sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:42
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Gusle ratnikove

„Kad sam 1912. mobilisan u Turski rat zamolio sam oca da mi dozvoli da ponesem i gusle” – pripovedao je Ilija Rakićević, težak iz dragačevskog Goračića
Autor: Gvozden Otaševićsubota, 12.03.2016. u 22:05
Илија Ракићевић са својим гуслама (Фото: албум Р. Маринковића)

Čačak – „Počesto drugujem sa starim fotografijama u svojoj zbirci. Nedavno se zaustavih na jednoj, koju sam dobio danas već daleke 1966. godine. Na njoj je darodavac napisao: `Mojem dobrom Drugu i prijatelju Radovanu Marinkoviću za uspomenu i d[ugo] sećanje. Il[ija] Rakićević`.

Na fotografiji – Rakićević, a u rukama mu gusle.”

Tako neki dan pripoveda književnik čačanski Radovan Marinković (79) potanko o svom susretu sa zemljoradnikom Ilijom Rakićevićem. Veli pisac da ga je seljak iz Goračića u Dragačevu čestito obradovao sa po jednim darom u po svakoj ruci, i sve pojedinosti o tom razgovoru, kao da je bilo juče. A prošlo je pola stoleća. Evo Radovanove priče...

„Dobro, rekoh sebi, gusle kao gusle. Posebno kada mi Rakićević darova i originalni spisak članova Udruženja nosilaca Albanske spomenice, sačinjen 22. juna 1938. godine. U spisku 86 imena ratnika tadašnje političke opštine Goračići, koju su, pored ovog sela, sačinjavali Guberevci i Živica.

U spisku: pored živih, članovi porodica poginulih i umrlih ljudi koji su preživeli albansku golgotu krajem 1915. i početkom 1916. godine i stigli na grčko ostrvo Krf, odakle su neki upućeni na oporavak u Bizertu (severna Afrika). Usledile su borbe na Solunskom frontu protiv Austrijanaca, Nemaca, Mađara i Bugara sve do pobedonosnog juriša za oslobođenje Srbije. Za svakog borca u spisku su osnovni podaci: kada je rođen, u kojoj je jedinici bio ’pri prelasku preko Albanije’ i u kojoj na Solunskom frontu.

Dragocen dokument, jedan od retkih u nas, u kome se nalaze podaci o nosiocima Albanske spomenice – Za vernost otadžbini.

Posle pregledanja tog dokumenta, od Rakićevića, koji je rođen u Guberevcima 1884. godine, čuo sam prelepu priču o njegovim guslama.

A, gusle – neobične. Ratničke. I same ratnici! Kazivao mi je o njima bodro, ovaj vrsni usmeni pripovedač, čuvar arhivske građe i pamćenik legendi:

’Kada sam mobilisan u Turski rat, 1912. godine, zamolio sam oca, Miljka, da mi dozvoli da sa sobom ponesem gusle. On se malo začudio, nasmešio se i odobrio mi je da ih ponesem’ – počeo je Ilija svoju besedu...

’U jedinici sam dobio pušku i municiju. Ratovao sam te, 1912. godine. Posle pobede nad Turcima, pri predasima, guslao sam o našim slavnim junacima i srpskim pobedama. Onda smo preko Kosova i Metohije, koje smo oslobodili od Turaka, uz borbe, prešli preko Albanije i stigli do Drača.

Međutim, velike sile su primorale našu vojsku da napusti Albaniju. Vratili smo se preko Soluna. Tada, na brodu, pojao sam im o slavnim događajima i junacima iz naše istorije. Ne bi dugo, napadoše nas, na Bregalnici, Bugari. Mnogo je mojih saboraca poginulo. Pobedili smo ih. Onda smo upućeni da gušimo, iste 1913. godine, Arnautsku pobunu.

I tada sam guslao, kad borbe uminu. Saborci su me rado slušali...’

Rakićević se od gusala nije razdvajao ni pri prelasku preko Albanije krajem 1915. i početkom 1916. godine. Kazivao je:

’Kada smo stigli na Krf i malo se oporavili, ja sam se često laćao gusala. Guslao sam i na brodu kada smo preko Soluna prebacivani na Solunski front. Ni na frontu se nisam odvajao od njih. U danima kada nije bilo borbenih okršaja, vojnici i oficiri su me molili da guslam. Pevao sam uz gusle o kralju Petru Prvom i regentu Aleksandru Karađorđeviću.

Naravno, nisam se odvajao ni od moje puške. Sa tim guslama, koje su na fotografiji, vratio sam se kući, gde nisam zatekao oca, Miljka, umro je 1916. godine....

Naravno, puška mi je ostala u jedinici. Gusle sam, rekoh, doneo svojoj kući i do pre nekoliko godina guslao sam sećajući se ratnih neprilika...’

Četiri godine kasnije, od kada mi je darovao dve dragocenosti, otišao je Bogu na istinu čestiti Ilija Rakićević. Sahranjen je na porodičnom groblju u rodnom selu. Gusle ratničke čuvaju Rakićevićevi potomci u Petrovcu na Mlavi”, reče nam, s nadahnućem, pripovedač Radovan Marinković.


Komentari5
f99db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milanko Danilovic
Jos par recenica o Iliji Rakicevicu vredi reci.Gusle su u Petrovcu na Mlavi,u kuci Ilijinog sina Ljubomira,stomatologa,koji je preminuo pre 3-4 godine.On je cuvao oceve gusle kao najvecu svetinju i nadam se da ih tako brizno cuva i Ljubomirov sin,Ilijin unuk.Mozda su gusle i kod Ljubomirove cerke Radice.Ljubomir,ili Bozo kako su ga znali i zvali [rijatelji,rodbina,poznanici...bio je krasan covek,dostojan naslednik znamenitog oca Ilije.Bila mi je cast da ga upoznam i popricam s njim.U Petrovcu na Mlavi svi su ga poznavali,cenili i volelei.
Milanko Danilovic
Jos par reci-veliku zahvanost upucujem i divnom coveku,hronicaru i novinaru Radovanu Marinkovicu,vernom cuvaru uspomena na Iliju Rakicevica.Imao sam priliku da ga upoznam negde 1985 ili 86 godine u Cacku u njegovoj kancelariji u Cacanskom glasu,verujem da je tu bilo.Divan covek.
Milanko Danilovic
E pa Gvozdene,dragi kolega,bas si me obradovao a koliko cu tek ja moju suprugu Ljilju kad joj pokazem ovaj tekst.Ilija je pradeda mojoj supruzi i ima par knjiga o njemu koje je napisao Ilijin sinovac Milomir Stanko Rakicevic koji zivi u Cacku.Ceo radni vek proveo je u Beogradu odakle se pre nekoliko godina preselio u Cacak da bi bio blize rodbini u Guberevcu a najvise da bi iskazao svoj protes protiv ,,sveopsteg podilazenja stranim uticajima",kako voli da kaze.Procitao sam i ja puno toga o Iliji i zaista je rec o znamenitom coveku vrednog postovanja koje si i Ti Gvozdene iskazao na lep nacin.Hvala Ti u ime svih Ilijinih potomaka zivih i pocivsih,narocito onih koji su na Ilijinoj zemlji,unuka Miljka,Miljkovog sina,Ilijinog praunuka Vukole i njegove porodice.Naravno,velika zahvalnost ide i na ime Stanka Rakicevica tj.Milomira koji recju cuva uspomenu na velikog pretka Iliju.Hvala i Tebi Gvozdene,dobar si novinar i covek,bas Ti ime pristaje.Samo nastavi i puno srece i dobro zdravlje.
Vladan velimirovic
Divan tekst, divna priča
Dejan Jankovic
Свака част на оваквим текстовима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja