nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 02.03.2016. u 20:05 I. Albunović

Kupina među prvih pet izvoznih proizvoda

Posle SAD i Meksika, Srbija zauzima treće mesto u svetu po proizvodnji ovog bobičastog voća
Фото: Пиксабеј

Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Mada zvuči iznenađujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobičasto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima.

Da smo među najvećim svetskim izvoznicima malina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Kao i u gajenju malina najveći konkurent u Evropi nam je Poljska koja zbog prošlogodišnje suše beleži pad proizvodnje. Poljaci takođe imaju i sve izraženiji problem sa pronalaženjem radne snage. Kupina se kod nas najviše gaji u Mačvi, Pomoravlju, Podrinju, čačanskom i potkopaoničkom kraju. Ovo voće u poslednje vreme bilo je atraktivno poljoprivrednim proizvođačima. Pre svega zbog otkupne cene, koja je poslednje tri, četiri godine bila u porastu što je bila i tendencija na svetskom tržištu. Cena kupine tako je dostigla relativno dobrih 100 do 110 dinara po kilogramu. Ipak, postoje i ne tako uspešni periodi za proizvođače. Bilo je sezona kada su otkupljivači za nju nudili i upola nižu cenu. Za ovo voće karakteristične su oscilacije u proizvodnji što zavisi od mogućnosti plasmana u izvozu.

– Naiđu periodi kada zbog niske cene proizvođači nemaju interesa da beru kupinu, pa čak i krče višegodišnje zasade. Tako su se smanjivale površine pod kupinom, da bi se u pojedinim godinama, kada se ukaže mogućnost većeg izvoza, obnavljali zasadi – objašnjava agrarni analitičar Vojislav Stanković.

U Srbiji je najzastupljenija kupina „čačanska bestrna”, sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Plodovi su izuzetno krupni i meki, a nedostatak je to što prilikom zamrzavanja menja boju iz crne u crvenu, što potrošači teško prihvataju. Stručnjaci zato ističu da proizvođači treba da uvode savremene tehnologije, ali i nove kvalitetnije sorte koje bolje podnose transport.

Kao i u slučaju sa izvozom malina problem je što nemamo prerađivačke kapacitete. Poražavajuće je što i ovo voće plasiramo gotovo sto odsto zaleđeno. Tako propuštamo mogućnost da uvećamo prihode od prodaje gotovih proizvoda. U EU se kupina uglavnom prerađuje u sokove, piree, paste… U severnoj Evropi u supermarketima kilogram svežih kupina dostiže cenu i 20 evra.

Pored maline i kupine u Srbiji je, saznajemo, sve atraktivnija i proizvodnja ribizli. Proizvodnja tog voća imaće dobru perspektivu u narednim godinama.

Komentari3
6762d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ZDRAVA HRANA za dug život
Srbija ima šanse za brz ekonomski i zdravstveni razvoj, ako razvija proizvodnju ZDRAVE HRANE čiji kvalitet može biti najbolji na svetu (voće, povrće, planinski čajevi, med, vino,...) , a da smanji proizvodnju i korišćenje nezdrave hrane koju razvijen svet sve manje koristi : šećerna repa, svinje, rakije,...
Kсенија из НС
Хвала ти Боже, да се неко сетио рибизли. Тетка моја, изгледа да ћу правити сок од рибизли(овог пута без тебе).А где има таквих купина као на овој слици? Од њих је лепши сок него од оних што се нуде на пијаци(оне киселе).
sava
tesko je razumeti da drzava daje razne poticaje razno raznim investitorima,a nema para da kupi tehnologiju za preradu voca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja