četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 23.03.2016. u 22:00 Anica Telesković

Tajkuni potopili banke, pa sebe

(Илустрација Драган Стојановић)

Mnoge je iznenadila vest da je biznismen Vojin Lazarević, vlasnik „Rudnap grupe”, pred bankrotom. Naročito ako se zna da je samo na jednom poslu sa državom – nabavke pametnih brojila 2013. godine zaradio 6,5 miliona evra. Međutim, prema pisanju medija, ovaj tajkun duguje 11,6 milijardi dinara, a firma mu je u blokadi duže od godinu dana. Banke su, kako se navodi, krenule u prodaju i zemljišta koje ima u Albaniji. Reč je o lokaciji koja se nalazi u blizini luke Drač. Tu je Lazarević sa partnerom iz Bosne i Hercegovine Damirom Fazlićem, uložio 30 miliona evra kako bi izgradio međunarodni terminal za gas i naftu.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Lazareviću ni u Srbiji ne cvetaju ruže. Iz godine u godinu njegovi poslovni prihodi se smanjuju, a gubici rastu. Tako je, kraj 2014. godine „Rudnap grupa” dočekala sa neto gubitkom u 2,03 milijarde dinara, što je oko 17 miliona evra. Ukupni dugovi ove kompanije iznose 11,3 milijarde dinara, a posebno je nepovoljna njihova struktura. Jer, više od polovine ukupnih obaveza čine kratkoročne obaveze (oko šest milijardi). Da je kompanija prezadužena vidi se i po još jednom pokazatelju. Ukupne obaveze su čak 18 puta veće od ukupnog kapitala, koji iznosi svega 632 miliona dinara.

Lazarević nije jedini domaći krupni kapitalista koji je tokom krize zapao u probleme. Jedan od njih, u poverenju je pre nekoliko godina rekao novinaru „Politike”, kako zbog dugova koji mu vise nad glavom, svako veče sanja kako nema noge. Ostala je zapamćena i izjava Zorana Drakulića kada se 2010. godine na Kopaonik biznis forumu požalio kako noćima ne spava, jer je prezadužen. Naš drugi sagovornik iz redova krupnih biznismena, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da se minulih godina 80 odsto domaćih biznismena našlo u Drakulićevoj koži. A dugovi nekih od njih u jednom trenutku ozbiljno su pretili da ugroze stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Ceh koji su poreski obveznici platili za spašavanje banaka u državnom vlasništvu prelazi milijardu evra( Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd).

– Pitate me da se prisetim nekog dramatičnog trenutka. U poslednjih godinu dana bilo je 360 takvih trenutaka – kaže naš sagovornik. – Mi se jednostavno vrtimo u krug. Čak i da hoćemo da prodamo imovinu da bismo se razdužili, sve prodajemo u pola cene. Tako da nam ostaje još polovina duga prema bankama i nakon što prodamo imovinu. Sve se, pa čak i jahte, prodaje u pola cene. A jahte su uglavnom u dobrom stanju, jer nisu ni korišćene. Ovi koji su imali avione prodali su ih agencijama koje se bave lizingom.  Mislite da letujemo po egzotiičnim destinacijama i uživamo, a mi ustvari i ne idemo na odmor. Odlazak na 10 dana je nemoguć kad pokušavate da poslovni sistem održite u životu. Eventualno odemo negde na vikend da se izduvamo, pa od ponedeljka sve počinjemo iz početka – požalio se naš sagovornik.

Privrednici će reći da su ih u ovakvu poziciju pre svega dovele visoke kamate na kredite i kursne razlike na koje se nakalemila svetska kriza i pad tražnje. A prema rečima Nenada Gujaničića, iz Vajz brokera ima i nekih drugih, razloga osim kreditne opterećenosti, koje su domaće kapitaliste dovele u nezavidan položaj.

– Rasplinutost na više sektora i neorganizovanost – samo su neki od faktora koji su pojedine velike poslovne sisteme istisnuli, ili ih uveliko guraju na margine domaće ekonomije – kaže Gujaničić.

Sa velikim dugovima bore se i „Invej”, „Viktorija grupa” i „ITM grupa”. „Viktorija grupu” 2001. godine osnovali su biznismeni Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović. Nekoliko stvari se poklopilo pa su za ovu kompaniju kola krenula nizbrdo: posle dolaska svetske finansijske krize, Srbiju je zadesilo i nekoliko sušnih godina. Bilo je i promena na strani menadžmenta. Iz „Viktorije” je otišao Stanko Popović, a u vlasničku strukturu je ušla Evropska banka za obnovu i razvoj i biznismen indijsko-srpskog porekla Nandi Ahuja.

Prihodi kompanije drže se na relativno stabilnom nivou (oko 40 milijardi dinara), a neto gubitak je za godinu dana značajno smanjen (sa sedam na dve milijarde). Međutim, dugovi ove firme su veliki i prelaze 38 milijardi dinara. Kratkoročne finansijske obaveze u 2014. godini bile su čak 36 milijardi dinara. U napomenama uz finansijski izveštaj nalazi se i objašnjenje zašto su kratkoročni krediti toliko veliki. Kompanija nije uspela da tokom 2013. i 2014. godine smanji zaduženost prema bankama i 25. marta 2015. godine ušla je u reprogram dugova, pa su zbog toga neke dugoročne obaveze knjižene kao kratkoročne.

„Rukovodstvo grupe biće u mogućnosti da iz poslovanja generiše dovoljno finansijskih sredstava kako bi izmirivalo obaveze o roku dospeća”, navodi se u finansijskom izveštaju ovog preduzeća.

Dugovi opterećuju i Predraga Rankovića Peconija, vlasnika kompanije „Invej”. Dok poslovni prihodi firme padaju (sa 12 na devet milijardi dinara), neto gubitak raste (sa 1,6 na 8,2 milijarde). Neto dug ove kompanije iznosi 18,7 milijardi.

Kreditne obaveze muče i Toplicu Spasojevića, vlasnika „ITM grupe”. Prihodi njegove firme padaju, gubitak raste, a ukupne obaveze su na kraju 2014. godine dostigle 4,8 milijardi dinara. ITM je sa bankama 2014. godine, po priznanju Toplice Spasojevića, dobrovoljno ušao u reprogram dugova.

Koliko su lomovi pojedinih poslovnih imperija bili iznenađenje možda najbolje svedoče slučajevi biznismena Miroslava Bogićevića, vlasnika „Farmakoma” i Gorana Perčevića, vlasnika „Interkomerca”, koje je čak Klub privrednih novinara proglašavao za privrednike godine. Decembra 2010. Miroslav Bogićević dobio je zlatnu plaketu „Privrednik koji je obeležio deceniju”, a posle nešto manje od četiri godine – u septembru 2014. nad njegovim poslovnim sistemom pokrenut je stečaj. Ubrzo se sa nelikvidnošću suočio i Goran Perčević, čiji su se poslovni prihodi za samo godinu dana smanjili za čak 30 puta. Sa 30 milijardi na kraju 2013. godine pali su na tek nešto više od milijardu dinara, dok je neto dug dostigao 12 milijardi dinara.

I Željko Žunić, vlasnik „Beohemije”, tokom prethodnih godina, zapao je u finansijske probleme. Njegovi poslovni prihodi su za godinu dana skoro prepolovljeni (sa 15 na osam milijardi dinara), a neto gubitak pao je sa 12 na tri milijarde dinara. Sa druge strane, neto dug „Beohemije” na kraju 2014. godine dostigao je 24 milijarde dinara.

Komеntari60
5bbf6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja