četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 23.03.2016. u 22:00 Anica Telesković

Tajkuni potopili banke, pa sebe

(Илустрација Драган Стојановић)

Mnoge je iznenadila vest da je biznismen Vojin Lazarević, vlasnik „Rudnap grupe”, pred bankrotom. Naročito ako se zna da je samo na jednom poslu sa državom – nabavke pametnih brojila 2013. godine zaradio 6,5 miliona evra. Međutim, prema pisanju medija, ovaj tajkun duguje 11,6 milijardi dinara, a firma mu je u blokadi duže od godinu dana. Banke su, kako se navodi, krenule u prodaju i zemljišta koje ima u Albaniji. Reč je o lokaciji koja se nalazi u blizini luke Drač. Tu je Lazarević sa partnerom iz Bosne i Hercegovine Damirom Fazlićem, uložio 30 miliona evra kako bi izgradio međunarodni terminal za gas i naftu.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Lazareviću ni u Srbiji ne cvetaju ruže. Iz godine u godinu njegovi poslovni prihodi se smanjuju, a gubici rastu. Tako je, kraj 2014. godine „Rudnap grupa” dočekala sa neto gubitkom u 2,03 milijarde dinara, što je oko 17 miliona evra. Ukupni dugovi ove kompanije iznose 11,3 milijarde dinara, a posebno je nepovoljna njihova struktura. Jer, više od polovine ukupnih obaveza čine kratkoročne obaveze (oko šest milijardi). Da je kompanija prezadužena vidi se i po još jednom pokazatelju. Ukupne obaveze su čak 18 puta veće od ukupnog kapitala, koji iznosi svega 632 miliona dinara.

Lazarević nije jedini domaći krupni kapitalista koji je tokom krize zapao u probleme. Jedan od njih, u poverenju je pre nekoliko godina rekao novinaru „Politike”, kako zbog dugova koji mu vise nad glavom, svako veče sanja kako nema noge. Ostala je zapamćena i izjava Zorana Drakulića kada se 2010. godine na Kopaonik biznis forumu požalio kako noćima ne spava, jer je prezadužen. Naš drugi sagovornik iz redova krupnih biznismena, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da se minulih godina 80 odsto domaćih biznismena našlo u Drakulićevoj koži. A dugovi nekih od njih u jednom trenutku ozbiljno su pretili da ugroze stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Ceh koji su poreski obveznici platili za spašavanje banaka u državnom vlasništvu prelazi milijardu evra( Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd).

– Pitate me da se prisetim nekog dramatičnog trenutka. U poslednjih godinu dana bilo je 360 takvih trenutaka – kaže naš sagovornik. – Mi se jednostavno vrtimo u krug. Čak i da hoćemo da prodamo imovinu da bismo se razdužili, sve prodajemo u pola cene. Tako da nam ostaje još polovina duga prema bankama i nakon što prodamo imovinu. Sve se, pa čak i jahte, prodaje u pola cene. A jahte su uglavnom u dobrom stanju, jer nisu ni korišćene. Ovi koji su imali avione prodali su ih agencijama koje se bave lizingom.  Mislite da letujemo po egzotiičnim destinacijama i uživamo, a mi ustvari i ne idemo na odmor. Odlazak na 10 dana je nemoguć kad pokušavate da poslovni sistem održite u životu. Eventualno odemo negde na vikend da se izduvamo, pa od ponedeljka sve počinjemo iz početka – požalio se naš sagovornik.

Privrednici će reći da su ih u ovakvu poziciju pre svega dovele visoke kamate na kredite i kursne razlike na koje se nakalemila svetska kriza i pad tražnje. A prema rečima Nenada Gujaničića, iz Vajz brokera ima i nekih drugih, razloga osim kreditne opterećenosti, koje su domaće kapitaliste dovele u nezavidan položaj.

– Rasplinutost na više sektora i neorganizovanost – samo su neki od faktora koji su pojedine velike poslovne sisteme istisnuli, ili ih uveliko guraju na margine domaće ekonomije – kaže Gujaničić.

Sa velikim dugovima bore se i „Invej”, „Viktorija grupa” i „ITM grupa”. „Viktorija grupu” 2001. godine osnovali su biznismeni Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović. Nekoliko stvari se poklopilo pa su za ovu kompaniju kola krenula nizbrdo: posle dolaska svetske finansijske krize, Srbiju je zadesilo i nekoliko sušnih godina. Bilo je i promena na strani menadžmenta. Iz „Viktorije” je otišao Stanko Popović, a u vlasničku strukturu je ušla Evropska banka za obnovu i razvoj i biznismen indijsko-srpskog porekla Nandi Ahuja.

Prihodi kompanije drže se na relativno stabilnom nivou (oko 40 milijardi dinara), a neto gubitak je za godinu dana značajno smanjen (sa sedam na dve milijarde). Međutim, dugovi ove firme su veliki i prelaze 38 milijardi dinara. Kratkoročne finansijske obaveze u 2014. godini bile su čak 36 milijardi dinara. U napomenama uz finansijski izveštaj nalazi se i objašnjenje zašto su kratkoročni krediti toliko veliki. Kompanija nije uspela da tokom 2013. i 2014. godine smanji zaduženost prema bankama i 25. marta 2015. godine ušla je u reprogram dugova, pa su zbog toga neke dugoročne obaveze knjižene kao kratkoročne.

„Rukovodstvo grupe biće u mogućnosti da iz poslovanja generiše dovoljno finansijskih sredstava kako bi izmirivalo obaveze o roku dospeća”, navodi se u finansijskom izveštaju ovog preduzeća.

Dugovi opterećuju i Predraga Rankovića Peconija, vlasnika kompanije „Invej”. Dok poslovni prihodi firme padaju (sa 12 na devet milijardi dinara), neto gubitak raste (sa 1,6 na 8,2 milijarde). Neto dug ove kompanije iznosi 18,7 milijardi.

Kreditne obaveze muče i Toplicu Spasojevića, vlasnika „ITM grupe”. Prihodi njegove firme padaju, gubitak raste, a ukupne obaveze su na kraju 2014. godine dostigle 4,8 milijardi dinara. ITM je sa bankama 2014. godine, po priznanju Toplice Spasojevića, dobrovoljno ušao u reprogram dugova.

Koliko su lomovi pojedinih poslovnih imperija bili iznenađenje možda najbolje svedoče slučajevi biznismena Miroslava Bogićevića, vlasnika „Farmakoma” i Gorana Perčevića, vlasnika „Interkomerca”, koje je čak Klub privrednih novinara proglašavao za privrednike godine. Decembra 2010. Miroslav Bogićević dobio je zlatnu plaketu „Privrednik koji je obeležio deceniju”, a posle nešto manje od četiri godine – u septembru 2014. nad njegovim poslovnim sistemom pokrenut je stečaj. Ubrzo se sa nelikvidnošću suočio i Goran Perčević, čiji su se poslovni prihodi za samo godinu dana smanjili za čak 30 puta. Sa 30 milijardi na kraju 2013. godine pali su na tek nešto više od milijardu dinara, dok je neto dug dostigao 12 milijardi dinara.

I Željko Žunić, vlasnik „Beohemije”, tokom prethodnih godina, zapao je u finansijske probleme. Njegovi poslovni prihodi su za godinu dana skoro prepolovljeni (sa 15 na osam milijardi dinara), a neto gubitak pao je sa 12 na tri milijarde dinara. Sa druge strane, neto dug „Beohemije” na kraju 2014. godine dostigao je 24 milijarde dinara.

Komentari60
b63f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nesa
ako ovi jaki koji su bili u dilu sa drzavom propadaju kako to misle da mali privrednici i to sa malim subvencijama opstanu.da je mala privreda unosna stvar ne bi te subvencije dosle na red kod obicnog gradjanina.
banker
jadni tajkuni
dragan
Toliko ih žalim da . . .Nema više ništa za pljačku. Sve su opljačkali uz pomoć korumpiranih političara i sada treba nešto i raditi. To je problem. A tu sposobnosti "sposobnih" tajkuna nemaju nikakvu specifičnu težinu.
Zoran Filipovic
Ako najvece firme u jednoj zemlji beleze ogromne gubitke, kako onda drzava stoji- izvucite zakljucak sami....
Mirko Katic
Drzavne firme koje ostvaruju manje ukupne prihode od ukupnih troskova poslovanja iskazace gubitak u bilansu. Postoje samo dva razloga za pojavu gubitka i to: (a) firma prodaje svoje proizvode po cijenama nizim od stvarnih troskova njihove proizvodnje jer im zakonodavac ne dozvoljava da povecaju cijene, ili (b) ukupni troskovi poslovanja su znatnoveci od stvarnih troskova proizvodnje zato sto sadrze preglomazne troskove kapitala (obaveznu amortizaciju i deprecijaciju vidlljive i nevidljive imovine firme) koji su propisani zakonom i racunovodstvenim standardima koji inace ne vaze za firme u privatnom vlasnistvu. Dakle u oba slucaja razlog gubitaka lezi u zakonima propisanim uslovima privredjivanja drzavnih firmi koji uslovi ne vaze za privatne firme. Drzavne firme moraju prvo nadomjestiti sve nastale gubtike drzavnog kapitala da bi mogle isplatiti plate, dok privatne firme ne moraju prvo nadoknaditi sve nastale gubtike privatnog kapitala da bi mogli sebi isplatiti plate i profite.
а ми лајмо
Пошто се изнајмљује за недељу дана луксузна јахта Војина Лазаревића?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja