utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 08.03.2016. u 08:05 Aleksandra Petrović

​Sudovi zaštitili 27 uzbunjivača

Za prvih devet meseci primene Zakona o zaštiti uzbunjivača, pokrenuto je 36 postupaka. – Građani i advokati još ne znaju kakav je postupak uzbunjivanja i kako se podnosi tužba za zaštitu od odmazde
(Фото Пиксабеј)

Sudovi u Srbiji vode 36 postupaka koje su pokrenuli uzbunjivači, a 27 „duvača u pištaljku” dobilo je sudsku zaštitu. Nijedan od njih, međutim, nije dobio status uzbunjivača, jer tako nešto nije ni predviđeno Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od 5. juna prošle godine.

– Ne postoji institucija koja priznaje status uzbunjivača. Građani mogu da otkriju informacije u vezi sa uzbunjivanjem, ali ne dobijaju status uzbunjivača, nego potvrdu da su izvršili otkrivanje neke informacije – kaže sudija Snežana Andrejević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Prvi uzbunjivač koji je imao sudsku zaštitu je Miloš Krstić. On je dobio otkaz kada je otkrio korupciju u jednoj osnovnoj školi u Mladenovcu, a vraćen je na posao odlukom Višeg suda u Beogradu. Sudsku zaštitu dobilo je i nekoliko policijskih službenika, koji su ukazivali na zloupotrebe u MUP-u. Zabeležen je i prvi slučaj zaštite uzbunjivača u privatnom sektoru, u jednoj firmi u Sremskoj Mitrovici, gde su zaposleni ukazali na kršenje Zakona o radu.

– U većini slučajeva, sud je vrlo brzo reagovao. To potvrđuje da imamo sudije koje su nezavisne u odlučivanju i to treba pohvaliti. Imamo i slučaj gde je sud pružio zaštitu osobi povezanoj sa uzbunjivačem. – kaže Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik antikorupcijskog portala i servisa za uzbunjivače „Pištaljka”.

Neki uzbunjivači su ipak izgubili spor. Radomirović navodi da mnogi advokati još nisu shvatili značaj Zakona o zaštiti uzbunjivača i da čak ne znaju kako da podnesu tužbu za zaštitu od odmazde. Pravni tim „Pištaljke” besplatno daje savete i piše sudovima predloge za donošenje privremenih mera, a sada pokušavaju da obezbede sredstva i za besplatno zastupanje na sudu.

Mnogi građani još ne znaju šta je to uzbunjivanje, šta je potrebno da učine kada primete da se dešava nešto nezakonito ili opasno, kome da se obrate i na koji način i kako da traže zaštitu suda od odmazde onih koje su prijavili.

– Cilj uzbunjivanja je da se preduzmu mere da se štetne radnje ne ponove više nikad, da se otkloni korupcija, da se neko pozove na odgovornost. Posle toga, može da usledi odmazda prema uzbunjivaču, ali i ne mora. Ako nema odmazde, onda nema potrebe za sudskom zaštitom jer ga niko ne ugrožava. Uzbunjivač može da se obrati sudu tek posle izvršene odmazde, u vidu bilo koje nezakonite radnje ili stavljanja u nepovoljan položaj, a to podrazumeva sve situacije od verbalnih uvreda i smanjenja plate, pa sve do otkaza – objašnjava sudija Snežana Andrejević.

Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti. Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacija poslodavcu. Tada uzbunjivač dobija potvrdu od ovlašćenog lica u svojoj firmi ili u instituciji u kojoj radi. Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacija ovlašćenom organu. To je obično organ koji je nadređen poslodavcu ili neka državna institucija.

Na primer, ako je uzbunjivač sudija ili zaposleni u sudu, on će izvršiti unutrašnje uzbunjivanje ako otkrije informaciju nadležnima u upravi tog suda, a spoljašnje uzbunjivanje ako se obrati predsedniku neposredno višeg suda ili Visokom savetu sudstva. Ako je reč o javnom preduzeću, spoljašnje uzbunjivanje se vrši kod osnivača tog preduzeća, na primer grada Beograda.

Pisarnice koje izdaju potvrdu o uzbunjivanju dužne su da čuvaju identitet uzbunjivača.

– On najpre treba da se obrati unutrašnjem i spoljašnjem kanalu uzbunjivanja, pa tek onda javnosti. Izuzetno može odmah da uzbuni javnost, bez obraćanja poslodavcu i ovlašćenom organu, samo u slučajevima neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, ako postoji opasnost od štete velikih razmera ili neposredna opasnost od uništenja dokaza – kaže sudija Andrejević.

Zakon izričito propisuje zabranu stavljanja uzbunjivača u nepovoljniji položaj.

– Onog momenta kada je izvršena štetna radnja, on dobija sudsku zaštitu. Sudski postupak je hitan. Ako je uzbunjivač dobio otkaz, sud mora da vodi postupak za poništaj te vrste akta. Uzbunjivač mora da vodi računa o rokovima, jer ako propusti rok od 60 dana posle otkaza, ta odluka poslodavca postaje pravosnažna – dodaje sudija.

Za tužbe uzbunjivača nadležni su viši sudovi, a za parnice radi osporavanja otkaza osnovni sudovi. Upravni sud je nadležan za sve ovakve slučajeve u državnim organima, kada su uzbunjivači državni službenici i nameštenici.

Pitamo da li ima slučajeva kada je sudijama teško da ocene da li je neko zaista uzbunjivač ili je reč o neradniku i „buntovniku bez razloga”, pa i „paranoiku”.

– Neradnici nisu ništa novo za sud. Oni se uvek naknadno pozivaju na navodne zloupotrebe direktora. To je već poznato u radnim sporovima. Neretko te sporove vode oni koji su više puta dobili otkaz, ili su više puta upozoravani. Po pravilu se brane tako što okrivljuju druge za sve i svašta. Sud sa tim mora da se suoči i da iz činjeničnog stanja utvrdi pravo stanje stvari. Naše sudije znaju da primenjuju zakon. Čak 1.100 sudija iz cele Srbije, i oko 200 sudijskih savetnika, prošlo je obuku i potpuno su pripremljeni za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača – kaže sudija Snežana Andrejević.

U „Pištaljki” kažu da nemaju slučajeve neradnika koji pokušavaju da se provuku kao uzbunjivači.

– Ljudi koji se nama javljaju su oni koji su uzbunili zbog štete po javni interes, zloupotrebe položaja, korupcije. Na ovu vrstu uzbunjivanja se obično odlučuju osobe koje žele da pomognu što svojoj firmi što društvu, a ne oni koji su neradnici. Jer, neradnici su poznati po tome da najčešće privlače pažnju na sebe, dok su uzbunjivači oni koji trpe. Zato tim ljudima treba pomoći. Većina zaposlenih ne želi da prijavi čak i kad vidi da se nešto pogrešno dešava. Najčešće se plaše toga da ništa neće biti rešeno čak i ako prijave. Jedan od najvećih faktora za odvraćanje uzbunjivača je verovanje da ništa neće biti urađeno – kaže Vladimir Radomirović.

Komentari4
aaa71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Belgrade Giant
Spoljnje uzbunjivanje daleko je korisnije za prevenciju korupcije u javnom sektoru, ALI u društvu poput našeg, to se svodi na dobru volju rukovodioca drž. organa koji je nadležan da postupi po uzbunjivanju. Šta više reći na to da N.skupština ne postupa po trećoj po redu argumentovanoj predstavci uzbunjivača u vezi sa korupcijom u nezavisnom drž.organu.
Имитација
У Немачкој види деда са прозора да је се неко одвезао пошто је закачио други аутомобил на паркингу и јави полицији број таблица. Даље све иде уобичајеним током. Нема ни говора о угрожености "узбуњивача". Тако то функционише без икаквих законских аката, као прећутни договор целог друштва. Овај закон је код нас прави пример како се добра идеја може изиграти. Само 36 поступака за 9 месеци? Четири поступка месечно за целу Србију? Смешно. Земља у којој је сваки други директор злоупотребио положај. Да би се, према закону, овај поступак спровео потребно је учешће ланца људи (правника и осталих). Знате оно која је карика у ланцу најслабија? Овде се распао цео ланац. Ти правници углавном неће да спроводе узбуњивање, јер их директор надзире. Остајемо и даље земља без закона (мртво слово на папиру). Живот у Србији је ипак само једна лоша имитација. Без ироније речено, земља у којој су угрожена елементарна права на рад и живот, неодољиво подсећа на логор.
А.М.
Неку улогу има и држава, јер не штити довољно узбуњиваче(не свиђа ми се овај израз, указује на нешто погрдно). Али ипак,колико ће их бити зависи од нас, грађана, а не од државе. Морамо признати да имамо лошу правну културу и да често окрећемо леђа неправди.
ljubimac
glupo je porediti SRN i RS apsolutno nemoguće Merkelova je Švabe provela nežno kroz krizu jedino oni nisu stradali, čak su i zaradili ali 1. greška i Švaba skida kancelarku nama isti vode kolo decenijama, oteraše nam decu a matori komunisti, što im je batina iz raja, ponosno gaze i ovo malo mladih u jutarnjem prevozu, žureći da glasa za Velikog Vođu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja