sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 11.03.2016. u 20:05 Biljana Lijeskić

Novi život Novog Brda

U Citadeli iz srednjeg veka su otkrivena tri velika stambena objekta, u središtu se nalaze crkva sa dograđenom pripratom, dve cisterne sa filter bunarima i toplo kupatilo, objašnjava dr Marko Popović
Изглед Цитаделе са источне стране (Фото: лична архива др Марка Поповића)
Археолог др Марко Поповић са планом Цитаделе (Фото: Анђелко Васиљевић)

Omogućiti savremenom čoveku da doživi prošlost, kroz uređene ostatke spomeničkog nasleđa, jeste ono ka čemu se teži na arheološkom lokalitetu Novo Brdo, koje se nalazi 20 kilometara od Prištine i 23 od Gračanice. Svojevremeno je Novo Brdo, pretežno srpska opština sa mešovitim stanovništvom, pokrenulo inicijativu da se lokalitet uredi i otvori za turiste. Predlog je ušao u program EU za finansiranje, a preko Uneska su obezbeđena sredstva u vrednosti između milion i po i dva miliona dolara, kako saznajemo od arheologa dr Marka Popovića, rukovodioca istraživačkih radova na ovom lokalitetu.

Prva faza radova započela je sredinom prošle godine, u novembru je sve privremeno prekinuto zbog vremenskih uslova, a biće okončana sredinom ove godine. Do kakvih otkrića se došlo za „Politiku” dr Marko Popović kaže:

– Rezultati istraživačkih radova su prevazišli sva očekivanja na lokalitetu Novo Brdo. U Citadeli su otkrivena tri velika stambena objekta, a u središtu se nalaze crkva sa dograđenom pripratom i dve cisterne sa filter bunarima. Tu se nalazi i izuzetan objekat –toplo kupatilo koje je korišćeno kao savremena sauna. Ugrađeno je između jedne od građevina i crkve i imalo je malu četvrtastu prostoriju i sistem zagrevanja sa podnim grejanjem. To je objekat po našoj hronologiji podignut na prelazu iz 14. u 15. vek i najmlađi je na ovom potezu. Sada je potpuno dokazano da je Citadela Novog Brda podignuta u prvoj polovini 14. veka kao i svi ostali objekti u njoj. Raspored objekata pokazuje da je Citadela bila rezidencijalnog karaktera, što ukazuje da je tu bilo sedište vojvode koga je postavljao srpski vladar.

Da dodamo da je Novo Brdo bilo važan privredni centar u 14. veku, posebno rudarski, i da je iz novobrdskih rudnika srpski vladar dobijao velike količine srebra, monetarnog srebra, od koga je kovan srpski srednjovekovni novac.

Naš sagovornik otkriva da je već je u doba Cara Dušana u Novom Brdu radila kovnica novca, u doba kneza Lazara na novcu piše „Moneta Monte Nuovo”, dakle piše da je novac tu kovan.

– To je važno jer je novobrdsko srebro bilo izuzetno cenjeno i izvozilo se najviše u Italiju. Bila je to posebna vrsta srebra koje se nazivalo glamsko srebro i imalo je u sebi određeni procenat zlata. Produkcija tih rudnika je bila ogromna, prihod države takođe, što je i bio razlog za podizanje Citadele koja je važila za upravno središte. Kovnica je takođe bila u blizini, objašnjava Popović.

Najveći srpski grad 
Novo Brdo je bilo najveći grad srednjovekovne Srbije. U vreme uspona imalo je između pet i deset hiljada stanovnika dok je London u to vreme imao 40.000. Svaki grad sa više od hiljadu stanovnika za pojmove srednjeg veka smatrao se „ozbiljnim” gradom. Novo Brdo je bio najveći srpski srednjovekovni grad, veći od Beograda i Smedereva, ističe zanimljiv podatak arheolog dr Marko Popović.

Ovaj arheolog navodi da se još 1989. ukazivalo na potrebu istraživanja ovog lokaliteta, ali je posle toga sve krenulo naopako u našoj zemlji, a i usledilo je bombardovanje 1999. godine. Zaposleni u Arheološkom institutu u Beogradu su smatrali da više nikada istraživači neće moći da dođu do ovog lokaliteta. Ipak, čuda se događaju pa su 2014. urađena preliminarna istraživanja na Novom Brdu, sa ciljem izrade projekta koji je radio „Omega projekt” iz Dubrovnika. Na bazi te dokumentacije prošle godine u proleće raspisan je međunarodni tender za izvođenje radova, na kom je učestvovalo sedam firmi, a posao je dobila beogradska firma „Koto”. Za realizaciju ovog projekta angažovana je pored Popovića, arhitekta Gordana Simić, kao rukovodilac restauratorsko-konzervatorskih radova. Po njihovoj proceni biće potrebne još tri ili četiri etape do konačnog završetka posla.

Cilj projekta u celini, koji finansira Unesko, jeste da se otkopaju, istraže, konzerviraju i prezentuju ostaci fortifikacija Novog Brda. Isključivo su fortifikacije cilj, a ne arheološka istraživanja. S jedne strane, tu su Citadela i takozvani Donji grad, veći prostor obuhvaćen bedemima gde se nalazio branjeni deo gradskog naselja. Cilj je prevashodno obnova bedema, jer su u veoma ruševnom stanju i zasuti su ogromnom količinom šuta i kamena, saznajemo od našeg sagovornika.

– Novo Brdo je rušilo vreme, a ne ljudi i sav taj obrušeni materijal je ostao na licu mesta. U prvoj fazi je bilo predviđeno da se uradi Citadela, što će biti završeno ovog leta, a ostalim fazama biće obuhvaćeni bedemi velikog grada, Donjeg grada, koji je 180 metara dugačak i širok oko 60, za razliku od Citadele koja je relativno malih dimenzija oko 45 puta 25 metara. Hronologija je sada sasvim jasna. Grad se zasnivao krajem 13. veka kada počinje eksploatacija rudnika, sredinom prve polovine 14. veka se fortificira ne samo Citadela već se grade i bedemi okolo. Do sredine 14. veka imamo sve fortifikacije, navodi Popović.

Novo Brdo je počelo da propada posle prve turske opsade 1441, ali je brzo vraćeno Srbima. Ipak 1455. Turci su ponovo osvojili Novo Brdo i Citadela je tada ostala opustošena, jer sila u ekspanziji ne traži utvrđenje. Novo Brdo je tokom 16. veka imalo slabije rezultate rudarenja i već u 17. veku grad se raselio. Danas na Novom Brdu postoji pet kuća sa starim porodicama turskog porekla.

– Na Novom Brdu nikakvih neovlašćenih kopanja nije bilo, narod je vrlo svestan šta je lokalitet i imaju pozitivan odnos prema ostacima. Tokom istraživanja nikakvih problema nije bilo, ostvaren je odličan kontakt sa kosovskom arheološkom službom gde rade naše kolege Albanci još iz vremena Jugoslavije. Sve je proteklo bez ijednog incidenta, kaže dr Marko Popović.

Komentari9
705a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Istoričar iz Novog Brda
Gospodine Popoviću, mogli ste da se potrudite...Novo Brdo, nalazi se na 23km od Pristine, a 20km od Gračanice. Da, veći deo stanovništva ima jako dobar odnos prema tvrdjavi, ali ima i onih (Albanaca, pre svega) koji su raznosili materijal i konstantno upropašćavali zdanje, što se može videti samim pogledom na kuće stanovnika oko tvrđave. O neovlašćenim iskppavanjima i da ne govorim, samo u Novom Brdu imate više "lovaca na blago", više od petnaestoro. Niste se dobro raspitali ili su vas lagali.
ana savin
Dovoljno se trudio da zaboravi da su i pre njegana Novom Brdu radile njegove kolege i to pod mnogo težim uslovima i da svoje prisustvo i praćenje radova na obnovi grada prikaže kao rezultat ličnog zalaganja za obezbeđenje sredstava, pa nije imao vremena za obilazak okoline i upoznavanje prilika.
Srbin
Sjajna vest! Molim gospodina arheologa Popovica da trazi od UNESCO-a pare i za druge srbske tvrdjave na Kosovu i da rukovodi istrazivanjem i obnovom. Nama su sada najpotrebniji arheolozi - minhauzeni.
marija
Nadam se da pod rečenim konzervatorskim rukovodstvom izvođač nije ozidao masivne zidove na način koji je ona primenila pri zidanju zidova palate u tvrđavi Golubac -spolja kamen, a iznutra šut i zemlja.
Arheolog anonimuss
Ја бих питао господина Поповића шта се дешава са ископаним материјалом? Коме то иде? Да ли ископавања која финасира UNESCO служе једино независној држави Косово? Ako материјал завршава у депоима косовских музеја, онда то њима даје слободу да интерпретирају тај материјал како они желе, у дневно политичке сврхе које њима одговарају. Шта се дешава са градом који су градили српски владари, од краља Милутина до деспота Ђурађа Бранковића? У публикацијама које издају косовске институције заштите културних споменика Срби се и не помињу, а Ново Брдо се помиње као византијски град под албанском управом. И нема ни једног помена на пример закона о рудницима који доноси деспот Стефан или осталих елеманата српске државности. Нажалост, моја питања неће доћи до господина Марка Поповића. Али надам се да усмерити на размишљање господу из Политике, који ће у будућности поставити ова питања мало гласније.
ana
Nadajmo se da nalazi neće završiti na pijaci u Vel. Gradištu, može to i elegantnije
Janko Podbrdni
Bravo za naše stručnjake. Krajem prošle godine je u novinama bio članak o radovima na Novom Brdu, gde je dr Marko Popović predstavljen kao "areheolog koji u ime Uneska nadgleda i kontroliše arheološka iskopavanja i obnovu novobrdske tvrđave". Sada je tu i "arhitekta Gordana Simić, kao rukovodilac restauratorsko-konzervatorskih radova". Znači da su se naši stručnjaci na velika vrata vratili na Kosovo i rukovode radovima na obnovi baštine. I Unesko je prepoznao i podržao kvalitet, čim je opredelio velika sredstva za angažovanje i radove naših stručnjaka. Samo, zašto su naši cenjeni stručnjaci dali posao nekoj firmi iz Dubrovnika, a ne iz Beograda ili Leposavića? Pozdrav!
Правник
@pera perić - Поштовани г. Перићу, правно је решено тако што је др Поповић предложио Унеску да финансира радове и да фирма Омега уради пројекат обнове. С обзиром на правила Унеска, морао је да буде расписан међународни тендер, али је посао добила српска фирма Кото. Господин Поповић руководи свим радовима на истраживању, а архитекта Симић руководи свим конзерваторско-рестаураторским радовима. Тиме се потпуно обезбеђује заштита српске баштине, али је свакако добро и да сарађују са Албанцима из времена СФР Југославије. Археолошки материјал остаје на КосМету, али је руководство Поповић-Симић српско. Треба ли тражити више у овом тренутку?
pera perić
Kako je pravno rešena ova rekonstriukcija? Na bazi kakvog ugovora? Izgleda da srpski stručnjaci grade istoriju Šiptarima. Zašto novinar nije pitao ništa o pravnoj strani izgradnje? Čiji će to spomenik biti i sa čijim se sredstvima gradi? To što nam je ispričao o istoriji srpskih kraljeva da li će tako i ostati ili je to samo za čitaoce "Politike!? Izgradnjom Novog Brda ne gradi-li naš naučnik istoriju Šiptarima?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja