utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20

Ekonomski aspekti rijaliti programa

Kako TV stanice i učesnici u rijaliti programima ostvaruju delimičnu ekonomsku korist na teret poreskih obveznika
Autor: Dušan Markovićutorak, 08.03.2016. u 08:15
Горан Ћеличанин

Rijaliti programi su stekli svetsku popularnost, a poslednjih nekoliko godina imaju veliku gledanost i u Srbiji. Danas od šest kanala sa nacionalnom frekvencijom samo na javnom servisu se ne emituje ovaj tip emisija.

Tržište rijaliti usluga u Srbiji je veoma liberalno. Očigledno je da postoje zadovoljni potrošači (velika gledanost), učesnici u programu ostvaruju određene prihode, a i TV kompanije zbog velike gledanosti na osnovu izdavanja reklamnog prostora. Pored toga, pozitivne efekte registruju telekomunikacione kompanije koje pružaju podršku u glasanjima, časopisi i novine koje prenose dešavanja i sl. Ovaj ekonomski zamajac pozitivno utiče i na državne organe koji ostvaruju određene poreske prihode (porezi i doprinosi na zarade, porez na dobit TV kompanija...).

Ako bismo se na ovome zaustavili mogli bismo zaključiti da rijaliti programi imaju pozitivan ekonomski efekat na celo društvo. Međutim, u ekonomiji je davno identifikovan efekat „negativnih eksternalija“. Radi se o situaciji kada ekonomsko delovanje pojedinca ili kompanije stvara dodatne troškove ostalim ekonomskim učesnicima. Naime, stvaralac negativnih eksternalija deo svojih troškova „prevaljuje“ na ostale ekonomske subjekte i po tom osnovu ostvaruje „ekstraprofit“. Usled „ekstraprofita“ ova delatnost će privući dodatne resurse (kapital i ljudske resurse), što će dovesti do njihove neefikasne upotrebe na nivou ekonomije. U udžbenicima ekonomije se za primer negativnih eksternalija obično navodi primer fabrike koja zagađuje vodu i time smanjuje prinose vlasniku ribnjaka.

Stavljajući u pozitivan kontekst nasilje, kriminal, seksualne perverzije i promiskuitet, i ostale socijalne devijacije rijaliti programi podstiču ovakav vid ponašanja, naročito kod mladih ljudi. U Novom Pazaru se nedavno desilo ubistvo mladića čiji je povod bio jedan rijaliti program, što govori u prilog ovoj tezi. Emitovanjem rijaliti programa na dugi rok dolazi do porasta kriminaliteta, nasilja i ostalih pojava koje zahtevaju delovanje državnog aparata (policija, sudstvo, socijalne službe, kazneni sistem...). Dodatno angažovanje državnog aparata dovodi do troškova za sve poreske obveznike. Na ovaj način TV stanice i učesnici u rijaliti programima ostvaruju delimičnu ekonomsku korist na teret poreskih obveznika.

Na koji način državni organi treba da reaguju da bi otklonili negativne eksternalije rijaliti programa? U praksi se to rešava ili zabranom delatnosti koja izaziva negativne eksternalije (što je veoma retko) ili njenim dodatnim oporezivanjem. Sredstva stečena dodatnim oporezivanjem se koriste da se nadomeste gubici onima koji su izloženi delovanju negativnih eksternalija.

U Srbiji bi to moglo da se reši ograničavanjem rijaliti programa na neke kasnije termine (uvedeno u BiH), npr. posle ponoći, kako bi se zaštitili najmlađi, i oštrim oporezivanjem emitovanja rijaliti programa i prenošenja njihovog sadržaja u štampi. Prikupljena sredstva mogla bi da se koriste za finansiranje kulturnih, obrazovnih i naučnih projekata, za podsticanje prirodnog priraštaja (verovatno dugoročno najvećeg ekonomskog problema u zemlji) i sl. Na ovaj način društvo bi delimično kompenziralo troškove koje stvaraju rijaliti programi. S druge strane, rijaliti emisije ne bi bile toliko profitabilne (usled dodatnih poreskih opterećenja), zbog čega bi pojedine TV stanice prestale s njihovim emitovanjem. Nažalost, državni organi su od samog početka emitovanja rijaliti programa (skoro pre 10 godina) zauzeli stav da je sloboda medija bitnija od negativnih eksternalija koje ovi programi proizvode, prevaljujući troškove koje oni stvaraju na sve poreske obveznike.

Docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu


Komentari17
12371
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beli
Ma nije njima toliko do slobode medija, koliko im je stalo do degeneracije društva. Vrlo lukavo i vrlo pokvareno.
Čika Dragan
"Нажалост, државни органи су ...заузели став да је слобода медија битнија од негативних екстерналија ..." Plašim se da je ovo preblaga ocena i da čelne političke figure nisu ustanju da sveobuhvatno sagledaju pojave u društvu A stručnjake, po običaju, niko ništa i ne pita.
Stevo
Bravo docente, toliko lepote u ekonomskom aspektu rijaliti programa! A kome cete biti docent za deset godina, kad procvetamo od aspekta? Jos kad bi nam sledeci put objasnili ekonomski aspekt prostitucije. U ovoj zemlji samo rad nema ekonomski aspekt!
Mladen Mladenovic
Ja to zovem kulturnim genocidom. Nazalost, sreo sam veliki broj starijih ljudi koji prate ovu vrstu programa i velika vecina ne zna o cemu bi pricala osim o tome ko se sa kim posvadjao i ko je kakav na tv-u. Nemaju drugih tema za razgovor. Mladje generacije ce biti najvece zrtve svega ovoga i posljedice cemo tek osjetiti u godinama koje dolaze.
Milan
Konje ubijaju, zar ne?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja