subota, 29.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:22
SVETSKA TRKA U NAORUŽANjU

Pogrešan voz za Damask

Da li je bolje sarađivati s Putinom, ako bi to donelo mir, ili je veći problem u tome što će Moskva učvrstiti kontrolu nad Sirijom?
Autor: Bojan Bilbijaponedeljak, 29.02.2016. u 09:15
Илустрација Шпиро Радуловић

Samo dan pošto su Vladimir Putin i Barak Obama obznanili da su konačno postigli sporazum o prekidu vatre u Siriji, uticajni njujorški dnevnik otvoreno je posumnjao u dugovečnost ovog plana. Da li je ova skepsa utemeljena na realnim činjenicama, ili je to, kako u Moskvi tvrde, bio samo prvi plotun u rafalnoj vatri negodovanja koje su ubrzo po Obami raspalili šefovi Pentagona, CIA i Združenog generalštaba – po definiciji, ljudi koji „od rata žive, i to dobro, ali od njega ne umiru”? Da li je zaista američka interesna „opozicija mirovnom planu” toliko jaka, ili je tačno da je primirje za Putina samo „taktika, pa čak i dimna zavesa, a ne cilj”, kako je to već „jasno demonstrirao u Ukrajini”?

Bez direktnog mešanja Vašingtona na strani Ankare, za Redžepa Tajipa Erdogana bilo bi potpuno iracionalno da pokuša da napadne „drugu najjaču armiju sveta”, kako je rusku vojsku nedavno nazvao i ObamaMože li Rusija da izbegne „savršenu oluju” svoje propasti i može li Zapad izbeći takvu elementarnu nepogodu u odnosima s Moskvom? Da li se razlozi za tako nepovoljne scenarije kriju u „Putinovoj nepouzdanosti”, kako ocenjuje „Njujork tajms” u svom uvodniku, ili su uzroci nepoverenja ipak mnogo dublji i složeniji?

Složenost ovih pitanja pokazuje sve kontraste aktuelne svetske politike, i oko njih gotovo da nema saglasnosti među pristalicama dva tabora. Ali, otkud onda sporazum od 22. februara, kad su dva predsednika usaglasila prilično dugačko zajedničko saopštenje, u kome je do detalja propisan mehanizam ne samo prekida vatre, već i daljih koraka koje treba preduzimati u cilju obnove poverenja i kretanja ka dugoročno održivom političkom rešenju na predstojećim pregovorima u Ženevi? Da li su teškoće u komunikaciji Vašingtona i Moskve možda uzrokovane i time što se u američkoj štampi o predsedniku SAD dnevno objavi više negativnih tekstova nego o Putinu, koji je u Americi već učvrstio reputaciju „lošeg momka”?

Poslovica kaže da, kad se uđe u pogrešan voz, onda su sve stanice pogrešne. Reklo bi se da ova maksima može da se primeni i na rusko-američke odnose. Na primer, mnogi na Zapadu iskreno veruju da Putin „čini pravo čudo” što je ne samo opstao na vlasti posle dve godine ekonomskih sankcija i u uslovima drastično smanjene cene nafte, već je uspeo da se izbori za status kvo u Donbasu, povoljno rešenje iranskog pitanja i, na kraju, da pomogne sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu da se održi.

Ako se ide ovom logikom, odnosno ako se vozimo u tako „pogrešnom vagonu”, onda i perspektive za izbijanje novog rusko-turskog rata, trinaestog u istoriji, mogu izgledati veće nego što inače jesu. Naime, bez direktnog mešanja Vašingtona na strani Ankare, za Redžepa Tajipa Erdogana bilo bi potpuno iracionalno da pokuša da napadne „drugu najjaču armiju sveta”, kako je rusku vojsku nedavno nazvao i Obama. Čak je i ruski premijer Dmitrij Medvedev morao da se umeša i upozori SAD i Tursku da ne razmišljaju o kopnenoj intervenciji u Siriji, jer u suprotnom sledi „veliki rat”, čime je upozorio da će Moskva upotrebiti sva sredstva.

Realno gledano, ruske oružane snage u svakom segmentu kvantitativno prevazilaze turske za tri do pet puta. Ali, Ankaru i NATO više bi morala da zabrinjava kvalitativna premoć, jer Rusija ima brojne napredne oružane sisteme kakve Turci još dugo neće imati. Ruski analitičari uvereni su da u tom pogledu Turska ne bi imala šanse u direktnom odmeravanju snaga.

Ono što im možda uliva nadu jesu dve mogućnosti. Prva je da oslabljena Rusija nema dovoljno ekonomske snage za veliki sukob, odnosno da bi nagli pad životnog standarda građana mogao da dovede do obaranja vlasti u Moskvi. Treba, ipak, imati u vidu da su ruska ekonomija i državni budžet podešeni tako da još imaju značajne rezerve i mogućnosti uštede, bez velikih rezova kad je reč o socijalnoj politici i vojnim ulaganjima. Rusija i dalje ima osetan spoljnotrgovinski suficit, a ogromni infrastrukturni projekti – poput mosta od 19 kilometara ka Krimu i izgradnje monumentalnih stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu – pokazuju da finansijska elastičnost još nije dovedena u pitanje.

Postoji i čisto ekonomski momenat: ukupne devizne rezerve Centralne banke i dva vladina stabilizaciona fonda i dalje su na ukupnom nivou od skoro pola biliona dolara i ne pokazuju tendenciju brzog topljenja. Zato, čak i ukoliko bi došlo do naglog porasta vojnih davanja – a ona su poslednjih godina ionako enormna i mere se stotinama milijardi dolara – to bi srednjoročno bilo izdrživo za rusku ekonomiju.

Druga nada za Erdogana jeste da se NATO umeša u njegov sukob s Rusijom. Ova teza takođe je sporna, jer bi u tom slučaju Moskva morala prva da napadne tursku teritoriju, što bi bilo veoma teško dokazati ako bi najpre ruski vojnici stradali u Siriji od ruke Ankare. To onda ne bi bila odbrana Turske, već podrška u agresiji i nema sumnje da bi bio veliki broj onih u EU i SAD koji bi se tome suprotstavili. Ruski medijski servisi Raša tudej i Sputnjik pomogli bi im u tome.

Ne ulazeći u suštinu bliskoistočnog i globalnog sukoba, može se postaviti i sledeće pitanje: da li je bolje sarađivati s „nepouzdanim Putinom”, ako bi to donelo prekid vatre na ratištima i utišalo jastrebove na svim stranama, ili je sada važnije posumnjati u dobre namere Kremlja i unapred odbaciti veru da primirje, a zatim i mir, konačno može da nastupi? Ili je, čega se otvoreno pribojava i „Njujork tajms”, za strukture sile u Vašingtonu mnogo veći problem u tome što će Putin preko Asada učvrstiti kontrolu nad „ključnim područjima Sirije”? Ako prevagne ova druga opcija, onda se možemo pouzdati da Erdogan neće propustiti priliku da sedne u pogrešan voz za Damask.


Komentari0
c8ab4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja