petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Obnova biblioteke slavonske eparhije

Po završetku radova na istočnom krilu vladičanskog dvora, vredan fond koji čine rukopisi, srbulje i hiljade knjiga iz 18. i 19. veka biće vraćen u Pakrac
Autor: J. Čalijačetvrtak, 03.03.2016. u 08:05
Владика Јован: Намера нам је да библиотека буде научна институција и истраживачки центар где ће се изучавати рукописи, проучавати наше наслеђе (Фото З. Анастасијевић)

Gradska uprava Beograda pozvala je juče sve zainteresovane kompanije da pomognu obnovu biblioteke Eparhije pakračko-slavonske. Kako je istakao gradski menadžer Goran Vesić, biblioteka u Pakracu jedna je od najstarijih srpskih institucija kulture u Hrvatskoj, osnovana je pre oko 250 godina, kada i britanska Nacionalna biblioteka.

Osnovao ju je episkop pakrački Kiril Živković (1786–1807), vladika koji je, kako je opisao Radoslav Grujić, „dugim putovanjima po celom Balkanskom poluostrvu, i naročito po Rusiji i Italiji, stekao lepo obrazovanje i smisao za viša nastojanja“.

U toku je obnova vladičanskog dvora u Pakracu, u kojem će biti smeštena i biblioteka, kao i obnova njenog knjižnog fonda. Vladika slavonski Jovan objašnjava za „Politiku“ da se očekuje da radovi na južnom krilu budu gotovi do septembra, posle čega će, krajem godine, na red doći istočno krilo, gde će biti smeštena biblioteka.

– Potrebna su sredstva za obnovu zgrade, ali i pomoć u vezi sa svim onim što je nužno za jednu biblioteku, od obnove knjižnog fonda do nabavke kopir-aparata, skenera... Već smo uspostavili kontakte sa naučnim institucijama, poput Orijentalne biblioteke u Bejrutu i Odeljenja za srednjovekovne studije Centralnoevropske biblioteke u Budimpešti. Namera nam je da naša biblioteka bude naučna institucija i istraživački centar gde će se izučavati rukopisi, proučavati naše nasleđe – kaže vladika slavonski Jovan.

Eparhijska biblioteka druga je u svetu po broju ranih srpskih štampanih knjiga, srbulja, a od nekadašnjih 38 rukopisnih knjiga do danas je sačuvana 31. Uz to ima hiljade knjiga iz 18. i 19. veka na brojnim evropskim jezicima. Dva puta je sklanjana od ratnih dejstava i dva puta vraćana svom vlasniku, Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

– Tokom Drugog svetskog rata, vlasti NDH odnele su knjige u Zagreb. Socijalistička Republika Hrvatska je to vratila u periodu od 1983. do 1985. godine. Međutim, samo nekoliko godina kasnije, 1991, počeo je rat. Vladičanski dvor je uništen, a biblioteku, oko tri četvrtine ukupnog fonda, spasao je hrvatski oficir Ivan Hiti – priča episkop Jovan.

Ivan Hiti je po dolasku u Pakrac, u zimu 1992. godine, videvši razrušenu crkvu i knjige razbacane po dvorištu, samoinicijativno organizovao skupljanje i prenošenje bibliotečkog fonda u Zagreb. Knjige su nekoliko dana u kamionima odvožene i sklonjene u Univerzitetsku biblioteku. Hiti je ubrzo potom otpušten iz vojske. Iako fakultetski obrazovan, narednih 16 godina, kako je isticao u intervjuima, nije mogao da dobije posao u Hrvatskoj. Patrijarh Irinej 2013. godine odlikovao je Hitija ordenom Svetog cara Konstantina. Prema najavama, jedna soba obnovljene biblioteke biće posvećena njemu. Knjige koje su sklonjene u Zagreb, 2007. godine predate su Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj na čuvanje dok, po obnovi vladičanskog dvora, ne budu vraćene u Pakrac.


Komentari6
92e1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Глас Народа
Родољубе: Немој да нас "подсећаш" на нешто што си извукао из контекста или намерно погрешно разумео па још и дрско вређаш Владику!!
Родољуб
Само подсећам оне који су заборавили а дам на знање онима који нису чули,да овај овде у овом тексту спомињани Владика Славонски,изјави скоро кад је било актуелно канонизовање Степинца,да сада Срби мора да обрате пажњу како се односе према "Светом Степинцу". Каква жалост,јад и беда Србског Сетосавског рода!!!
Извињавам се на ћирилици
Историја каже да је библиотеку Епархије пакрачко-славонске (и друге предмете) хрватска војница два пута селила из Пакраца у Загреб, 1941 и 1991 (или ту негдје). Оба пута дио фонда је пропао. За 1941 ми је јасно, али гдје је памет била 1991? Зашто то није на вријеме склоњено на сигурно? Слично смо гледали у у јасеновачком музеју, када су хрватски војаци 1991 уклањали трагове злочина свијих предходника, а онда српски ослободиоци газили по разбацаним експонатима!? Ако смо владику Јована добро схавтили он би правио српску научну установу на пар километара од Јасеновца. Јако паметно. Њему изгледа досадно. Зар није боље уложити паре у живе, поготову дјецу (ако их тамо уопште и има?). Па није ваљда да СПЦ прави deal са Zlatanom Hasanbegovićem и његовим почасним Bleiburg vodom око библиотеке која ће у наредном покушају ионако бити спаљена.
РР
Да, правићемо и библиотеку и установе и, што је најважније, ићи на Свету Литиргију и причећивати се док будемо молили Свете Новомученике Јасеновачке да буду заступници наши пред Господом. И у Јасеновцу и у Млаки, и у Кукуњевцу и Кусоњама и Миклеушу и Пакрацу и гдје год будемо могли. И тебе помињати и молити да нама грешнима опростиш гордост што то желимо.
Preporučujem 6
Слобо Н
на Ћирилици: Како то да Ти ниси био тамо 91.(са твојом памећу) па то склонио на сигурно, него сада "сумњаш" у добре намере Владике Јована?? Ако не можеш да помогнеш немој да одмажеш. Ради нешто корисно ...
Preporučujem 9
boris grgic
Gosp. Hiti , svaka vam cast i hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja