ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:41

Staru šećeranu posećuju obezbeđenje, stečajna upravnica i ljubitelji pozorišta

Kompleks najstarije šećerane u Srbiji u Radničkoj ulici za radnike zatvoren još 1983. godine, pa fabričke zgrade u kojima se nekada proizvodio sitan šećer i onaj u kocki sada podsećaju na scene iz horor filmova
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 20.03.2016. u 21:05
(Фото Драгослав Жарковић)

Nekadašnji ponos Čukarice i Srbije – prva Državna fabrika šećera u Jugoslaviji već decenijama tiho umire. Zaboravili su je privrednici, radnici, investitori, ministarstva… Fabrički krug iznad Radničke ulice odavno je pust. Zgrade u kojima se nekada proizvodio sitan beli šećer i onaj u kocki podsećaju na scene iz horor filmova. Vetrom očerupani krovovi, polomljena stakla, oštećena stepeništa posećuju samo ptice i glodari.

Ostatke fabrike koja je nekada radila u tri smene radnici obezbeđenja danas brane od „sakupljača sekundarnih sirovina”. Za radnike kapije su zatvorene još 1983. godine kada je deo proizvodnje preseljen u Padinsku Skelu. U ovom kompleksu u blizini Ade Ciganlije delimično rade proizvodni pogoni „Vrenja”, preduzeća koje je nekada bilo deo šećerane, a sada su to dve odvojene firme i obe su u stečaju. „Vrenje” a. d. zauzima 2,5 hektara, dok se DP „Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898” prostire na oko sedam hektara i u stečaju je od 2007. godine. Postupak je pokrenuo Trgovinski sud u Beogradu, a na dan otvaranja stečaja svi zaposleni su dobili otkaz.

Nekada je u ovoj fabrici radilo više od 500 ljudi, a sada ih je nekolicina: troje zaposlenih za administrativne i tehničke poslove, tri advokata, knjigovodstvena agencija i služba obezbeđenja.

– Bilo je nekoliko pokušaja prodaje celokupne imovine šećerane i na Čukarici i u Padinskoj Skeli, ali kupaca nema. Posao je otežalo to što se prodavala celokupna imovina i još ne postoje uslovi za odvojenu prodaju nepokretne imovine na obe lokacije. U toku je i upravni spor oko upisa prava korišćenja zemljišta u Radničkoj ulici i tek kada šećerana upiše ta prava objekti će moći da se prodaju – napominje Mira Štavljanin, licencirani stečajni upravnik.

– U našem slučaju zemljište je u vlasništvu Republike Srbije, a ona ima i upisano pravo korišćenja na tim parcelama. Na osnovu zakona, stečajni upravnik ne može da prodaje tuđe vlasništvo – kaže ona.

Unovčenje celokupne nepokretne imovine šećerane u Radničkoj ulici zavisi od ishoda upravnog postupka koji se vodi u katastru, kao i od interesovanja kupaca s obzirom na to da je ceo kompleks zaštićen kao spomenik kulture, što znači da budući kupac mora da sačuva njegov autentični izgled.

Kako nezvanično saznajemo, po Generalnom urbanističkom planu na ovom prostoru nisu predviđeni komercijalni sadržaji, nego javne institucije poput muzeja i biblioteka.

Dok se pravne začkoljice ne okončaju, nekadašnje fabričke zgrade u Radničkoj pohodiće samo radnici obezbeđenja, licencirana stečajna upravnica i zub vremena.

 Izgradnju fabrike omogućio je kralj Aleksandar Obrenović, na osnovu Zakona o potpomaganju domaće industrije iz 1898. Tada su se na oglas o izgradnji industrijskog kompleksa javili i zainteresovani iz Japana, Belgije, Engleske, Nemačke i Austrije.

* Povlastice za proizvodnju šećera u Srbiji dobili su Alfred Hake, inženjer iz Magdeburga, Julijus Goldšmit, konzul i bankar iz Lugshafena, i Maks Vajnšenk, industrijalac iz Regenzburga, glavni akcionari velike fabrike šećera u Regenzburgu. Oni su osnovali firmu „Kraljevsko srpska povlašćena fabrika šećera u Beogradu, Hake, Goldšmit i Vajnšenk”.

* Fabrika je u vlasništvu stranog kapitala bila od 1899. do 1918. godine. Zbog nerentabilnosti proizvodni proces u fabrici je zaustavljen 1902.

* U Prvom svetskom ratu šećerana je teško oštećena, a potom je prešla pod upravu srpskog Ministarstva pravde. U njihovom „vlasništvu” bila je do 1925. godine i tada dobija naziv „Državna fabrika šećera na Čukarici”. U bombardovanju 1941. godine ponovo je  oštećena, a opljačkana je u toku povlačenja neprijateljskih trupa.

* Od 1945. godine do početka devedesetih 20. veka fabrika je bila u društvenom vlasništvu. Industrija šećera i vrenja „Dimitrije Tucović” 1969. godine postaje deo Beogradskog poljoprivrednog kombinata (PKB). Šećer se na Čukarici proizvodio do 1983. godine, posle čega je proizvodnja prebačena u Padinsku Skelu. Svi pogoni u Radničkoj, izuzev onih koji danas pripadaju „Vrenju”, napušteni su, deo opreme prenet je u novu fabriku, a deo rasprodat.

(Foto D. Ćirkov)

Pozorište u napuštenom delu zgrade

Deo šećerane nije uništio zub vremena zahvaljujući pozorištu KPGT koje je u napuštenom objektu pre 22 godine izvelo prvu predstavu.

– Bio je to komad Bitef teatra. Posle te predstave uprava šećerane zamolila me je da nastavim da radim kako bih ovaj prostor otrgao od zaborava. Krajem leta 1995. izvedena je i prva predstava KPGT-a – Šekspirov „San letnje noći”. Dve godine kasnije od Ministarstva kulture dobili smo novac da taj prostor uredimo.

Od tada pomoć nismo dobijali, sami se finansiramo. I dan-danas nemamo vodu, a za struju se snalazimo kako znamo i umemo – objašnjava Ljubiša Ristić, reditelj i osnivač KPGT-a.

Centar sindikalne aktivnosti

Kao deo industrijskog kompleksa fabrika je postala jedan od centara sindikalne aktivnosti i okupljanja radnika u vreme najjačeg delovanja Socijaldemokratske partije Srbije. Naročito je bila poznata po štrajku iz 1907. godine kada su, po nalogu Državnog saveta, intervenisale policija i vojska i ugušile štrajk u krvi. Tom prilikom smrtno su stradala četvorica radnika, a više njih je povređeno.

U spomen na Dimitrija Tucovića, glavnog ideologa i vođe Srpske socijaldemokratske partije i jednog od organizatora velikog štrajka radnika fabrike 1907. godine, Državna fabrika šećera, špirita i kvasca 1948. dobija naziv: Industrija šećera i vrenja „Dimitrije Tucović”.

U krugu fabrike 1952. godine postavljen je spomenik Tucoviću. Bista ideologa socijaldemokratije u međuvremenu je nestala, a oskrnavljeno postolje i danas tamo postoji.

Najstarija šećerana u Srbiji

Šećerana u Radničkoj ulici 3 i 3a spomenik je kulture i nalazi se u severnom delu prostorne kulturno-istorijske celine Topčider, koje je kulturno dobro od izuzetnog značaja. Prvi je objekat ove vrste u Beogradu. Izgrađena je između 1899. i 1901. godine. U kompleksu fabrike bili su: mašinska hala, sušara, činovnički stanovi, zgrada direkcije i zgrada sa radničkim stanovima. Ovi objekti predstavljaju standardne primere industrijske arhitekture s kraja 19. veka.


Komentari8
0a4c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vaso lazovic
Ne dozvolite pohlepnim investitorima da ovde zidaju shopping centre,to je poslednje sto ljudima treba!
Nemanja
Moj pradeda je bio direktor ili tako nesto,steta da propadne...
Bivsi Radnuk
2008 godine sam dobio pravosnaznu presudu da mi isplate zaostale zarade,sada je 2017 godina,ko koci prodaju ove firme? Izbacili ste nas na ulicu!Platite ono sto dugujete ja netrazim vise,mislim da je neki razuman rok prosao?Apelujem na sve ko je umesan u ovo pitanje da se to vec jednom resi,bruka.
Predrag Radovic
Da se proda jer je ta ista fabrika duzna radnicima.I pored sudskih presuda u korist radnika jos uvek neko koci prodaju i stare i nove lokacije sa svim pripadajucim stotinama hektara zemljista po Vojvodini.
Darko
@biljana - možda će neki patriota, zadužbinar preuzeti na sebe tako nešto....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja