utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.02.2016. u 12:54 Ivana Albunović

Rusi zainteresovani za našu hranu

Predstavnici drugog najvećeg trgovinskog lanca u Rusiji dolaze za dve nedelje na sastanak u Beograd gde će se dogovoriti konkretni poslovi

U Beograd će za dve nedelje stići  predstavnici ruskih regionalnih i federalnih trgovinskih lanaca kako bi dogovorili poslove sa domaćim proizvođačima hrane. Kako je za „Politiku” najavio Dejan Delić iz PKS-a očekuje se da će na sastanak, planiran 11. marta, doći i menadžment trgovinskog lanca X5 („Iks pet”), drugog najvećeg trgovca u Rusiji sa kojim domaći proizvođači još nisu sarađivali. Naša hrana do sada se najviše prodavala u najuspešnijem ruskom maloprodajnom trgovinskom lancu „Tander Magnit” koji ima oko 10.000 objekata. Sada im se, kaže Delić, pruža šansa da osvoje rafove još jednog trgovca u Rusiji.

Srpski proizvođači inače ugovorili su na nedavnom sajmu prehrane u Moskvi nove izvozne aranžmane sa Rusijom vredne 27,6 miliona evra.

Značajne poslove dobili su proizvođači i prerađivači mesa i mleka, voća i povrća, peciva, konditorskih proizvoda, alkoholnih pića, sokova…  

– Rezultati sajma u Moskvi su odlični ako se uzme u obzir finansijska kriza na svim tržištima. Posebno je bila uspešna konditorska industrija. Postoji veliki potencijal u ovom segmentu, a naročito im je interesantna bezglutenska hrana – rekao je Delić.

Uslovi poslovanja sa Rusijom poslednjih godinu dana su otežani zbog oscilacija kursa rublje i pada kupovne moći tamošnjeg stanovništva.

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište RF u odnosu na 2014. pao je za 13,3 odsto, ali je rast ostvaren u plasmanu jabuka (za 35 odsto), nektarina 122 odsto, breskvi 93 odsto, trešanja i višanja 27 odsto, malina – 90 odsto. Ukupan izvoz hrane iz Srbije u Rusku Federaciju u 2015. godini bio je 270 miliona dolara. U izvozu Srbije dominiraju svinjsko meso, voće i povrće, dok u uvozu iz Rusije dominiraju duvan i stočna hrana.

– Bez strateškog nastupa Srbija neće biti u stanju da značajnije poboljša svoj izvoz na ovom tržištu – kaže Vojislav Stanković, agrarni analitičar, i ističe da je Rusija nedavno usvojila Strategiju razvoja do 2030. godine prema kojoj će za njih u narednim godinama primarni biti sektori energetike i agrara. Rusija očekuje, kaže Stanković, da u tom periodu postane značajni izvoznik hrane u EU pa bi domaći proizvođači i to morali da imaju u vidu i paralelno planiraju izvoz i na druga tržišta.

Komеntari7
780ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Браво за бетонску армирану главу. Надам се да је бар нешто научио, од мене може увек да се доста научи, сигурно више него од васг Вучка.
Zoran Stojkovic
Licno mislim da bi Srbija trebala da proizvodi i prodaje EKOLOSKU, zdravu hranu. To se sve vise trazi i mnogi zele da plate kvalitet (ne kvantitet). Druga sansa je hrana bez glutena. To je komplikovanije ali su cene dva-tri puta vise pa je i profit tome slican. I za jedno i za drugo su potrebne odredjene garancije. Bez toga, nista od izvoza.
propovednik marks moskva
Zašto bre da izvozimo proizvode u Rusiju kad imamo prijateljsku EU u okruženju koja jedva čeka srpske svinje i jabuke da pomogne našu poljoprivredu,tako bar pričaju. Mislim ja ipak da su to prevejani lažovi
Ni Rusi nisu hteli...
Ni Rusi nisu hteli nase jabuke dok su mogli da uvoze Poljske. Meso su vecinom uzimali Nemacko.
mila simic
Mi smo preskupi za jeftine prodajne lance u Rusiji. I, nemamo te kolicine robe Koje se traze. Nasa poljoprivreda nije organizovana. Jednom lancu ne treba 50-200 kg sira ili ajvara. Kolicine su 200-500 t i vise. Roba mora da ima isti kvalitet. To, o suncu, je cista glupost. Trgovac trazi kvalitet i pogodnu cenu. Zu to, Transport do Rusije je skup, sto cini produkt neinteresantnim.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Мила Симић као да од слова до слова цитира представнике Привредне коморе Србије. Тврдећи да је чињеница о Сунцу и 45 паралели чиста глупост са прве две реченице демантује себе и потврђује оно на шта сам ја и указао - да треба да продајемо у елитним ланцима прехрамбених роба те невелике количине изузетно вредне робе које имамо. Али од наше презентације и чињеница које ћемо изнети зависи и по којој ћемо цени продати робу и "јефтиним продајним ланцима" иако ни они нису баш јефтини и оправдано себе изузетно цене и постављају ригорозне услове. Зашто оваквим перфидним тврдњама обарате цену српске робе? Ко не зна себе да цени неће знати да цени ни друге. И без вређања молим, не мене, него српског пољопривредника/сељака који је одлично организован са каквим се "посредницима" и "представницима" силом прилика дружи!
Божидар Митровић, доктор правних наука
X5 („Икс пет”) је власник ланаца продавница «Пятёрочка», «Перекрёсток», «Карусель» тако да ће тако бити јасније и вашим читаоцима који живе у Москви да су то ланци не много скупих прехрамбених производа. У Привредној комори Србије годинама неће да предузму ништа да би показали како "степен осунчавања" на 45 паралели северне географске ширине утиче на високи квалитет српског воћа, поврћа, вина и српске хране уопште да би српску храну подигли у вишу ценовну категорију на Руском тржишту и објаснили руским и потрошачима и велетрговцима зашто је српско воће и поврће најбољег излазног квалитета јер квалитет за коначног руског потрошача зависи и од "ланца"у којем се воће и поврће продаје. "Степен осунчавања" има везе и са културом и пореклом самог назива Рас/РасСија која има своје корене у Лепенском Виру и Винчи. Али и новинари и ПКС више воле да се држе "миграционих глупости" да су се јужни Словени преселили са Севера на Балкан а Руси у истом VI веку са Југа на Север. А трпи - српски сељак.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja