utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:44
Intervju: Dragan Stanojević, sociolog

Strah od neizvesnosti – najveći problem mladih

Dete čiji roditelji imaju samo osnovnu školu ima čak 80 puta manje šanse da stekne visoko obrazovanje nego ono čiji bar jedan roditelj ima fakultet
Autor: Goran Volfponedeljak, 14.03.2016. u 09:15
(Фото лична архива)

Generacije rođene osamdesetih, nažalost, samo su maglovito zapamtile tu zlatnu deceniju visokog standarda, dobre muzike, slobode ostvarene pred smrt komunizma i još nedočekanog imperijalizma, u kojoj je Đole naivno spevao „Računajte na nas”. Oni koji su iz sigurnosti materice izašli devedesetih, srećom, nisu zapamtili da je među njima bilo onih koji su propuzali u skloništima. Da su ih budili pesmama Baje Malog Knindže. Nisu ni stigli da „pljunu”, a već su slušali „Oluju”. Sreća je da su samo iz roditeljske priče saznali da im za kamare bezvrednih dinara nisu mogli kupiti ni mleko, a o „pampers” pelenama mogli su da sanjaju. Dafina im je bila majka, a gazda – Jezda. Istovremeno – neki od klinaca mogli su se obogatiti noseći gajbice. Ali je bilo potrebno i da im u tom poslu pomogne mama – supruga samog predsednika Srbije. Zato su neki umesto gajbica nosili pištolje. Hit je bio film nastao na osnovu zadnjih strana našeg lista – „Vidimo se u čitulji”. I tek što je to zlo odletelo sa NATO bombarderima, nastavljena je tranzicija. Stasavalo se uz „Buđav lebac”.

Najpoželjnije osobine – obrazovanje, ambicioznost, rad.
Faktori stvarnog uspona u društvu – lične veze, političke veze i porodično poreklo.

Sreća je u svemu da je mozak čudan mehanizam. Potiskuje loše…

Amerikanci su u svom stilu ove generacije nazvali ipsilon. Neki ih zovu milenijumska deca, ali i to je marketinški a ne sociološki pojam jer je reč o brojnim generacijama ljudi koji danas imaju od 15 do 35 godina. Sve njih sociolozi tretiraju kao – mlade.

– Tačno je da je devedesetih neko izgubio detinjstvo, neko mladost, a neko srednje doba. Ali devedesete više nisu tema. Naše društvo nije tako podeljeno da bi se ta tema problematizovala. Suprotno od naših, na Zapadu vlada verovanje da su ove generacije razmažene, narcisoidne, a to nije sasvim tačno. Reč je o generacijskom nerazumevanju i svaka prethodna je sledeću opisivala kao sebičnu, pa se taj narcisizam lepi i bebi-bum generaciji – kaže Dragan Stanojević, sociolog, koautor više studija o mladima.

Ali kakvi su mladi kod nas. Kako njih ocenjuju istraživači našeg društva?

To su generacije koje pokušavaju da se prilagode i, koliko je to moguće, planiraju u ovakvim uslovima svoju budućnost. Oni su u diskrepanci između društva u kojem bi voleli da žive i onoga što vide da naše društvo jeste. Kada ih pitate šta su najpoželjnije osobine, odgovaraju – obrazovanje, ambicioznost, rad. Ali kada ih pitate šta su faktori stvarnog uspona u društvu, navode – lične veze, političke veze i porodično poreklo. Vide realnu sliku Srbije i mnogo ranije prihvataju sve te kanale kao legitimne, kao nužno zlo.

Nekada je demokratičnost jednog društva ocenjivana i kroz vertikalnu prohodnost. Mogućnost da pametno, talentovano dete sa sela, ili iz radničke porodice stigne do vrha društvene lestvice. Ima li sada takvih mogućnosti?

Teško. Ozbiljna istraživanja su pokazala da dete čiji roditelji imaju samo osnovnu školu – ima čak 80 puta manje šanse da stekne visoko obrazovanje nego ono čiji bar jedan roditelj ima fakultet. Šanse su im tri puta manje ukoliko su roditelji završili srednje škole. Reforma je drastično povećala broj upisanih među svim slojevima, ali i nejednakost u visokom obrazovanju.

Jaz između društvenih klasa je sve veći. Sistem društvene podrške u vidu stipendija i studentskih kredita je nedovoljno fokusiran. Ali, opet je za školovanje bitnije obrazovanje, a manje socijalno-ekonomski status roditelja.

Ministar za omladinu i sport Vanja Udovičić je izneo podatak da je stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine veća od 47 odsto. Kakva je sudbina ovih generacija kada izađu iz klupa?

Pozicija svih na tržištu rada je sve neizvesnija, a posebno mladih. Fleksibilizacija rada na Zapadu se odvija uz stroge regulative, a kod nas toga nema u dovoljnoj meri. Izmene Zakona o radu omogućile su lakše otpuštanje, skraćivanje radnog vremena, povećanje broja onih koji rade na ugovor...

Ilustrativan je podatak da je 2008. godine 80,4 odsto mladih koji su imali sreće i dobili posao radilo na neodređeno vreme, a sada je to slučaj sa svega 68,4 odsto zaposlenih. Svaka deseta mlada osoba radi u neregistrovanoj firmi, a broj onih koji ostaju bez prava iz radnih odnosa tipa penziono, zdravstveno osiguranje, bolovanje – u drastičnom je porastu.

Ova godina proglašena je godinom preduzetništva. Da li je to šansa za mlade, da sami sebi naprave i radno mesto, otvore firmu?

Svakako da postoji potencijal, ali je privredni ambijent nedovoljno stimulativan. Među mladima ima vrlo malo preduzetnika. Dominiraju oni koji su završili zanate i srednje stručne škole. Visokoobrazovanima je omiljena destinacija – javni sektor. Što bismo rekli jezikom mladih – obrazovani gađaju siguricu. Razlog tome je što u privatnom sektoru ne može da se planira ni odmor, ni vikend, pa ni porodica. Ove generacije su racionalne, zato neretko i odlažu zasnivanje porodice jer najčešće nemaju stambene i finansijske uslove za tako nešto. Nije čak toliko bitna ni visina prihoda, već sigurnost. Strah od neizvesnosti je ogroman, oni odrastaju uz stalne rizike. Izvesnost prihoda bi sasvim sigurno ubrzala tranziciju ka roditeljstvu.

Opštepoznato je čime sve poslodavci uslovljavaju žene da bi zadržale posao.

Ali ima tvrdnji da je rasprostranjeni „mamizam” uzrok sve ređem i sve kasnijem zasnivanju porodice. Da smo kao i mediteranski narodi skloni da dugo ostajemo uz majku?

Ima i toga, ali pitanje je u kojoj meri. Značajna je ta veza sa porodicom. U anketi koju smo radili pokazalo se da polovina onih koji žive u zajednici kaže: ako bih imao uslove – osamostalio bih se. Ali, drugih 50 odsto to ne želi i ako može. Neće u sopstveni stan jer je sa roditeljima život jeftiniji. Drugi razlog je i manji jaz među različitim generacijama. Sukobi su ređi jer su se vrednosni sistemi roditelja i dece približili.


Komentari3
ac79c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon Todorovic
Zaboravih da dodam!Mladi se mnogo krecu.Sa jednom isprepletanom brzom i jeftinom zeleznicom u Srbiji.Mladi nebi napustali rodno selo ili gradice.Radili bi bilo koji posao i sami finansirali svoje studije!!!Vrlo je vazan start koji mora biti jednak za sve !Po vama najbolje je da im svima damo po jedan novi fijat!A gde su putevi???
Veljko
Dobar tekst. Nije lose videti da neko misli i na nas mlade... Ovo je tema na koju mnogo toga ima da se kaze i na hiljade primera da se pomene, na zalost uglavnom u negativnom kontekstu. Fakultet apsolutno danas nije nikakva garancija za zaposlenje, ali sa druge strane opet bez njega nemas cemu da se nadas. Zalosno je videti kako mladi, skolovani gledaju na svaki nacin da odu iz zemlje da bi negde prali tanjire, vozili kamione i jos sto sta kako bi uspeli da stvore nesto. To je poraz jedne drzave. U tekstu pise o tome kako se dolazi do posla i to je apsolutno tacno. Zaista, ne znam cemu da se nadamo. Svuda traze radna iskustva do kojih nikako ne mozes doci... I toliko mladih sa zavrsenim fakultetima poznajem koji ne mogu doci do posla, kao i ja... Da ne pricam o tome sto retko ko gleda da nadje posao samo u svojoj struci. I sve to vremenom utice i na psihu. Ne osecas se korisnim, ne mozes porodicu da osnujes... Nama su potrebne korenite promene do kojih, cini mi se, nece uskoro doci.
Александар
Неко од старијих би нам рекао да ми морамо да будемо покретачи, иницијатори нових промена. Чуди ме да се још неко није јавио. Већ сам то чуо више пута и то од оних генерација због којих и јесмо у овој ситуацији. Извињавам се због излива фрустрације.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja