četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 13.03.2016. u 20:05 Gvozden Otašević

Zalog pred bogom i ljudima

Bratstvo iz Kaone obeležilo dva stoleća od pogibije znamenitog dragačevskog vojvode Milića Radovića
Војводини братственици из Каоне на подушју у порти краљевачке Цркве Свете Тројице (Фото: Г. Оташевић)

Kaona u Dragačevu – Minulo je dve stotine leta, ili dva poduža ljudska veka, otkako se od zavičajnih gudura navek rastao Milić Radović (1776–1816). Potomci su na kraju prošlog meseca dali dvovekovno podušje najvećem dragačevskom junaku i pripalili voštanice kraj kamenog belega u porti Crkve Svete Trojice u Kraljevu.

Taj spomenik rajetinu, hajduku i Karađorđevom ratniku podiglo je 2004. bratstvo Radovića iz Kaone i njihova desetina kuća u Gonjem Dragačevu vazda čuva sećanje na srodnika čiji životopis može da se smesti tek u roman.

– Ima li većeg zaloga pred bogom i ljudima od onoga što je Milić dao: telo u temelju crkve, glava u temelju države? – besedio je na podušju u Kraljevu Jovan Radović Korda iz Kaone, potomak vojvodin i pisac rodoslova.

Evo, videće se, kako se to zbilo, vo vremja ono. Istorijski beleg o vojvodi Miliću Radoviću sačinio je Dragoljub M. Pavlović i tu stoji, pored drugog, ovako…

U Kaoni i okolnim selima Srbi su živeli u retkim kućama, građenim od pruća i lepljenim blatom, sa krovovima od šindre ili kamena. Najčešće su podizane na ivici šume ili u potocima, udaljene od puteva i lutajućih Turaka.

Ali, jednom prilikom dođu u Milatoviće, prvo selo do Kaone, Turci Užičani kao spahije dragačevske, i tu se zametne igra skakanjem. Milić ih sve nadskoči. Uzmu se bacati kamena, a Milić ih i kamena sve nadbaci. Turcima bude krivo, pa navale na njega. Otac Radovićev, bojeći se za sina, stane ih razvađati i svoga kriviti. Milić trgne pištolj te skreše i rani jednog Turčina, ali obrani i oca svoga u veliki prst od noge. Odatle pobegne u hajduke.

Odmetnuvši se u goru, Milić Radović je oko sebe prikupio 35 ljudi, neki su imali i konje. Početkom septembra 1814. godine, prema predanju, čačanski muselim Latifaga dobio je aber da Dragačevo ne miruje, jer knez Đoka Protić ne stišava narod a onaj paksijan (nesretnik) kaonski Milić Radović stalno ga potpaljuje sa hajdučkim četama. Zato je Latif pozvao Protića, Avrama Lukića i Hadži Prodana da, zajedno sa njim i njegovom pratnjom, krenu u gornje Dragačevo. Kad su, usput, na vrhu Rajačkog visa, zastali da se odmore, Latif je rekao: „Ako privolimo Milića da se preda, tebe ću, kneže Đoko, postaviti vojvodom i nad gornjim Dragačevom.” „Nema od toga ništa – prihvatio je Protić – jer nema toga ko će Milića naći po ovim planinama. Ovo je njemu drugi put da ode u hajduke, a hajduk se teško predaje.”

Iznenadni dolazak knezova poznanika sa nepoznatim Turčinom i pratnjom u Kaonu, Milićevoj kući, uznemirio je starog oca Radoja i njegove ukućane. Knez Đoka Protić je upitao Milićevog oca: „Gde ti je Milić, Radoje?”. „Ne znam”, kaže. „Otkako ova zlokobna čuma (kuga) otpoče, njega jednog dana samo nesta”, odgovorio je uplašeni starac. Latif je tada naredio da povežu ženu i decu Milićevu u sindžire i da ih vode u Čačak. Kada su momci izvršili naređenje, Latif je zapovedio Radoju: „Čuj, matori, ako mi Milića ne pošalješ u Čačak, tvoja snaha i unučad odoše za Beograd kao peškeš (poklon) veziru. Unucima tvojim vezir će zakititi Stambol-kapiju koju je Milić jednom batalio. Ako mi se Milić preda, ništa im biti neće.”

Noć se polako navlačila kad Milić zalupi na vrata: „Babo, što su ti vrata od kuće otvorena? – Danas su Turci oterali ono što mi je najmilije. Koga imam više da zaklapam. Nas dva groba ostaviše, a tvoju decu i ženu u sindžirima odvedoše u Čačak. Tebe traže na veru da odeš, pa njih da puste”… Kad to sasluša, Milić se okrete i nesta u pomrčini.

Sima Milutinović Sarajlija tvrdi da se Milić predao ćehaja-paši (pomoćniku Sulejman-paše), a K. N. Nenadović misli da su ga domamili i uhvatili Ašin-beg i knez Miloš. Međutim, narodna pripovest Milićevu predaju Turcima povezuje sa Latif-agom i njegovom otmicom žene i dece Milićeve. Naime, Latif je iz Lasca pobegao u Karanovac (Kraljevo), ali videći da buna u Trnavi nije uspela, vrati se u Čačak. Tu mu se Milić preda, a Latif, navodno, ispuni obećanje i pusti Milićevu ženu i decu. Kad oni krenuše put Kaone, Turci Milića vežu u lance i bace u tamnicu.

Do Milićevog ubistva, koliko se zna, došlo je krajem 1815. ili početkom 1816. godine. Prema K. N. Nenadoviću, Milić je ubijen mučki na putu blizu Karanovca. Njegovi Radovići misle da je mesto gde je poginuo bila Grdica kod Karanovca ili nešto dalje, Bumbarevo brdo, odakle je išao prema Moravi i Dragačevu.

Prema poznatim podacima, Milićevo ubijanje smislili su i izvršili pop Nikola Kostić iz Mrsaća i Mihailo Đorđević iz Samaila. Milić je ubijen iz busije i drugačije se nije ni mogao skinuti sa ovog sveta glasoviti hajduk i junak u mnogim bojevima toga vremena. Pošto je izvršeno naređenje, smatra se da je Mihailo Đorđević „odrubio glavu Milićevu, spakovao je u zobnicu i poslao knezu Milošu u Požarevac”.

Kad je donesena pred Miloša, desio se uz njega i najmlađi brat voždov Jevrem, koji je zakukao, rekavši:

„Pobogu, otkud glava moga pobratima? Ta on je zajedno sa mnom tamnovao u beogradskoj tvrđavi.” Glavu Milićevu ukopao je Jevrem pod jednom kruškom u Požarevcu, a telo mu je, pripoveda se, sahranjeno tamo gde je danas kraljevačka crkva.

Komеntari1
4b419
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Глас Народа
Леп спомен дивноме човеку-јунаку, него ево прилике да прочитамо за неких пар места, данашњих градова, где беше Турака ... Најчешће чујем да у ничијем крају није било тих Турака па се онда стекне утисак да су то били неки "фантоми из Турске" који су нас држали окупиране неких 400 година, чак волимо да "заокружимо" на 500 година, не знам зашто, да ли нам је лакше за рачунање или тек тако добродушно да искажемо како нам је било лепо под Турцима ... Или ту нешто баш не штима, ал* не знам шта??

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja