četvrtak, 23.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:45

Plate padaju u profesijama koje „preplave” žene

Čak i u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kome u Srbiji žene čine većinu zaposlenih, njihove plate u proseku su manje za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca sa istim kvalifikacijama
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 24.03.2016. u 08:05
(Фото Д. Јевремовић)

Od 30 najplaćenijih poslova u SAD, u 26 su brojniji muškarci. Važi i obrnuto – od 30 nisko plaćenih poslova, u 21 dominiraju žene, pokazuje najnovija analiza američkog Ministarstva rada. Prosečni nedeljni novac u zanimanjima u kojima dominiraju muškarci iznosi 962 dolara i veća je nego u profesijama u kojima većinu zaposlenih čine žene.

Čak i kada se muškarci i žene bave poslovima za koje je potreban sličan nivo obrazovanja, sposobnosti, odgovornosti, postoji jaz u zaradama. Primera radi, muškarci koji su menadžeri u oblasti informacionih tehnologija plaćeni su 27 odsto više od žena koje su menadžerke ljudskih resursa. Domari zarađuju za petinu više od čistačica i sobarica.

Istraživanje Klaudije Goldin, profesora ekonomije na Univerzitetu Harvard pokazalo je da cena rada u nekoj profesiji pada kada žene postanu većinska radna snaga u njoj. To se desilo sa zanimanjem dizajnera – kada su žene “preplavile” ovu profesiju posao dizajnera postao je plaćen 34 odsto manje. Biolozima je  za 18 procenata kada su u laboratorije ušle žene, a zarada domara smanjena je za petinu kada su i žene postale kućepazitelji. Najnovije ekonomske studije sa one strane Atlantika upozoravaju da platni jaz između žena i muškaraca iznosi čak 20 odsto – naravno u korist muškarca. Jaz u zaradama postoji čak i u okviru iste profesije. Primera radi, lekarka zarađuje 71 procenat plate muškog lekara, a žena advokat 82 odsto plate svog kolege. Studija Univerziteta u Indijani, sprovedena na uzorku od 1.080 novinara, pokazala je da žene godišnje zarađuju 5.000 dolara manje nego muškarci – prosečna godišnja plata novinarki u Americi je 44.342 dolara, a to je 83 odsto plate novinara.

Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 11 odsto. To znači da bi žena morala da radi 40 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac sa istim karakteristikama na tržištu rada. Podaci izvedeni iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Rodna ravnopravnost u Srbiji 2014. godine“ jasno govore da žene čine većinsku radnu snagu u ne suviše plaćenim zanimanjima – u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite radi čak 79 odsto žena, a u oblasti obrazovanja 73 odsto. Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je u rukovodiocima, menadžerima i funkcionerima dve trećine muškaraca.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji su publikovani u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2014. godine“ svedoče da su žene, gotovo u svim sektorima, manje plaćene od muškaraca za isti posao. Najveća razlika je u finansijskim sektoru i delatnostima osiguranja – prosečna plata žena iznosi 91.144, a muškarca – 120.518 dinara. Čak i u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kojoj žene čine većinu zaposlenih, njihove plate u proseku su manje za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca sa istim kvalifikacijama. U sektoru trgovine platni jaz iznosi oko 20.000 dinara – na štetu žena.

Dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka, koja važi za dobrog poznavaoca rodno senzitivnog zakonodavstva, kaže da se i plata i ugled profesije smanjuje kada u nju uđu žene.

„Pradeda mog dede bio je učitelj koji je dobijao platu u zlatu, jer je išao u pogranične oblasti Srbije i podučavao srpski jezik i kulturu. Danas su učiteljice plaćene manje od republičkog proseka i još ih bije glas da u prosvetu odlaze najgori đaci”, ilustruje naša sagovornca i otkriva istorijske uzroke jaza u zaradama između žena i muškaraca:

“Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, žene su zamenile muškarce u svim granama industrije i saobraćaja – kada su muškarci otišli na front, žene su ušle u fabrike. Kada su se muškarci vratili iz rata, od žena se očekivalo da se vrate u kuću. Pošto mnoge to nisu htele, jedan od načina da se “izguraju” iz fabrika i vrate u nezaposlenost i kuću bile su upravo niže plate od onih koje muškarci dobijaju na istim radnim mestima. Obrazloženje je bilo da su ženske plate samo dopuna porodičnim budžetima i da žene nisu dovoljno stručne za muške poslove. Taj stav da je ženina plata dodatni a ne glavni izvor prihoda u porodici zadržao se do danas i to se najbolje vidi po visini zarade”, zaključuje dr Zorica Mršević.


Komentari7
f3026
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Voljene naše
Pre mesec dana smo mogli da pročitamo članak o radu jedne doktorke koji je ukazivao na to kako žene podsvesno više doje mušku nego žensku decu. Komentar mog prijatelja je bio kako je to zato što se na taj način oduzuju muškarcima za sve muke koje će kasnije u životu pretrpeti od žena.
mike brannigan
У свету где је већина послова приватне природе, свако је плаћен онолико колико је вредан послодавцу. Послодавца не занима полна разлика. Послаодвца не занима да плаћа некога ко ради мање исот као некога ко ради више и на кога може да рачуна. Оно што се често заборавља је да у Америци послодавац обично пита послотражитеља какву плату очекује, или понуди извесну платну стопу а послотражитељ је слободан да тражи, с оправдањем, већу стопу. Жене изостају с посла више, чешће иду код лекара, одлазе с посла раније како би узеле децу из обданишта, итд. Све је то губитак радног времена за послодавца и то се мора урачунати у плату. Ни би ни ви плаћали радника исто као неког ко стало ради ако често одлази с посла или тражи да се посао повињује по његовим ЛИЧНИМ потребама. Послодавац није дужан да плаће некога пуном платом за мањи рад.
Анка
Зашто само жене одлазе раније са посла, узимају децу из обданишта, итд... ? Зар то нису обитељске одговорности које треба да сноси и мушко и женско? Проблем је цели друштвени уређај, који мора да се мења, нису жене друге класе грађани, не раде слабије од мушкарца, а нису ни " коњи" да могу да издрже радити 24 сата. Ко женама плаћа да "држе" целу фамилију на својим леђима? Неправедно, примитивно- то је то!!!!!
Preporučujem 1
Marko
"Данас су учитељице плаћене мање од републичког просека и још их бије глас да у просвету одлазе најгори ђаци" - али данас и учитељи имају једнако нискуплату као и учитељице, тако да аргумент не стоји. У државном/јавном сектору је родна равноправност израженија јер су примања једнака. Напредовање (лепе ли речи, а без сокића) је већ упитно! А приватни сектор је у том смислу недодирљив. Но, најлакше је мењати тезе и приписивати то родној неравноправности а не лошем систему образовања, јер и лоше плаћен учитељ једнако лоше учи децу.
John Deere
Ima ovde borbe za moc, u dobroj meri. Medjutim, ima i toga da je njen cukundeda isao u pogranicne oblasti da poducava jezik i kulturu, dakle stavljao taj svoj zadatak ispred porodice i komfora, a zene danas hoce da im posao bude znacajno prilagodjen odgoju dece. Rodjenje i odgoj dece jesu vrhunac zivota zene ali povlace manju produktivnost. Poslodavac to ne mora da podnosi, otac i drustvo bi morali.
Ksenija
Tj drzava treba da da zenama jos jednu platu, zato sto brinu o deci. Ali ova neravnopravnost pogadja i zene koje nemaju decu i ne izostaju s posla zbog decijih bolesti.
Preporučujem 7
Јовиша
Извините, али из које земље у току I и II светског рата је узета та дијагноза др Мршевић? Колико је у то време било фабрика код нас? Да ли сте ви свесни о ком мизерном проценту становништва говорите? Тај проценат није могао да успоставља никакве "трендове" или узрокује политику зарада. Не могу да се отмем утиску да у тзв. родним студијама постоје "хитови" написани за америчко тржиште или друга конкретна поднебља, који се затим некритички пропагирају и у земљама са сасвим другачијом историјом, друштвом, културом, вером и проблемима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja