četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:47

Kako je Rin Jamašita donela duh Vizantije u Japan

Prva i za sada jedina žena ikonopisac u Japanu želela je da bude akademski slikar. – Dobar poznavalac njenog rada profesor dr Mićitaka Suzuki, posle dvadeset godina izučavanja ikonopisa, odlučio je da primi pravoslavlje
Autor: J. Čalijačetvrtak, 24.03.2016. u 08:30
Икона Рин Јамашите „Васкрсење Христово” (Фото: „Википедија”)

Poticala je iz stare samurajske porodice i želela da bude akademski slikar. Ipak, sudbina joj je predodredila sasvim drugačije mesto: Rin Jamašita (1857–1939) postala je prva i za sada jedina žena ikonopisac u Japanu, a njene ikone i freske krase japanske pravoslavne crkve. Ona je želela da uči o renesansi i baroku, ali njen sunarodnik profesor dr Mićitaka Suzuki sa Univerziteta Okajama smatra da je upravo njen ikonopis doneo mnogo Japanu.

– Srećni smo što smo je imali jer preko njenih dela možemo da učimo o Vizantiji – ističe prof. dr Suzuki.

On je nedavno u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu održao predavanje o ovoj neobičnoj ženi. Rin Jamašita školovala se u Sankt Peterburgu osamdesetih godina 19. veka i bila tada jedina žena među retkim mladim Japancima koji su odlazili na školovanje u inostranstvo. I jedina koja je počela da uči ikonopis.

– To za nju nije bila jednostavna odluka, jer je želela da bude akademski slikar, a ne ikonopisac. Ali tada je bilo teško otići u inostranstvo, zemlja je bila siromašna i ona je htela da iskoristi priliku koja joj se pružila kad je Japanska pravoslavna crkva poslala u Rusiju. Pravila je i prekide u radu, neko vreme nije se bavila ikonopisom, već je radila ilustracije za reklame i knjige. Ipak, ponovo se vratila ikonopisu i 30 godina se bavila njime. Posle 1917. godine, kada je imala 60 godina, Rin Jamašita je prestala da živopiše crkve. Vratila se u rodni grad u kojem je ostala do smrti. I više nikad ništa nije naslikala – kaže profesor Suzuki.

Japanci su pravoslavlje primili posredstvom Ruske pravoslavne crkve, koja je Pravoslavnoj crkvi Japana i dala autonomiju. Danas su svi njihovi episkopi i sveštenici Japanci, ali profesor Suzuki napominje da broj pravoslavaca opada i da ih je danas oko 20.000. On je, inače, jedan od desetak vizantologa u Japanu i jedini istoričar umetnosti koji na Univerzitetu u Okajami predaje srpski jezik. Verovatno je i prvi Japanac koji je kršten u Hilandaru, na Svetoj Gori, ali on ne voli da pominje kategorije kao što su „prvi”, „među retkima”, „jedini”.

– Bilo je to pre 15 godina. Imao sam tada pedeset godina i dobrog prijatelja u hilandarskom bratstvu oca Dositeja, trideset godina mlađeg od mene. Bio sam protestant, hrišćanstvo je primio moj pradeda, i nisam znao ni da se prekrstim kao pravoslavci. Ali mi je Dositej rekao da, ako verujem u Boga, onda je sve u redu. Tako sam se krstio, u moru, kako je to običaj na Svetoj Gori – priča profesor Suzuki.

Posle je, kako kaže, čuo da se još jedan Japanac krstio u jednom grčkom svetogorskom manastiru i da je bio pomalo razočaran što je pre njega jedan njegov sunarodnik baš tu, na Svetoj Gori, već primio pravoslavlje.

– Njemu je možda važno ko je prvi, ali meni nije, jer hrišćanstvo nas uči da će poslednji biti prvi, a prvi poslednji – napominje japanski profesor.

Pre krštenja na Hilandaru, dvadeset godina se bavio izučavanjem ikona. Preko njih je zavoleo Vizantiju, a onda i srpski freskopis.

– Za one koji žele da izučavaju vizantijsku umetnost iz perioda od 13. do 15. veka, Srbija je najbolje mesto gde to mogu da učine. Zbog toga sam došao ovde kad sam imao 25 godina i ostao godinu dana. Tako sam počeo da učim i srpski jezik – kaže Mićitaka Suzuki.

Ne treba mu mnogo da odgovori na pitanje koji ga je srpski manastir, a mnoge je obišao, najviše impresionirao. Kao iz topa kaže: Manasija, zadužbina učenog despota Stefana Lazarevića. Japanskom profesoru posebno je za oko zapao prikaz Priče o Mitru i fariseju, za koji kaže da je „skoro, pa savršena kompozicija”.

Uz svoja redovna predavanja iz oblasti istorije umetnosti, profesor Mićitaka Suzuki od pre petnaest godina zainteresovanim studentima drži i predavanja srpskog jezika. Obično ih ima oko petnaestak u grupi. Međutim, pre sedam-osam godina dogodila mu se neobična stvar, za koju, kako kaže, ni danas nema objašnjenje.

– Na predavanje mi je tada došlo 150 studenata i vest o tome stigla je i do vašeg ambasadora u Japanu. Tada je to bio Ivan Mrkić, koji je i posetio moje predavanje. Kad je potom u Japan dolazio tadašnji predsednik Boris Tadić, Mrkić je pozvao i mene da prisustvujem prijemu. Međutim, tražio je da mu pošaljem svoj si-vi. Nisam razumeo kakav je to prijem za koji treba poslati radnu biografiju, ali sam ipak to uradio. Tek kasnije sam saznao da im je to bilo potrebno jer su želeli da mi uruče državno odlikovanje, , ali su, takođe, hteli da tu bude iznenađenje pa mi ništa unapred nisu rekli – kaže Suzuki.

Tako je Orden srpske zastave trećeg stepena uručen ovom Japancu kojeg je umetnost spojila sa Srbijom. Svake godine trudi se da u Japan dovede srpske studente.

– Od šezdeset profesora na mom fakultetu, samo profesor koji predaje turski jezik i ja šaljemo te aplikacije. Drugi neće to da rade jer im je papirologija preobimna. Ranije smo radili mnogo, ali u poslednjih dvadesetak godina izgubili smo tu dobru japansku osobinu. Danas je razmišljanje kod nas takvo da ako neko može da ne radi i dobije istu platu kao onaj ko radi, izabraće da ne radi. Generacija mojih roditelja radila je mnogo da obnovi sve što je porušeno u Drugom svetskom ratu, ali je moja generacija već počela da sabotira taj rad – uz osmeh priča profesor Suzuki.


Komentari3
f878e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

HymneN
Према неким информацијама у Јапану су постојале само две православне цркве. Чини ми се да су то биле руске цркве. Срушене су америчким бомбардовањем. Судбина ових цркава трагична.
Е(В)ладан
Мој коментар се односи на аутора чланка, г-ђу/-цу Чалију: да ли је потребно писати о православној тематици, а не познавати "градиво": композиција о којој поштовани професор прича, она из Манасије, је композиција новозаветне приче о митару (царинику, по тадашњим схватањима великом грешнику) и фарисеју (ученом припаднику вишег јеврејског друштва, у овој причи некоме ко о себи има боље мишљење него што то заслужује). Благи укор и за уредника који овај пропуст није уочио и колегиници објаснио о чему се ради
Шумадинац са планине
Свака Вам част професоре.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja