolila da oni propadnu.

S druge strane, svedoci smo da izvršitelji prinudno naplaćuju neuporedivo manje dugove i da pri tom koriste zakonsko pravo da uđu u stan dužnika. Kako to da u istom pravnom sistemu jednom dužniku država bude majka, a drugom maćeha?

Milica Bisić, poreski stručnjak i profesor javnih finansija na FEFA univerzitetu, smatra da su predložene poreske izmene loše i da je država sve popustljivija prema neplatišama. Osnovno je, kaže ona, da porez mora da se plati, mora da se plati i kamata, a u krajnjem slučaju dug se mora i prinudno naplatiti. Bez toga nema poreske discipline. Poreska uprava mora da zna koliko ko duguje i ne bi smela da dozvoli da se dugovi nagomilavaju.

– Loše je što se sada unosi u zakon, kao trajno rešenje, da dug može da se plati na duži rok i da kamata može da se otpiše. To je destimulativno za redovno plaćanje poreza. Toga ranije nije bilo u zakonu, već je posebnim poreskim propisima dozvoljeno, iz opravdanih razloga, da se nagomilani dug plati na 24 mesečne rate, ali kamata se nije otpisivala. To se radilo jednokratno, za preduzeća poput onih u restrukturiranju iz socijalnih, političkih razloga. Uprkos tome što su se nekoliko puta poreskim neplatišama davale olakšice, efekat bolje naplate nije postignut. Sada se predviđa i otpis i smanjenje kamate. Kada država tako nešto omogućava poreski obaveznici će se ponašati isto kao sada i čekaće da im država dug ili oprosti ili odloži, kaže Milica Bisić.

Na pitanje kako to da je država u smislu naplate poreza loš poverilac, a neka njena javna preduzeća ili pružaoci komunalnih usluga dobar poverilac što vidimo iz toga da prilično revnosno, preko izvršitelja, naplaćuju svoja potraživanja i mnogo manje vrednosti, ona odgovara:

– Mnogo toga je kod nas nakaradno postavljeno i mora da se menja način mišljenja da je dužnik dobar, a kreditor zao. Sasvim je normalno da se poverilac brine o naplati dugova – kaže sagovornica.

Ipak smo svedoci da se dug velikim poslovnim sistemima toleriše godinama, ali ne i građanima pa se nameće pitanje da li je to zbog toga što je lakše naplatiti dug od fizičkog lica, a ne od firme, opet iz pomenutih socijalnih razloga. Bisićeva na to kaže da ne bi trebalo da bude teže naplatiti dug od firme iz prostog razloga što se zna gde joj je sedište kao i drugi njeni podaci.  

Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta, kaže da u dobro uređenim državama svi moraju da plate porez i druge obaveze, i da građani ne mogu da očekuju da će sve dobiti od države, a da ništa ne plate. Po njemu, loše je da država produžavanjem roka plaćanja pravi ustupke. To je u stvari tolerancija neplaćanja poreza. On dodaje da je to iznuđena mera zbog puno nagomilanih dugova, ali i izbora.

– Što se tiče izvršitelja tu ima raznih situacija. Možda su dužnici i u tim slučajevima imali neko odlaganje plaćanja. U prošlosti nekima je uspevalo da se „provuku” od plaćanja obaveza pa se sada naplata na ovaj način doživljava kao nepravda. Ima i onih koji ne mogu da plate, a država može da im pomogne davanjem socijalne pomoći – kaže Arsić.

---------------------------------------------------------------------------------

Šta kad kasni poresko rešenje

Za mnoge građane primer „komotnog” ponašanja države prema njima su poreska rešenja na imovinu koja ne stižu početkom godine kada počinje poreska obaveza, već neretko i početkom leta. Istina je da su građani za to vreme zaštićeni, jer ukoliko plate akontaciju u visini četvrtine prošlogodišnje rate, poreznici im ne zaračunavaju kamatu. U roku od 15 dana od dobijanja rešenja mora da se plati razlika. U slučaju prekoračenja roka počinje da „otkucava” kamata. Međutim, kamate za lokalnu upravu, u čijoj su nadležnosti poreska rešenja, u slučaju kašnjenja dostavljanja rešenja – nema.

– Poreske uprave na lokalu su komotne. Ukoliko mogu javna preduzeća poput EPS-a ili pružaoci komunalnih usluga da svakog meseca dostavljaju račune, i to sa stanjem duga, ne vidim zašto to ne mogu i poreznici na lokalu. Oni nikada u poreskom rešenju ne navedu da li neko ima dug. Neko plaća redovno, nema vremena da ide u opštinu i čeka u redu da proveri stanje duga, a posle ga iznenade povelikim računom za koji ne zna kad je nastao, kaže Arsić.

 

 

Komentari7
fe369
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pavle Skoric
Ako u Srbiji odlucite da po zakonu ispunite svoje obaveze, oseticete svu surovost i nelogicnost sistema koji je stvoren za ponizavanje i mucenje postenih gradjana. Ovo govorim zato sto sam prosao kroz pakao dobijanja gradjevinske dozvole za mali objekat na mom zemljistu od 55 kvm. Mislim da bih u nekoj dobro administrativno uredjenoj zemlji lakse dobio dozvolu za izgradnju omanje nuklearne elektrane, nego ovde stancica kojim sam resio stambeno pitanje cerke koja se udala. Troskovi raznih projekata, saglasnosti, naknade za gradj. zemljiste i drugi troskovi su narasli na vise od 6000 evra. Sada gledam one koji se nisu obazirali na zakon, kako ih drzava moli da za par stotina evra uknjize kuce od 200-300 kvm.
ASSERIA
Moj komsija za vreme hiperinflacije nije placao struju godinu dana i na kraju kada je odlucio da je plati, samo sto mu iz EDB-a nisu jos vratili pare. Ja placao svaki mesec i ukupno za godinu dana platio oko 700 eura, a komsija je trosio deset puta vise struju u odnosu na mene u istom periodu, jer je imao bazen koji je grejao i kucu od 400 m2 koju je takodje grejao na struju. Ko je ovde lud? Naravno ja, jer sam posten gradjanin koji je na vreme placao sve obaveze!
Marko Jovanović
Izvanredan primer demon-kratije na delu,kao posledice totalne otudjenosti vlasti od naroda,pa čak i otvorenog prezira.Imate nameštene izbore na koje mogu izaći samo one partije koje imaju dovoljno novca,a koje dobijaju od svojih bogatih sponzora koji kontrolišu medije i čije interese nakon izbora jedino i štite.
Uvek isto
Oduvek je to tako bilo. Nije samo sada. Najveci duznici u bilo kom sektoru, ne samo poreskom, uvek su najbolje prolazili. Njih niko nije dirao. Setimo se samo ko i koliko duguje za struju. I niko nije dosao da im isece struju. A obican gradjanin znamo kako prolazi.
Јован Скерлић
Да ли знате онај виц о доласку порезника у шуму? Укратко, што мање имаш то је већа шанса да ће те оглобити. Од вајкада било...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja