ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 16.03.2016. u 08:05 G. Otašević

Naša malina opet na krovu sveta

Sa prošlogodišnjim rodom od 79.000 tona Srbija je ubedljivo najveći proizvođač na planeti, kaže za „Politiku” Felipe Rosas Osa iz Santjaga de Čilea, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO)
Фелипе Росас Оса и др Александар Лепосавић, прошлог августа у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – Generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO) Felipe Rosas Osa saopštio je da je Srbija, po ukupnom prinosu u  2015. godini, ponovo postala vodeći proizvođač ovog voća u svetu.

– U Srbiji je utvrđen rod od 79.000 tona i vaša zemlja je prošle godine bila ubedljivo najveći proizvođač na planeti. Na drugom mestu su Sjedinjenje Američke Države sa proizvodnjom od 66.000 tona, slede Poljska, gde je rod procenjen između 50.000 i 60.000 tona, i Čile sa 39.000 tona – rekao je za „Politiku” inženjer Rosas (58), koji živi u Santjagu de Čileu.

Ta organizacija osnovana je 1998. godine, okuplja 12 država koje drže 85 odsto svetske proizvodnje. Naša zemlja je, inače, jednom već bila na vrhu svetske liste proizvođača, 2006. godine, sa rodom od 90.000 tona. Najveća robna proizvodnja u svetu se, već godinama, ostvaruje u Srbiji koja više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova maline plasira na svetsko tržište.

Pretprošle godine, takođe prema podacima IRO (International Raspberry Organization), najveću proizvodnju imala je Poljska (100.000 tona), zatim SAD (75.000), Srbija (60.000) pa Čile (45.000).

– Vremenske prilike u 2015. nisu pogodovale gajenju maline u većini zemalja, zbog čega je došlo do osetnog pada u proizvodnji. Naročito u Poljskoj, što je posledica izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vlažnog proleća i velike suše sa kakvom se proizvođači u toj zemlji do sada nisu susretali.  Dugoročno, proizvodnja maline u Poljskoj i dalje će da bude u padu. Jedan od razloga su izraženije vremenske nepogode nego u našoj zemlji, drugi je odliv radne snage u zemlje EU. Zbog sve većih površina pod malinom u našoj zemlji, problem radne snage može se i u Srbiji pojaviti kao ograničavajući činilac daljeg razvoja ove izuzetno značajne privredne, ne samo poljoprivredne delatnosti – objašnjava za naš list dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodeći srpskih stručnjaka za malinu.

Problemi sa kojima se susreću naši proizvođači postoje već godinama a najznačajniji su, po oceni dr Leposavića:

– Neplansko, a lane i stihijsko povećanje zasađenih površina, čak i na prostorima gde ne postoje ni najosnovniji uslovi za kvalitetnu i isplativu proizvodnju maline. To je praćeno nedostatkom kvalitetnog sadnog materijala, bilo da je proizveden u Srbiji bilo da je uvezen. Čest je i uvoz zaraženih sadnica, čime se problem samo uvećava.

U ovoj deceniji veliki problem je i masovno sušenje rodnih zasada.

– Ako se izuzme izbor neodgovarajuće parcele, najčešći prouzrokovači sušenja su neke vrste gljiva iz roda truležnica korena. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu iznenadnog i naglog uvenuća i propadanja izdanaka pred kraj proleća i početkom leta. Takođe, zbog uvoza sadnog materijala zaraženog rakom korena (sorte tjulamin i polka u 2010) i distribucije sadnica iz zasada podignutih od ovog materijala, u našoj zemlji skoro i da ne postoje kvalitetni zasadi ove dve sorte – ističe dr Leposavić.

On dodaje, da je pored sortne čistoće, preduslov svake uspešne proizvodnje zdravstveno ispravan sadni materijal, te da je potrebno sprovesti i dve grupe mera:

– Najpre kratkoročne, radikalnu kontrolu postojećih matičnjaka na prisustvo fitopatogenih gljiva, i kontrolu zemljišta na kojima se podižu novi matičnjaci, kao i materijala od kog nastaju. To podrazumeva i efikasniji sistem nacionalne fitosanitarne službe radi zaustavljanja prometa zaraženog sadnog materijala iz registrovanih i neregistrovanih matičnjaka. Dugoročno, neophodno je stvaranje predosnovnog i osnovnog sadnog materijala u naučnim institutima, od koga će se proizvoditi sertifikovani sadni materijal, kao i upis u registre svih proizvođača i uvoznika sadnica, uz organizovanje profesionalne nacionalne fitosanitarne službe.

Posebnu pažnju, navodi dr Leposavić, neophodno je posvetiti bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje nudimo (naročito su značajni virusi u plodovima – noro virusi), zatim sadržaju pesticida, i na ono na šta su kupci ovih proizvoda posebno osetljivi, a to je da nisu genetski modifikovani organizmi.

– Radi jačanja proizvodnje maline u našoj zemlji moramo razmišljati i o uvođenju određenog podsticaja na svaki izvezeni kilogram maline, proizveden u Srbiji ili reizvezen. Od podsticaja, deo izdvajati za nagrađivanje proizvođača, drugi za efikasne stručne službe na terenu, treći na istraživanja i razvoj tržišta. To je put za dugoročan rast ove proizvodnje u Srbiji, koja je prošle godine nacionalnoj ekonomiji donela izvozni prihod od oko 200 miliona evra.

Komеntari7
b3447
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Zato sam ja otisao u Ameriku da jedem maline cele godine. I to srpske. U Srbiji ne bih mogao ni kad je sezona.
Stakic Petar
Kao vlasnik najveceg samostalnog privatnog zasada malina u Srbiji smatram da je najveci problem u tome sto drzava jako malo pomaze ljudima zainteresovanim za ovaj vid delatnosti u samom startu tj. u finansiranju samog pocetka koji podrazumeva (zakup zemlje, kupovinu sadnog materijala, i finansije za agrotehnicke mere neophodne za sadnju) subvencije i povracaji postoje ali tek nakon sto vi licno date novac iz svog dzepa a s'obzirom da je za hektar maline do pocetka prvog branja potrebno 6000-10000e (i to sa sadnicama bez sertifikata) mnogi se ne upustaju u ovu vrstu "avanture" bez obzira na zelju za radom i povratkom na selo.
Zoran
Uh care koja recenica...ne mogu da progutam toliko.:)
Stakic Petar
Stanko s' obzirom na vokabular koji koristite jasno mi je da niste covek koji poznaje zivot i uslove ma selu, u kraju gde se ja bavim ovim poslom 80% domacinstava nema finansijskih uslova za vece zasade od kojih bi stabilan i pristojan izvor zarade. Drzava svakako ne stiti prava zemljoradnika ni u priblizno potrebnoj meri vec se dugi niz godina poljoprivreda degradira. Niko ne pominje donosenje odluka u ime radnika vec podrsku a lako ce sam seljak doneti odluku kad ima materijalnu podrsku. A zbog zastite prava ljudi od strane drzave na selu imate milion ljudi koji su pobegli iz sela u Beograd i to samo Beograd. A pravima seljaka se bavila zemljoradnicka zadruga ideja stara i dokazano efikasna koja je ta ista drzava posle Milosevica dovela do bankrota pa privatizovala u bescenje lokalnim mocnicima.P.S drzave evropske unije daju bespovratna sredstva u vidu startup kredita mladima zarad otpocinjanja sopstvenog posla u ruralnim sredinama tj. selu. Tako da se ne slazem sa vasim komentarom!
Prikaži još odgovora
DushAn
Kao jedan od pristalica samozapošljavanja,pustio sam mali zasad kao eksperiment.Na žalost,nedovoljna informisanost o fondovima za povoljne kredite i povraćaje ,državne subvenciej na mehanizaciju i slično , krivi su što se ranije nisam usudio na ovaj korak .Jednostavno potrebno je te informacije učiniti pristupačnijim ,i garantujem ,da bi se iz godine u godinu sve više nalazilo onih koji su spremni da se upuste u ovu "avanturu" jer koliko god delovala unosna ,potrebno je mnogo truda i ulaganja.Volja je tu ,pomozite nam sa podizanjem entuzijazma u vidu programa edukacije i finansiranja..
DushAn
Kao jedan od pristalica samozapošljavanja,pustio sam mali zasad kao eksperiment.Na žalost,nedovoljna informisanost o fondovima za povoljne kredite i povraćaje ,državne subvenciej na mehanizaciju i slično , krivi su što se ranije nisam usudio na ovaj korak .Jednostavno potrebno je te informacije učiniti pristupačnijim ,i garantujem ,da bi se iz godine u godinu sve više nalazilo onih koji su spremni da se upuste u ovu "avanturu" jer koliko god delovala unosna ,potrebno je mnogo truda i ulaganja.Volja je tu ,pomozite nam sa podizanjem entuzijazma u vidu programa edukacije i finansiranja..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja