utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI ĐAKA

Kako su vikipedisti savladali dahije

Kreativni nastavnici uz pomoć savremenih tehnologija vode učenike na svemirsku stanicu i čine razumljivijim epske narodne pesme
Autor: Sandra Gucijansreda, 02.03.2016. u 22:00
Савремена учионица незамислива је без рачунара и интерактивне табле (Фото Мајкрософт Србија)

Pesma „Početak bune protiv dahija” je teška svakom osmaku – dugačka je i puna nepoznatih reči i pojmova. „Seobe” su divan roman, ali đaci radije pogledaju film ili na internetu potraže prepričanu verziju. Nastavnici informatike i srpskog jezika pomislili su da bi sve ovo moglo postati zabavno gradivo ako uključe savremene tehnologije. Rezultat – stranice na „Vikipediji” koje su kreirali sami đaci.

Nastavnik geografije je na času omogućio onlajn putovanja na kojima su đaci mogli da posete znamenite gradove, istorijska mesta, okeanske dubine, vulkane, planine, satelite ili svemirsku stanicu. Nastavnica fizike je demonstrirala kako da učenici uz pomoć svojih mobilnih telefona odrede udaljenost Meseca od Zemlje.

Iako škole u Srbiji nisu opremljene onako kako bi to nastavnici i učenici želeli, ova tri primera pokazuju kako snalažljivi nastavnici uz pomoć novih tehnologija mogu da učine čas drugačijim i zanimljivijim. Sreli smo ih na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju” koju su organizovali Britanski savet, britanska ambasada i brojna srpska ministarstva i naučne i privredne institucije iz zemlje i sveta.

– Loša vest je što većina škola u Srbije nije opremljena za rad u laboratoriji, niti imamo novca koliko bismo želeli. Dobra vest je da svi đaci danas imaju i obožavaju mobilne telefone, moćnu napravu koja u sebi ima i kameru, radio i TV, računar, kompas, meri temperaturu, pritisak, čak ima i uređaj za rasterivanje komaraca. Šta ćemo sa tim u učionici? Možemo mnogo, čak i da odredimo udaljenost Meseca – ispričao je Vladan Mladenović, profesor fizike.

Nove tehnologije nisu našle primenu samo u fizici, kao laboratorije u džepu, već i u srpskom jeziku. Da bi podstakla učenike da više čitaju, naročito srpske klasike, Snežana Klepić, profesorka srpskog jezika i književnosti iz Srednje tehničke škole iz Sombora, na ovakav način je mladima približila „Seobe”:

– Roman su predstavili tako što su pravili plakate, mape uma, osu vremena, prezentacije, jedan učenik je napravio strip, drugi geografsku kartu kojom je predstavio kretanje slavonsko-podunavskog puka i tako smo došli do podatka da su vojnici prešli 3.000 kilometara, što je podatak koji niste mogli nigde da pronađete.

Za dve nedelje, đaci ove škole su postavili „Seobe” na „Vikipediji”, a slično je sa svojim đacima uradila i Anđelka Petrović, profesorka Matematičke gimnazije.

– Kada dam neki istraživački zadatak, đaci ne odlaze u biblioteku, već prvo i jedino što urade jeste da odu na internet i „Vikipediju”, na kojoj se nalazi mnogo netačnih i nepotpunih informacija, posle kojih moram da ispravljam „krive Drine” na času. Zato sam odlučila da stvari postavim drugačije i da đaci sami naprave stranicu na „Vikipediji”, sa proverenim podacima. Za to sam iskoristila pesmu „Početak bune protiv dahija”, o kojoj u tom trenutku nije postojala strana na ovoj virtuelnoj enciklopediji – priča ova profesorka.

Učenici su dva meseca radili u školi i kod kuće, napravili animirani film, uradili mapu Srbije sa svim mestima koje danas možemo da nađemo na karti, preveli tekst na četiri svetska jezika... Rezultat je bila stranica koju danas mogu da koriste učenici i nastavnici iz svih škola širom Srbije i naziv „Vikidahije”, kojim se đaci ponose.

Uz pomoć pametne table i vođene nastave nastavnika Aleksandra Aleksića, moguće je i da se kroz 10 slika lako nauči srpska gramatika i izdeklamuje za minut i 30 sekundi, kako je pokazala Tamara Dimiškovski, učenici šestog razreda beogradske osnovne škole „Despot Stefan Lazarević”.

Iako se može pretpostaviti da se sa upotrebom savremenih tehnologija na fakultetima otišlo mnogo dalje nego u osnovnim i srednjim školama, dr Dragan Domazet, profesor Univerziteta Metropliten, ukazao je na neke probleme sa kojima se u ovoj oblasti susreće visoko obrazovanje.

– Mi već 11 godina koristimo onlajn učenje na svim predmetima, ima ih oko 200, što je veliko iskustvo za Srbiju. Ono je pokazalo mnoge prednosti: možete da se posvetite svakom studentu i da mu prilagodite nastavni materijal i metode učenja, ovakav vid obrazovanja je dobar za one koji su zaposleni, stariji, udaljeni stotinama kilometara, ali i za one koji žele dopunu klasičnom obrazovanju – objasnio je dr Domazet.

Pošto decenijama drži predavanja i u učionici, profesor kaže da je zanimljivo kako studenti koji su na klasičnom predavanju „tutamute”, na internetu postaju aktivni, slobodni, jer ne vide ni profesora niti druge kolege i najčešće oko ponoći razvijaju takve diskusije da je uživanje učestvovati u njima.

Međutim, on je rekao i da masovnije primene onlajn učenja u Srbiji neće biti ukoliko se ne uklone zakonske prepreke i visok stepen odbojnosti akademske zajednice prema ovom tipu učenja.

– U Srbiji postoje ograničenja kojih nema nigde u svetu, poput onih da na jednom univerzitetu samo 30 odsto studenata može da studira onljan, i to bez ikakvog obrazloženja zašto je uzet baš ovaj procenat. Naša akademska zajednica je konzervativna, sve je kao u vojsci propisano brojevima, toga u svetu nema. Sloboda i inovativnost za dizajnere elektronskog učenja kod nas nije moguća, jer stalno udarate u neke prepreke – rekao je dr Domazet.

On je priznao da zaista postoji problem kako da se razlikuje pravo učenje i kvazielektronsko učenje, to je pitanje koje postavljaju i druge zemlje, jer, kao i u svakom drugom poslu, uvek postoje ljudi koji nude nešto što je zapravo „bofl roba”, jer je motivisano komercijalnim razlozima.


Komentari5
70591
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemacka
Pitam se zasto je vas Capcha za prosledjivanje clanka tako tezak...i jos mi kaze Nazalost vas odgovor je bio tacan ali odmah postavi nov capcha zadataak.... Osecam se izigrana nepotrebno...proverite da li je bas vazno da vam takvi ljudi prave zadatke za PC !!
PERA DETLIC
Он је признао да заиста постоји проблем како да се разликује право учење и квазиелектронско учење, то је питање које постављају и друге земље, јер, као и у сваком другом послу, увек постоје људи који нуде нешто што је заправо „бофл роба”, јер је мотивисано комерцијалним разлозима.
Mladen Mladenovic
Ideja je dobra, ali bi iskljucio Wikipediju i ucio djake da se ne oslanjaju na nju u buducem ucenju. Dobro je ukljuciti nove tehnologije u proces ucenja, na tom polju smo uvijek kasnili.
Pantelija
Veoma pohvalno. Tužno je što ovi ljudi sutra mogu postati višak.
срба којић
Деца не разумеју ни латинске речи из уџбеника, којима почињемо да их засипамо од ситних разреда без објашњења о пореклу и значењу, а ја не разумем зашто туђица „онлајн“ у изразу „онлајн путовање“ није добила творбени наставак за обликовање придева. Облик је исти као нога путовање, школа учење, туђа реч коришћење, наука писање.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja