četvrtak, 28.07.2016. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
Poslеdnja izmеna 18:08
FORMULE ŽIVLjENjA

Dete bez ambicije

Autor: Zoran Milivojevićnedelja, 06.03.2016. u 09:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Povremeno se roditelji pitaju zašto njihova, inače voljena i pažena deca, kada se približe punoletstvu, nemaju neki svoj motiv, cilj, ambiciju, ka kojoj bi stremili. Sve je više onih koji su pasivni, dezorijentisani, bez jasnog motiva i cilja.  

Srećno detinjstvo je svakako jedan od razloga. Potpuno se posvećujući deci, nudeći im samo pozitivne doživljaje, ispunjavajući im većinu želja, roditelji nesvesno kod dece stvaraju iskustvo da je detinjstvo najlepši deo života. Gledajući roditelje kako žrtvuju svoje da bi ispunili detetove želje, deca zaključuju da nije udobno biti odrastao. Zato odlažu prelazak u neudobnu odraslost.  

Mladi koji na buduću odraslost gledaju negativno, nemaju ni pozitivnu viziju šta bi želeli da rade ili da budu kada odrastu. Njihovi mentalni procesi su usmereni na sadašnjost.  Kada neko nema pozitivnu viziju budućnosti, tada nema ni želju da ide ka toj budućnosti – nema onu pokretačku energiju koja je motiv da se krene dugačkim putem, na kojem su i prepreke, a koji vodi ka željenom cilju. Umesto toga, mladi žele da se udobno stanje u kojem se nalaze, nastavi.  

Životne sudbine pokazuju da veoma snažan motiv za postizanjem određenog cilja, ličnog uspeha, nastaje na dva načina. Jedan je onaj kada deca koja su imala neudobno detinjstvo, koja su gledala sa zavišću drugu decu koja su imala ono što oni nisu imali.

Iz oskudice i frustriranosti nastaje jak motiv da se u životu uspe, i da se sebi i svojoj deci omogući ono što osoba nije imala u detinjstvu. Drugi su oni koji imaju ambiciozne roditelje koji su možda i pre njihovog rođenja imali jasan cilj koji buduće dete treba da dosegne. To su „roditelji-treneri” koji nesvesno detetu šalju poruku da će ga voleti samo ako ispuni njihovu ambiciju. Dete se tokom vremena poistoveti sa roditeljevom ambicijom, i počne da je doživljava kao vlastitu, tako da stremi ka uspehu.  

Roditelji koji su vaspitanje pogrešno izjednačili sa pružanjem ljubavi, treba da znaju da to što se njihovo dete oseća srećno u porodičnom krugu, ne znači nužno da će pozitivnu sliku o sebi moći da potvrdi nekim ličnim dostignućima i uspesima u okviru svoje generacije.  

Brojni su primeri kako su neprijatna osećanja frustriranosti i dosade doprinela da dete otkrije šta je to što ga zaista interesuje i šta želi da ostvari – svoj unutrašnji motiv.  Važno je deci pružiti ljubav jer na taj način pomažemo im da izgrade pozitivnu sliku o sebi, ali važno im je pomoći da prevaziđu dečju želju da rade samo ono što je prijatno. Kada dete teramo da radi ono što mu je neprijatno, ali istovremeno i korisno, mi pomažemo da izgradi svoje radne i druge navike. A one su uslov da dete ostvari svoje snove.


Komеntari17
4a19a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Ne slažem se sa tekstom. Mene detinjstvo nije mazilo, pa opet ne znam kojim putem treba da idem, pritom mi neko materijalno imanje van egzistencijalnih potreba ne znači baš ništa ukoliko lutam u životu tražeći svoju svrhu. Sa druge strane, imam brata koji tačno zna šta želi i stremi ka tome. (Ne)ambicija zavisi od više faktora, zavisi i od okolnosti, a i od samog mentalnog sklopa osobe. Takođe, ako je dete trenutno neambiciozno jer nema viziju svog puta, to ne znači da će tako i ostati. Neko se pronađe ranije, neko kasnije.
Kontra primer
Mene je detinjstvo mazilo. Roditelji voleli i pazili. Nisam imala sve sto sam pozelela, ali imala sam sve sto mi je trebalo. Ostalo sam sama stvarala. Bilo nas je troje dece i sa 2 plate, nije se lako studiralo i zivelo. Na more se na primer islo svake druge godine i to u privatni smestaj. Ali smo zato imali prvi Comodore u svom gradu jos dalekih 80tih. Pa opet, svi smo kao vrlo mali znali sta hocemo u zivotu i to smo i ostvarili. Nase ambicije bile su u skladu sa nasim mogucnostima. I dalje svi stalno nesto ucimo. Danasnja deca nemaju dodir sa realnoscu. Nisu samo zastitinicki roditelji krivci, vec generacijsko nerealno poimanje sveta. Mladje generacije su sebicne, gledaju uvek u tudji tanjir, ne razmisljaju o svojim bliznjima. Sve je okrenuto njima samima. Ja pa ja! To im je moto.
Preporučujem 23
vladimir
Ne slažem se. Ja sam imao vrlo srećno detinjstvo, bio voljen, pažen i ipak sam imao svoju ambiciju, koju moji roditelji nisu nikada razumeli ni podržali - ali ja sam se izborio za njenu realizaciju. Pored mene je podjednako srećno i voljeno odrastala moja sestra, značajno inteligentnija i sposobnija od mene, ali potpuno neambiciozna. Njen najveći uspeh je to što je vrlo rano završila fakultet, rano se udala i rano rodila decu. Ambicija je urođena. Ona je osećaj da si dužan da uradiš nešto sa svojim talentom, koji se koprca u tebi i ne da ti mira. Dužnost roditelja je da prepozna ambiciju u svom detetu i da mu pomogne da je realizuje, da dete poveruje u sebe i svoje sposobnosti. A ima jako mnogo roditelja koji teže da dete vežu za sebe, da bude što manje samostalno, seku mu krila. Takva deca su pasivna.
dragana
Pa ne mora dete da gleda farmu .moje dete i ne gleda farmu .uostalom ako i sta gleda detetu se objasni ko je ko i sta znace .ne moraju uvek drugi biti krivi .mi sami imamo vlast da oblikujemo dete a uticaj sredine mi trebamo zastititi dete
Jole
Iz mog iskustva, neka deca se jednostavno radjaju sa onim što na engleskom zovu "drive" (poriv, želja za uspehom, ambicija) a neka ne. Rekao bih da je u pitanju uglavnom genetika. Ako vam je dete ambiciozno, teško možete da ga ljubavlju 'upropastite', čak suprotno, možete samo da mu olakšate put ka ispunjenju. Na žalost, ako je dete neambiciozno i nezainteresovano za sopstveni uspeh u životu, nikakvi časovi klavira i francuskog neće da pomognu. Kažem - moje iskustvo.
Branka
SVAKA CAST!OVO JE FANTASTICNO RECENO!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Počеtna / Spektar / Život i stil

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub
Развој: Tehnicom Solutions

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja