subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.03.2016. u 18:05 Vojislav Lalić

Kipar zateže nagodbu EU sa Turskom

Nikozija se našla u delikatnoj situaciji, u procepu između svojih interesa i pritisaka vodećih zemalja Evropske unije koje u Ankari traže spas od izbeglice
Тускова шатл-дипломатија: са Никосом Анастасијадесом… и Ахметом Давутоглуом (Фото: Ројтерс)

U Briselu danas počinje dvodnevni samit na kome bi trebalo, posle višemesečne političke i finansijske trgovine Ankare i Brisela, da se usvoji konačni dogovor o rešavanju izbegličke krize. „Očekuje nas težak posao”, izjavio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk posle posete Ankari i Nikoziji, ali je izrazio nadu da će se u petak ipak premostiti razlike.

Republika Kipar neće prihvatiti sporazum Evropske unije i Turske o rešenju izbegličke krize ukoliko Ankara ne ispuni svoje obaveze prema legitimnoj vladi u Nikoziji. „Upozorio sam predsednika Evropskog saveta da se mi nećemo saglasiti sa predlogom da se sa Turskom otvore pregovori o novim poglavljima, čime ona sada uslovljava rešenje izbegličke krize. Ankara prvo treba da ispuni svoje dugoročne obaveze prema Republici Kipar”, izjavio je predsednik Nikos Anastasijades posle susreta sa Tuskom u Nikoziji.

U pogađanjima koja su počela još krajem novembra, Ankara je pokazala spremnost da zaustavi talas izbeglica na svojoj teritoriji, ali traži – pored šest milijardi evra – hitno ukidanje viza za turske državljane i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU koji se godinama vrte u mestu. Nikozija je blokirala razgovore u šest važnih oblasti, zato što Ankara još nije priznala Republiku Kipar koja je član i Ujedinjenih nacija i „evropske porodice” od 2004. godine. Na taj način Turska bezrezervno podržava svoju izolovanu braću na severu podeljenog ostava koji su proglasili kvazidržavu koju je dosad priznala samo Ankara.

U Nikoziji očekuju da Turska prizna Republiku Kipar i da otvori svoje luke i aerodrome za njene brodove i avione. U protivnom vlada neće podići blokadu sa poglavlja koja su „na ledu” već godinama. U Briselu su na mukama uoči samita na kome bi 17. i 18. marta trebalo da se konačno usvoji akcioni plan sa Turskom za zaustavljanje talasa izbeglica.

Mala Nikozija se sada našla u delikatnoj situaciji, u procepu između svojih interesa i pritisaka vodećih zemalja EU koje u Turskoj traže i nalaze spas od izbeglice. To potvrđuje i iznenadna poseta Tuska Nikoziji i Ankari, dva dana uoči sastanka u Briselu.

„Ja nisam ovde da vršim pritisak na (Republiku) Kipar, ja sam ovde da čujem vaše pozicije. Turski predlog (o rešavanju izbegličke krize) još treba da se usaglasi kako bi ga prihvatili svih 28 zemalja i evropske institucije”, izjavio je Tusk na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Kipra Anastasijadisom.

Predsednik Evropskog saveta je posle Nikozije posetio i Ankaru, gde je razgovarao sa premijerom Ahmetom Davutogluom.

Turski ministar za evrointegracije Volkan Bozkir je otvoreno izjavio da „ne dolazi u obzir” da Ankara prizna „južni deo” ostrva dok se ne pronađe obostrano prihvatljivo rešenje kiparskog problema. „EU mora da spreči ’kiparske Grke’ da pokvare dogovor o izbeglicama”, istakao je on, preneo je provladin „Sabah”.

Sadašnja cenkanja Turske sa EU oko rešavanja izbegličke krize mogla bi – ukoliko se ne postigne dogovor – da ugroze i pregovore grčke i turske zajednice o ponovnom ujedinjenju ostrva koji se vode pod pokroviteljstvom UN. Anastasijades i lider kiparskih Turaka Mustafa Akindži su sada na pragu da nađu zajednički jezik i da do kraja godine stvore federalnu državu na ostrvu koje je podeljeno 1974. godine nakon vojne intervencije Ankare. Već se govori i o raspisivanju referenduma, jer se veruje da će u međuvremenu biti postignut dogovor i o preostalim otvorenim pitanjima, ma koliko ona bila delikatna. Ali, sve to bi moglo da padne u vodu ukoliko vlada u Nikozija nastavi da blokira pristupne pregovore Ankare i Brisela koji su počeli 2005. godine.

Predsednik Anastasijades priznaje da sada, kada je rešenje kiparskog problema konačno na vidiku, ne želi da produbljuje jaz sa Ankarom.

„To je poslednja stvar koju bismo u ovom času voleli da se desi”, naglasio je on.

Republika Kipar je samo jedna od nekoliko zemalja, članica EU, koje se protive turskim uslovljavanjima oko izbeglica. U Francuskoj, Belgiji i Češkoj smatraju da ne treba povezivati tu krizu sa procesom vizne liberalizacije i sa otvaranjem pristupnih pregovora Brisela i Ankare, pogotovo što predsednik Redžep Tajip Erdogan ne poštuje ljudska prava i slobode.

Komentari0
41dbe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja