nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.02.2016. u 19:00 Dubravka Lakić
INTERVJU: Viktorija Abril, španska glumica

Strast na visokim potpeticama

Викторија Абрил (Фото: Жељко Јовановић)

U beogradskoj hotelskoj sobi otvara svoj mali kompjuter da zajedno iz njene arhive izaberemo fotografije za „Politiku“. I to traje, jer dobro se razumemo, vršnjakinje smo sličnog temperamenta i načina na koji gledamo i na sebe i na svet. Španska glumica Viktorija Abril, Almodovarova muza devedesetih godina prošlog veka, junakinja njegovih filmova „Veži me“, „Visoke potpetice“ i „Kika“, veče pred početak 44. Festa u toj svojoj hotelskoj sobi nije bila zvezda, već žena spremna da sa drugom podeli i sav svoj ženski haos, ali i sećanja, i na filmsku i na muzičku karijeru.

Za sebe kaže: „Glumim od svoje petnaeste godine, igrala sam u više od 60 filmova, film je najbolji način života koji znam. Svaki od njih zahteva moje telo, moj um, dušu, sve. To nisu dva meseca mog slobodnog vremena, to su dva meseca moje egzistencije.“ Za muzičko-koncertno-producentsku karijeru kaže da je i to značilo „sedam godina vernosti, sedam godina potpune posvećenosti“, zahvaljujući čemu je 2007. samo „protrčala“ kroz Beograd. Održala sa svojim bendom koncert, prespavala i otišla. Zato je, kaže, danas srećna što će se zbog uručenog beogradskog „Pobednika“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i programa njenih filmova u Kinoteci i poseti ovoj instituciji, zadržati u Beogradu koji dan duže...

Pretpostavljam da ćete se javiti i u Makedoniju našim prijateljicama Teoni i Labini Mitevskoj?

Vau! E to je bilo iskustvo! Poznanstvo sa tom divnom porodicom koja živi umetnost, sa Teonom, Labinom i njihovim bratom Vukom. Oni su zaista nešto posebno, a zajednički rad na filmu „Žena koja je obrisala suze“ je nešto što se ne zaboravlja.

Zanimljivo je to kako su oni do vas došli?

Teona je napisala scenario i želela je da uz sestru Labinu i ja glumim u filmu, ali nisu znale kako da do mene dođu. Onda je Labina smislila da me zvanično pozove na festival „Braća Manaki“ u Bitolj i tamo mi uruči „Zlatnu kameru“, pa i Teonin scenario. Zato što je bila tako šarmantno uporna, pristala sam da dođem na jednu noć, a ostala sam sedam dana i upoznala Makedoniju koja me je podsetila na moju rodnu Andaluziju. Ali, na Andaluziju iz šezdesetih godina prošlog veka, jer u Makedoniji kao da je vreme stalo. Teonin scenario me je oborio s nogu, snimali smo u Makedoniji i Francuskoj i postali veliki prijatelji.

Taj film je imao dobar festivalski život?

Ne toliko koliko je zaslužio! Teonin mali i dragoceni film ima u sebi dosta komičnog, a veliki festivali više vole teške drame, tragedije, patnju i smrt. Ono što je divno jeste što sam ja sve vreme svojom malom kamerom snimala kako je porodica Mitevski napravila ovaj film, kako na evropskom kontinentu postoje divni, nedovoljno istraženi predeli i ljudi svim svojim bićem posvećeni umetnosti.

Nikada neću zaboraviti prizor: vi na crvenom tepihu Kanskog festivala, samo u sakou i sa šeširom, potpuno sami i nekako sićušni pred tim ogromnim stepenicama?

Ha, ha! Nije bilo planirano da se pojavim sama, ali sam kasnila jer nisam uspela da pronađem pantalone koje je trebalo da obučem uz taj sako. To je bila greška Žan Pol Gotijea koji me je za tu priliku oblačio! Zaboravio je da spakuje pantalone i ja sam izašla u tom kusom „modelu“, ali sam za svaki slučaj obukla i dva para crnih gaćica ne bi li to ličilo na nekakav šorts.

Taj prizor me je naterao da pomislim koliko su glumci u svoj toj velikoj filmskoj mašineriji zapravo sami, nije li tako?

Jeste, postoji ta usamljenost u velikoj gužvi. No nije li tako u životu. I vi ste svakodnevno sami pred praznom belom stranicom. Kao glumica na filmskom setu stalno sam okružena ljudima, ali na kraju niko i ne razmišlja o mom liku osim mene. Jer lik koji igram je devedeset i devet posto moje delo. Delo mog uma, tela, moje krvi. Ja sam ta koja parčetu papira na kojem je taj lik napisan treba da dam život, a to jeste usamljenički posao.

Kako je bilo udahnjivati život likovima koje ste tumačili u Almodovarovim filmovima, vi ste bili njegova muza?

Bila sam njegova muza od 1989. do 1994. i za pet godina rodilo se: tri sjajna filma i dvoje divne dece ! To su bile naše moćne zajedničke tridesete godine. Volim njegove prethodne filmove iz njegovih dvadesetih godina, filmove sa Karmen Maurom, ali i Almodovar i ja smo imali profesionalno svoje najuspešnije godine dok smo i jedno i drugo imali tridesetak. Mi smo vam bili nešto poput filmskih verenika. Voleli smo jedno drugo, obožavali se, smejali se, plakali, radovali se i radili sa takvom strašću da je to teško ponoviti. Kada je došlo do snimanja filma „Veži me“ i ta naša stvaralačka žudnja i strast dostigle vrhunac, niko nas više nije mogao zaustaviti.

Ali više nikad niste radili zajedno?

Nismo, baš zato. Svu svoju strast i snagu uložili smo do kraja u ta tri zajednička filma. Ja sam jedina Almodovarova muza koja nije više nikada nije radila ponovo sa njim.

Šta još može biti razlog?

Najverovatnije to što četrdesetogodišnji muškarci ne znaju kako da se odnose sa ženama koje su u četrdesetim. Ne znaju šta bi sa ženama u takvim godinama, jer su i sami u nekoj vrsti krizne životne faze kada na razne načine prolaze kroz sopstveno sazrevanje. Kada autori uđu u pedesete, stvari su bolje. Onda znaju šta i kako treba sa ženama koje su i same u pedesetim godinama. I za glumice je bolje kada su u pedesetim, nego u četrdesetim.

Upravo je to tema i velikih debata holivudskih glumica, koje direktno ukazuju i na rodnu neravnopravnost u svetu filma?

Da, to je problem svugde. Za filmske glumice karijera valjda treba da stane kada napune četrdeset godina i kada su one u naponu svoje snage, lepote i sigurnosti. To je problem muškaraca iz sveta filma, scenarista i reditelja kojima valjda četrdesetogodišnje žensko telo ili lice nije privlačno ili ne znaju šta bi sa tim.

Iz tih razloga vi ste deo svoje karijere posvetili i muzici?

Punih sedam godina pune posvećenosti. Uspela sam da produciram čak dva albuma i da doprem do miliona slušalaca i gledalaca. To je i period pune posvećenosti i odrastanju moje dece. Sada kada su veliki, vratila sam se i filmu.

Snimate bez prestanka za špansku televiziju?

Da, počelo je sa jednim televizijskim filmom, a onda je zatraženo da nastavimo sa jednoipočasovnim filmovima u nekoj vrsti filmskog serijala. Za godinu dana 13 filmova! Morala sam muzici da kažem „baj, baj“ ! Nemoguće je potpuno posvećeno raditi i jedno i drugo.

Upravo ste završili i snimanje igranog filma sa Visenteom Viljanuevaom, kakvo je to iskustvo?

Viljanueva mi je dao scenario koji mi se dopao, ali sam mu ga uz izvinjenje vratila jer mi se nije svidelo da igram lik Amerikanke. Smatrala sam da u takav moj lik niko ne bi verovao. Onda me je on jednog dana pozvao i rekao: „A, da igraš Viktoriju Abril?“. I tako sam uronila u ovu avanturu zvanu „Rođena da pobedi“. Snimili smo sjajan film, premijerno će biti prikazan uskoro na festivalu u Gvadalahari, u maju i u Španiji, a posle i u Beogradu, ako se za njega zainteresujete.

Komеntari3
1dc40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja