utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:09

Koliko je sirijski rat promenio Nemačku

Pre pet godina Berlin nije mogao ni da zamisli da će rat u Siriji istumbati političku scenu i promeniti nemačku vojnu i spoljnu politiku
Autor: Nenad Radičevićsreda, 16.03.2016. u 22:00
Политика "отворених врата" прави тест за Ангелу Меркел: селфи са избеглицама у Берлину (Фото Ројтерс)

 

 

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Širenjem velike sirijske zastave ispred Brandenburške kapije, oko 500 sirijskih aktivista i izbeglica obeležilo je prekjuče petu godišnjicu početka građanskog rata u Siriji, uzvikujući: „Živela Sirija, dole Asad!” Među okupljenim Sirijcima jedan je držao transparent na kojem je pisalo: „Hoćete da zaustavite talas izbeglica? Zaustavite Asada i Putina u Siriji.” I dok izbegli Sirijci i dalje misle da ovim porukama mogu da podstaknu Nemce i Evropljane na rušenje sirijskog predsednika, u Nemačkoj se povodom „rođendana sirijske revolucije” analizira koliko je sirijski građanski rat zapravo promenio samu Nemačku.

I zaista, malo ko je u martu 2011. očekivao da će demonstracije na ulicama Damaska dugoročno imati uticaja na najjaču evropsku ekonomiju – od toga da će se Berlin „ohrabriti” da bez odobrenja Ujedinjenih nacija vojno učestvuje u sukobu, preko toga da će zemlju zapljusnuti talas izbeglica, koji će uticati na promenu političke scene i statusa Nemačke unutar Evropske unije, do toga da će odnosi sa Moskvom varirati od diplomatske podrške do hladnoratovske zategnutosti.

Pre pet godina, prve reakcije Berlina na antivladine proteste u Siriji išle su pre svega ka podršci opoziciji. Sredinom jula 2011. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev otkrio je da sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel radi na strategiji da ubedi sirijsku vladu da odustane od nasilja i počne konstruktivni dijalog sa demonstrantima.

Ova strategija nije urodila plodom, pa se u Bundestagu već u avgustu čuli zahtevi da se Siriji uvedu sankcije, a Merkelova je u zajedničkoj izjavi sa francuskim predsednikom i britanskim premijerom tražila od Asada da odmah siđe sa vlasti.

Dugo je zvanični Berlin insistirao na rušenju Asada sve dok se nije ispostavilo da su se među protivnicima Asadovog režima izrodile i terorističke grupe, poput Islamske države (ID) i Nusra fronta, podjednako opasne i za Zapad. Iako od Drugog svetskog rata Nemačka ima zvaničnu politiku da ne šalje oružje bilo kojoj strani u aktivnim ratnim žarištima, sada se odlučuju da šalju naoružanje kurdskim pešmergama. Ipak, za , koja nije želela da bude ratna kancelarka, to je bilo prihvatljivo jer u tome trenutku bar nije kao njen prethodnik Gerhard Šreder pogazila nemačku posleratnu politiku da ne učestvuje u međunarodnim vojnim akcijama koje nije odobrio Savet bezbednosti UN. Šreder je to učinio tako što je pristao na nemačko učešće u bombrdovanju SR Jugoslavije 1999. i Avganistana 2001.

Za svoje vladavine, Merkelova je izbegavala da nemačku vojsku uvede u otvoreni rat, pa se tako u slučaju bombardovanja Libije 2011. Nemačka u Savetu bezbednosti UN, zajedno sa Rusijom, Kinom, Brazilom i Indijom, suzdržala od glasanja o vojnoj intervenciji. Doduše, mediji su kasnije saznali da je Nemačka ipak svojim zapadnim saveznicima dala na raspolaganje deo svoje opreme, a protivnicima Muamera el Gadafija „pozajmila” 100 miliona evra u „civilne i humanitarne svrhe”. No, zvanično nije učestvovala u ratu.

Teroristički napadi u Parizu prošlog novembra prinudili su kancelarku da ipak bez odobrenja Saveta bezbednosti UN pošalje 1.200 nemačkih vojnika u sirijsku misiju, pri čemu su oni izviđačkim avionima „tornado”, avionima tankerima i jednom fregatom „samo” pomagali francuskim, američkim i iračkim snagama u bombardovanju položaja džihadista ID.

Sirijski građanski rat, uz ukrajinske sukobe, uticao je i na to da Berlin poremeti relativno stabilne odnose sa Moskvom. Iako je ulazak Rusije u razrešavanje sirijskog ratnog čvora najpre pozdravljeno od Berlina, prošlog meseca usledila je kancelarkina oštra kritika ruskog bombardovanja i podrška turskom predlogu da se uspostavi zona zabrane leta.

Čak i bez tog navodnog ruskog hibridnog rata, prošlogodišnji talas od 1,1 milion izbeglica – koji je uz već pristigle izbegle Sirijce doprineo da sada u Nemačkoj ima oko 550.000 sirijskih tražilaca azila – višestruko je uticao na Nemačku. Pre pet godina Berlin nije mogao ni da zamisli da će rat u Siriji istumbati i nemačku političku scenu.

Rastuće nezadovoljstvo njenom politikom „otvorenih vrata” za izbeglice nateralo je Merkelovu da učini mnoge ustupke svojim koalicionim partnerima, iako je uživala podršku opozicionih Zelenih i Levice. Sve to je, međutim, imalo svoju cenu na prošlonedeljnim pokrajinskim izborima u tri od 16 nemačkih pokrajina. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je, u zavisnosti od pokrajine, od 12 do 24 odsto glasova i time u potpunost promenila političku scenu u Nemačkoj u kojoj se decenijama vlast delila između dve najveće stranke – CDU i SPD – dok su velike koalicije više bile izuzetak. Međutim, uspeh AfD, ali i uspeh Zelenih da u nekadašnjoj bazi CDU u Baden-Virtembergu osvoji najviše glasova, promenio je političku sliku Nemačke, te će stranke ubuduće morati znatno više da sarađuju, bez obzira na ideološku usmerenost.

Ulazak većeg broja krajnjih desničara u pokrajinske parlamente i, najverovatnije sledeće godine, i u Bundestag predstavlja ogromnu promenu u političkom životu Nemačke, u kojoj je, za razliku od Francuske, prisustvo ultradesničara u poslaničkim klupama uvek bio svojevrstan tabuu, pre svega zbog neslavne nacističke prošlosti.

Prema oceni komentatora „Špigla” Jakoba Augštajna, uprkos uspehu AfD, zapravo je kancelarka najveći pobednik ovih izbora jer su najviše glasova dobile stranke koje podržavaju njenu politiku – od njenog CDU, preko SPD-a do Zelenih.

Međutim, sirijski rat i izbeglička kriza promenili su ne samo Nemačku iznutra već i njenu poziciju unutar EU, koja je dotad bila izuzetno jaka. Pokušaj Merkelove da evropska „dvadesetosmorka” prihvati da se izbegli iz sukoba u Siriji i Iraku pravedno raspodele među članicama EU doveo je do toga da je Nemačka postala izolovana, jer su joj leđa okrenule kako istočnoevropske članice EU, tako i Velika Britanija, Austrija, Švedska, Danska i Francuska. Samo pre pet godina, teško da je iko mogao da zamisli da će austrijski kancelar javno kritikovati svoju nemačku koleginicu, a kamoli da će predsednik neke zemlje kandidata za članstvo u EU u intervjuu za neki nemački dnevni list sa visine zvaničnom Berlinu spočitavati da je „što se tiče humanosti, Nemačka postupala dobro, ali da je u pogledu bezbednosti u potpunosti podbacila”.


Komentari8
3d835
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon Todorovic
Evropa je srusena onog trenutka kad je kompletna bombardovala Jugoslaviju!Svog najeksplicitnijeg saveznika iz prvog i drugog svetskog rata! Nemacka je prestala da ""glumi""zrtvu tako sto stalno upire svoje prstice u druge.Koji su vise krivi od svih Hitlerova!Ovakvim shvatanjem istorije i slobode Evropa ce progutati samu sebe!Gutanje pocinje od glavnog izdajnika Antifasizma- Velike Britanije! Ipak se okrece!!!
Sasa T.
Ko drugome jamu kopa ... i eto nao fasisti, nacisti, antisemisti... probudile su se svi demoni pacifizirane Nemacke pod hordama nesrecnih izbeglica koje su bile politicki cilj i meta te iste Nemacke. Nista vise nece biti kao pre ni Sirija ali ni EU maske su pale a nalicje EU je sve samo ne lepo.
Jana
Da ste zatvorili granice, malo morgen bi se vijorila sirijska zastava u sred Nemacke. Ovako vam je to samo malo privikavanje. Ako se "migranti" ne zaustave Evropa ce biti potpuno islamizovana.
Сремац
Добро упућени извори, који нису ЦНН или ББЦ, тврде да се у ЕУ, а претежно у Немачку, уселило око 1,3 милона избеглица. Такође тврде да у Турској постоје центри који фалсификују сириске пасоше јер су они пожељни како би се стекао привид да само Сиријци беже а отклонила пажња од Ирака, Либије, Јемена, Пакистана, Авганистана ецтр. чији егзодус је још већи, а узрокован УСА/НАТО агресијом, у осталом као и у Сирији, у чему и Немачка има запажену улогу. Једно је сигурно а то је да правосалвни свет треба још дуго да се мучи док стекне мајсторство Англосаксонаца у промовисању црне пропаганде.
Teoretičar zavere
Treba pomenuti i Kurde koji beže sa teritorije Turske, a u Nemačkoj prolaze kao Sirijci. Erdogan izgleda uveliko ratuje u turskom Kurdistanu, i raseljava tamošnje Kurde u Evropu, a i oni kad dođu tamo govore da su iz Sirije, da bi dobili azil. Ovih dana se vrteo izveštaj na RT o nekom mestu u Turskoj koje je sravnjeno sa zemljom. Nego je to, izgleda, za zapad tabu tema.
Preporučujem 7
Mile
Tekst opisuje jednu temu koja je važna , ali ključne teme niko ne dotiče. Ključna tema je ko ce projektovati politiku Evrope , u cilju da je povrati na evropskih vrednosti , stabilnosti , bezbednosti ,standarda.Evropa je bila najbolje mesto za život ljudi. Ta vrednost je unistena od strane evropskih političara. Za oporavak Evrope potreban je jak državnik u Nemačkoj i Francuskoj , koji ce projektovati novu realnu politiku Evrope i pridobiti ostale evropske države da ih slede. Dok s epredhodno ne esi , evropa ce i dalej biti korpa svih poroka, koji uništavaju drustvo?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja