nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36

Četiri decenije čuvanja Andrićeve zaostavštine

Godinu dana posle piščeve smrti osnovana je prema njegovoj testamentarnoj želji Zadužbina Ivo Andrića, prvi dobitnik nagrade bio je Dragoslav Mihailović za „Petrijin venac“
Autor: Zoran Radisavljevićsreda, 23.03.2016. u 17:05
Иво Андрић (Рад Петра Омчикуса, 1980) (Фото: Драгослав Жарковић)

Poslednja želja, koju je Ivo Andrić dao usmenim putem dvojici svojih prijatelja, 5. decembra 1974. godine, pre odlaska u bolnicu,  bila je osnov da se posle njegove smrti sprovede odgovarajuća pravna procedura i sudskom odlukom formira Zadužbina Ive Andrića. On je u tom svom usmenom zaveštanju poželeo da se njegova zaostavština sačuva kao celina, da Vera Stojić, njegova verna saradnica tokom više decenija, čuva njegovu zaostavštinu iz koje će se dodeljivati nagrada za najbolju pripovetku i da SANU dobije na raspolaganje njegove rukopise. Svojom testamentarnom voljom namenio je deo svoje zaostavštine gospođi Veri Stojić, ali se ona svega odrekla u korist Zadužbine i godinama je radila kao upravnicaove institucije, bez dinara nadoknade.

Odmah posle Andrićeve smrti, 13. marta 1975. godine, započela je procedura kako bi se pravno stvorili uslovi i formirala zadužbina. Kada je Prvi opštinski sud, posle pravne rasprave i popisa imovine, 20. juna 1975, doneo rešenje o pravosnažnosti testamenta, bili su ispunjeni svi ulovi za formiranje Zadužbine Ive Andrića. Prva sednica Upravnog odbora Zadužbine održana je u prostorijama Skupštine opštine Stari grad, u Beogradu, 12. marta 1976. godine, dan uoči godišnjice Andrićeve smrti. Tada je Vera Stojić kao upravnik Zadužbine postala, po funkciji, i član Upravnog odbora, a za prvog predsednika Upravnog odbora izabran je Rodoljub Čolaković.

I evo, Zadužbina Ive Andrića,  postoji, i uspešno radi, pune četiri decenije.

Od samog početka, ističe  Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine Ive Andrića, ova institucija  je svoj rad i poslovanje zasnivala na sredstvima dobijenim na ime autorskih prava na Andrićeva dela. Sve što je rađeno, finansirano je iz tih sredstava, od prvih dana njenog postojanja do danas. Autorska prava Zadužbine, sve do raspada Jugoslavije, štitila je Jugoslovenska autorska agencija. Danas te poslove obavlja sama Zadužbina, sklapajući ugovore sa domaćim i stranim izdavačima za štampanje Andrićevih dela. Zadužbina je jedini i isključivi vlasnik Andrićevih autorskih prava i niko ne može štampati Andrićeva dela dok od Zadužbine ne dobije autorizaciju, odnosno pravo za štampanje. Zadužbina posluje i radi na tržištu, kao svaka druga firma, i od države, niti od bilo koga drugog, ne dobija sredstva za svoj rad. Zadužbina iz sopstvenih sredstava finansira ne samo tekuće rashode i programe, već i investiciona ulaganja i troškove održavanja zgrade čiji je vlasnik, a koja je kupljena Andrićevim novcem. Sve ovo ne bi bilo moguće da Andrić nije čitan i objavljivan pisac, kako u Srbiji i regionu, tako i u svetu. Njegova dela štampaju se od Brazila i Meksika do Koreje, Kine i Japana. Zadužbina nastoji da bude maksimalno fleksibilna u saradnji sa izdavačima iz sveta i rezultati su vidljivi svake godine. Na domaćem tržištu, Zadužbina je u poslednjih dvanaest godina promenila poslovnu politiku i stekla uslove za daleko uspešniji rad. Zadužbina više ne čeka priređivače za Andrićeva dela, već to sama čini. Iskustvo sa priređivanjem tematskih izbora Andrićevih priča više je nego pozitivno.

Uvažavajući Andrićevu volju, već 1976. godine, dodeljena je prva Andrićeva nagrada Dragoslavu Mihailoviću za knjigu „Petrijin venac”. Sledeće, 1977. godine, nagradu je dobio Antonije Isaković za knjigu pripovedaka „Tren I”. Treći dobitnik bio je Milisav Savić za knjigu priča „Ujak naše varoši”. Od tih prvih nagrada do danas, svake godine, izuzev jednom, dodeljivana je Andrićeva nagrada najčešće za najbolju knjigu priča, a ponekad za ciklus, ili za jednu priču. Naši najvredniji pripovedači dobili su ovu, jednu od najuglednijih književnih nagrada. Žiri imenuje Upravni odbor, s mandatom od tri godine.

Zadužbina objavljuje i časopis „Sveske”, u kojima se svake godine štampaju prilozi vezani za Andrića i njegovo delo. Autori su domaći i strani pisci, književni kritičari, esejisti. Reč je o specifičnom časopisu, koji je stekao veliki ugled, i u zemlji, i u svetu, kod svih izučavalaca Andrića i njegovog dela.

Najvećim delom svojim sredstvima, i uz manju pomoć Ministarstva kulture, Zadužbina je 2011. godine finansirala izradu kompletne Bibliografije Ive Andrića, povodom pedesete godine od dobijanja Nobelove nagrade. Bibliografiju je uradila biblioteka Matice srpske, a objavili su je zajedno Zadužbina, SANU i Biblioteka Matice srpske iz Novog Sada. Bibliografija je dostupna i u elektronskoj formi, a nalazi se i na sajtu Zadužbine. Sajt Zadužbine, tokom godine, posete desetine hiljada zainteresovanih.

Jedan od značajnih delova rada Zadužbine, naglašava Dragojlović, jeste i pružanje informacija svima koji se interesuju za Andrića i njegovo delo. Zadužbinin bibliotečki fond i druga građa na raspolaganju su svima, iz zemlje i inostranstva, koji pišu diplomske, magistarske ili doktorske radove o Andriću i njegovim delima. U prostorijama Zadužbine (Milutina Bojića 4) rade i oni koji istražuju Andrića i njegovo delo u cilju pisanja studija i knjiga. Zadužbina u ovoj sferi vidi važan deo svoje aktivnosti i nastoji da svima pruži maksimalne uslove za rad i istraživanje, kao i davanje informacija i saveta.

Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine Ive Andrića, posebno je ponosan na digitalizaciju kompletne rukopisne zaostavštine koja se čuva u Arhivu SANU. To je urađeno zajedno s Filološkim fakultetom u Beogradu. Time je ova važna građa zaštićena, a stvoreni su uslovi za njeno brzo i efikasno korišćenje, posebno kada bude započet rad na kritičkom izdanju Andrićevih dela.

Zadužbina sarađuje sa velikim brojem institucija u Srbiji i inostranstvu, posebno sa slavističkim katedrama u svetu. Svake godine poseti je značajan broj profesora, slavista iz sveta i studenata slavistike, prevodilaca i pisaca.


Komentari1
495b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
Citao sam NA DRINI CUPRIJU kao gimnazijalac i bio odusevljen. Sad ponovo - punih 60 godina kasnije - ponovo citam ovo kapitalno djelo i jos vise sam odusevljen. Poput velicanstvene i skladne cuprije na Drini, Andricev roman je pet vijekova dug epski most, skladan, trajan, produhovljen tihom radoscu. Iz univerzalne perspektive, s mirom hronicara i ljubavlju velikog filantropa Andic slika ljude, dogadjaje i vremena precizno, podrobno i nepristrasno. Odavno mi neka knjiga nije donijela toliko radosti. Slava i hvala velikom Andricu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja