utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:11
INTERVJU: Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke

Niske kamate nisu jedini privredni pokretač

Evropska centralna banka, pa i mi na domaćem terenu spustili smo kamatne stope koliko god je to u ovom trenutku moguće, ali ni ekonomija EU, niti naša privreda još ne pokazuju dovoljno uverljive znake oporavka, kaže za naš list Draginja Đurić, prvi čovek Inteza banke
Autor: Slobodan Kostićnedelja, 20.03.2016. u 22:05
Драгиња Ђурић (Фото: Банка Интеза)

I mi smo kao banka, uvažavajući izmenjene tržišne okolnosti, ali i prateći potrebe i očekivanja građana, u više navrata snižavali kamatne stope na svoje dinarske kreditne proizvode. Tako smo danas u prilici da građanima ponudimo veoma povoljne gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom od 7,95 odsto godišnje, kao i kreditne kartice sa najnižom kamatom do sada. Tržište je pozitivno na to reagovalo, pa smo na kraju 2015. značajno povećali nivo svojih kredita, rekla je za naš list Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke odgovarajući na pitanje – kada naša privreda i građani mogu očekivati još povoljniju cenu zajmova.

NBS je još jednom nedavno smanjila referentnu kamatnu stopu. Hoće te li i vi, kao najveća banka u Srbiji, poći tim stopama?

Banka Inteza je to počela još od kraja 2014. Bez svake sumnje i dalje ćemo pratiti šta će se na našem finansijskom tržištu događati i donositi odgovarajuće odluke, pa i o kamatnim stopama, ali ovom prilikom bih ukazala na jedan detalj koji se u celoj ovoj priči gubi iz vida. Evropska centralna banka je donedavno imala kamatnu stopu od 0,25 odsto, koja je cada nula, dakle nema kamate na njene plasmane. I šta se događa? Evropska privreda još nije našla izlaz iz krize ili kreće veoma sporo, a clična je situacija i kod nas. Banke imaju i više nego dovoljno likvidnosti i spremne su da svaki dobar program i projekat podrže, ali nema svežih ideja, nema one pokretačke snage koja bi i nas kao banke, ali i celokupnu ekonomiju pokrenule u većoj meri. Otuda i moj zaključak da ni niske kamate, pa i s nultom stopom, nisu, niti mogu biti, jedini pokretač posustale privrede.

S 29. februarom sklopljene su lanjske poslovne knjige. S kakvim je rezultatom Inteza banka završila 2015?

Ukoliko bih pokušala da rezimiram ostvarene rezultate u protekloj godini, rekla bih da je Inteza banka i u veoma otežanim tržišnim kretanjima uspela da ostvari sve postavljene ciljeve, potvrdi svoju stabilnost i lidersku poziciju na tržištu. Uz visoko poverenje klijenata, kao i diversifikaciju poslovnih aktivnosti u uslovima pada prihoda od kamata na nivou bankarskog sektora i znatno osnažene konkurencije, mi smo efikasnim upravljanjem troškovima i poboljšanjem kvaliteta kreditnog portfolija uspeli da ostvarimo dobre rezultate. U poređenju sa 2014. broj novoodobrenih gotovinskih kredita je veći za 38, dok je broj stambenih kredita porastao za čak 43 odsto.

Kako ste prošli „stres test” NBS?

To je, moram priznati sa stručne strane, svakako bio relevantan poslovni događaj za domaći bankarski sektor. Rezultati ohrabruju. Naš finansijski sistem je stabilan sa veoma jakom kapitalnom bazom. Sa zadovoljstvom ističem da rezultati ukazuju da je naša banka adekvatno vrednovala sve tržišne rizike i da nije bilo odstupanja u proceni kvaliteta kreditnog portfolija, posebno imajući u vidu da se Inteza tokom svih godina krize nije povlačila sa tržišta i time uskraćivala kreditnu podršku privredi i građanima. Delili smo njihovu sudbinu. Rast plasmana uz očuvanje kvaliteta ukupnog portfolija biće naše strateško opredeljenje i u narednom periodu.

Veliki broj domaćih banaka muku muči s problematičnim kreditima. Inteza ih, koliko je poznato, ima manje nego druge banke, ali koliko toga u tom pogledu možete sami da uradite, čišćenjem bilansa, a u čemu i gde može da vam, kao banci, pomognu NBS i država, efikasnije sudstvo...?

Mi smo oduvek primenjivali prudencijalnu politiku upravljanja rizicima. To nam je uz proaktivan pristup pravovremenom rešavanju problematičnih kredita omogućilo da očuvamo zadovoljavajući kvalitet kreditnog portfolija s nivoom nenaplativih kredita ispod proseka na tržištu. Ipak, ne poslujemo izolovano od problema realne privrede i građana pa je bilo neminovno da se i sami u izvesnoj meri suočimo da problemom loših plasmana. Pristup za koji smo se opredelili je preventivan, što znači da smo pošli u susret klijentima i zajednički tražili najbolja rešenja tamo gde je to moguće, što je bitno ne samo za banku već i za same klijente. Uvek ističem da je dobrovoljno restrukturiranje najefikasniji način rešavanja problema problematičnih dugova.

A država?

Kada je reč o podsticajnim merama i regulatornom okviru, evidentno je da su u proteklom periodu napravljeni pozitivni pomaci. Centralna banka je nizom mera dala važan inicijalni impuls rešavanju problema nenaplativih kredita. Vlada Republike Srbije i Centralna banka usvojile su nacionalnu Strategiju za rešavanje problematičnih kredita i inovirale sistemske zakone važne za rešavanje ovog problema, poput Zakona o rokovima plaćanja, Zakona o porezu na dobit, te Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o hipoteci, ali moram da kažem da koncept Unapred pripremljenih programa reorganizacije (UPPR), koji je uveden Zakonom o stečaju, mada u teoriji dobro zamišljen, u praksi nije dao očekivane rezultate u pogledu snižavanja nivoa nenaplativih plasmana. Stiče se utisak da se tim programima poverioci stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na dužnike.

Prodajom problematičnih kreditnih portfolija u EU lane je postignut rekord od 104 milijarde evra, što je dovelo do jačanja kapitalne pozicije banaka u Evropi, pokazuje najnovije istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije KPMG. Šta se kod nas u tom pogledu može očekivati, pa i kada je u pitanju vaša banka?

Prodaja, odnosno ustupanje potraživanja koja su zašla u zonu problematičnih plasmana, predstavlja jedan od efikasnijih načina smanjenja procenata nenaplativih kredita. Pomak na tržištu EU ostvaren prošle godine u velikoj meri bio je omogućen prethodnim sprovođenjem važnih sistemskih inicijativa. Za razvoj ovog tržišta, bitno je da se obezbede pozitivni podsticaji za sve relevantne aktere u ovom procesu, a oni se kreću od stimulativne poreske politike do garantovane pravne sigurnosti, odnosno efikasne sudske prakse. Ovo je relativno nov pristup rešavanju problema loših plasmana na našem tržištu i očekujem da će se banke u Srbiji sve više okretati ovoj opciji kao i da će se proširivati krug potencijalnih investitora.

Da li je i danas teško naći kupca za novac uz sve uvažavanje procedura i maksimalne procene rizika plasmana?

Mi kao banka nikada nismo kvalitet plasmana podređivali kvantitativnom rastu, a kriza je potvrdila da je naš pristup bio ispravan. Na tržištu se, ipak, i dalje uočava trend opreznog zaduživanja s obzirom na to da su u uslovima blagog oporavka ekonomske aktivnosti i relativno niskog životnog standarda i građani i privreda veoma obazrivi prilikom opredeljivanja za podizanje novih kredita. Suštinske promene na ovom planu možemo očekivati tek sa dinamičnijim rastom proizvodnje i izvoza, a što će, posledično, dovesti i do otvaranja novih radnih mesta i poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Isplati li se još trgovati s državom i NBS s obzirom na osetan pad stopa prinosa?

Kamatne stope na državne obveznice u Srbiji beleže osetan pad u poslednjih godinu dana, pre svega kao rezultat snižavanja referentne kamatne stope, ali i povećanog interesovanja stranih investitora za hartije od vrednosti zemalja u razvoju koje im nude veće prinose. Mi smo oduvek u državne hartije od vrednosti plasirali isključivo viškove likvidne aktive, ali tek nakon što zadovoljimo potrebe klijenata za kreditima. To će ostati naša strategija i ubuduće.

Ko su bolji i uredniji dužnici – građani ili privreda?

Građani su tradicionalno disciplinovaniji u otplati kredita od preduzeća, i to je slučaj ne samo u Inteza banci već i na nivou čitavog bankarskog sektora Srbije.

Nema rešenja preko noći

Kakva su Vaša zapažanja, kao iskusnog bankara, iz svakodnevnih susreta sa klijentima? Da li se razlikuju u odnosu na ono što vlada i NBS percepiraju iz svojih uglova i u skladu s tim povlače poteze?

Utisci koje stičem kroz svoje svakodnevne poslovne kontakte s klijentima potvrđuju od ranije formirano zapažanje. Postoje akteri na tržištu koji odustaju od promena i prilagođavanja novim okolnostima, zanemaruju težinu i potrebnu dubinu transformacije, te neminovno ostaju sa nerealnim očekivanjima. Opet, na sreću, postoji i druga struja, daleko agilnija. To su preduzeća koja i u teškim okolnostima pronalaze rešenja. Ako izgube jedno tržište, traže novo, ako proizvod gubi tražnju, kroz inovacije kreira se bolja ponuda i slično. Ovaj drugi segment privrede nije još uvek dovoljno jak i razvijen, ali sam uverena da tu postoji zaista dobar potencijal i da to treba da bude fokus strateškog delovanja.

Podrška „Godini preduzetništva”

Ovu godinu odlazeća vlada proglasila je „Godinom preduzetništva”. Da li ste u tom pogledu i vi, kao banka, predvideli neke pogodnosti za preduzetnike, mala i srednja preduzeća?

Kao vodeći kreditor privrede u Srbiji, Banka Inteza je svih ovih godina stavljala akcenat na podršku upravo ovog segmenta privrede, što će ostati naš prioritet i u narednom periodu. Aktivno smo uključeni u proces jačanja preduzetništva kroz sopstvenu ponudu, učešće u programima subvencionisanog kreditiranja Vlade Srbije, kao i kroz iznalaženje povoljnih kreditnih linija u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Konkretno, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj pokrenuli smo program ekonomskog osnaživanja žena kroz povoljne kredite sa minimalnim sredstvima obezbeđenja, kao i edukativne seminare za preduzetnice širom Srbije. Sa nemačkom razvojnom bankom KfW potpisali smo tri kreditne linije za mikro, mala i srednja preduzeća, a nedavno smo uveli i jedinstven kredit na tržištu sa integrisanom polisom osiguranja namenjen preduzetnicima iz oblasti poljoprivrede.


Komentari10
6b25b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Wiki
Од утицаја ММФ-а тешко се може побећи, јер Србији треба новац споља. Оно што мене запрепашћује је ентузијазам с којим српска политичка и економска елита наступа као гласноговорник ММФ-а. Све што чујемо је само ехо политике ММФ-а. [...] Напољу, где се спроводи неолиберална политика, неко се и буни - док се у Србији аплаудира.
Y
Постоји пропагандни ниво који се пласира преко дневних јавних саопштења. На другој страни, у привреди имате сурову стварност коју оцењујем као агонијску. Оптимистичним изјавама упорно се "прекривају" ствари, а људи покушавају да ЕПП-ом сакрију оно што не желе да исплива у јавности. [...] Наша економија се одвија као систем понорница - далеко испод земље, а само понекад утицаји испливају на површину.
dipl. agronom
Pokretač biznisa su ideje a ne novac.Resavski biznis planovi,bankari i ovdašnji birokratski sistem,kao i mentalitet,su glavna prepreka razvoju.Pogledajte kako je sprovedena privatizacija,pa onda poverujte ovakvim parolama.Ko što neko reče:banka,banka pekara,picerija kladionica...apoteka i hipoteka...
Milan Radmanović
Ja bih jedino izmenio da su "pokretač biznisa ideje i novac". Po mom uverenju navedenim preprekama razvoja dodajte "bezbednost" a pogodilo se u srž problema neadekvatnog ekonomskog razvoja Srbije.
Preporučujem 0
neo
DOS je pogasio naše banke,doveo lihvare od kojih ubira proviziju ne radeći ništa.Očekivanje investicija je NOTORNA glupost.To je kao da očekujete da komšija investira u vaše dvorište a vi sirotinja.Verujete u to!?Samo ako uspostavimo naše banke možemo nečemu boljem od ropstva da se nadamo....
Milan
Gospodja Djuric je pantetirala srpsku verziju "Fedspeak"-a....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja