petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 25.03.2016. u 14:41 Slavica Vukasović

Čaj od nane u engleskom predgrađu

Trpeo i jadikovao, priželjkivao i psovao, ljut i razočaran što se od njega traži nešto što je on smatrao poniženjem – odbijao je da vidi ponovo svoju zemlju. Ženi je dozvoljavao da ide. Ona mu je bila dobra spona sa rodnom grudom, rodbinom, seljanima u rodnom selu
Гајдаш на улицама Лондона (Фото Ројтерс)

Bila sam mlada profesorka kada odlučih da obiđem malo sveta tokom leta 1976. godine. Nađem se tako u Britaniji, u Birmingemu, sa prijateljima. Odosmo u posetu rođaku jednog od njih. Dođosmo u jedno lepo predgrađe, puno privatnih, dobrih kuća, sa dvorištima i voćnjacima. U jednoj od njih živeo je Momir, šezdesetpetogodišnjak našeg porekla, sa ženom Meri, Engleskinjom. Dočekali su nas domaće, prisno, kao svoje rođene. Zasedosmo, u kući toplo, prijatno.

Momir, stasit, markantnog lica, na pragu starosti, ali dobrodržeći. Svoj maternji jezik govorio je čisto i jasno. Meri, žena mu, od njega izgleda mlađa nekoliko decenija. I jeste. Jednostavna je, lepuškasta, ljubazna i gostoljubiva žena; iznese pred nas domaću rakiju, kafu i kolače nalik vanilicama. Momir, kome je jedno oko nervozno žmirkalo dok je gledao u nas, odmah poče da priča o svom poreklu. Pokazuje nam brojne kasete naše narodne muzike. Kasetofon je bio pored njega dok je sedeo na kauču i slušao muziku. Videlo se da našu muziku sluša često.

Zidovi udobne dnevne sobe, u kojoj smo primljeni, bili su pokriveni šarenim seljačkim, klečanim ćilimima. Pošto smo posedeli neko vreme i poslužili se, Meri me pozvala da joj se pridružim u kuhinji, na koju je bila ponosna. Kuhinja je bila puna domaćeg posuđa: tufnaste šerpe i šareni lonci, bakrene džezve i oslikani lončići okačeni po zidovima, sa natpisima uspomena iz raznih mesta u Srbiji.

Meri je govorila dobro srpski jezik, pomalo tepajući glasove š, ć, č... Videlo se da jezik uči i govori godinama. Pričala mi je: „Znate, ja idem svako leto u selo mog muža. On tamo ima brata, sestru, njihove porodice. Svi me oni dočekaju fino. Gledaju me lepo, daju mi da radim. Znam da muzem kravu, pravim sir i kajmak, kuvam naša jela. Momir ne ide sa mnom, ja bogami idem svake godine. Meni je lepo tamo. Ja mogu tamo živeti. Mnogo dobri ljudi. Momir je tužan, ja kažem: ’Hajde, ideš’, on neće. Vidim, ti si dobra devojka. Ostani ovde, ima dobrih engleskih momaka, da se udaš i lepo da živiš.” 

Popismo nas dve čaj od domaće nane koju je Meri gajila i sušila. Meri napravi i palačinke za sve nas. Natenane priča i sve stigne da uradi tokom našeg razgovora. Ja – kao da sam kod kuće. Meri se divila posuđu i kućnim radinostima koje je donela iz zemlje svog muža. Dobijala je na poklon vezene i pletene stvari i ćilime, koji su bili svuda unaokolo u kući.

U uglu dvorišta nalazi se kazan za pečenje rakije, pokriven i zaštićen od nevremena, sve sa verigama, ognjištem, mešalicom. Tu su i drveni tronošci za sedenje. Sve domaće. Komad otadžbine koju je Momir čuvao 

Nakon višečasovne sedeljke Momir i Meri nas izvedoše u dvorište, da nam pokažu šta sve imaju. Voćnjak sa dvadesetak stabala šljiva koje rađaju. Njih dvoje gaje i skupljaju šljive za sušenje i rakiju. U jednom uglu dvorišta nalazi se kazan za pečenje rakije, pokriven i zaštićen od nevremena, sve skupa sa verigama, ognjištem, mešalicom. Tu su i drveni tronošci za sedenje. Sve domaće. Komad otadžbine koju je Momir čuvao za vreme rata kao pripadnik jugoslovenske kraljevske vojske. 

Iz vojnog logora, u kome se našao negde u Nemačkoj, uspeo da se prebaci u Englesku, gde je i ostao. Mogao je posle rata da se vrati u rodni kraj, ali je traženo od njega da položi račune o svom delovanju tokom rata, što je on odbio. Posleratne jugoslovenske vlasti tražile su da dokaže da je čist, a njega je to, kako kaže, vređalo i odbio je da se vrati. Tako je trpeo i jadikovao, priželjkivao i psovao, ljut i razočaran što se od njega traži nešto što je on smatrao poniženjem i odbijao da vidi ponovo svoju zemlju. Ženi je dozvoljavao da ide. Ona mu je bila dobra spona sa rodnom grudom, rodbinom, seljanima u rodnom selu i svim stvarima koje je mogla da dobije, nabavi i donese u njihov dom u Birmingemu. Videla sam, pričali su međusobno srpski u svojoj bračnoj svakodnevici. Živeli su dovoljno dobro da ona može putuje, da imaju kuću, voćnjak, auto. I dobre domaće stvari. Sve je to bilo slika i prilika onoga što je postojalo u rodnom kraju i što je tamo ostavio. Onoga za čim je čeznuo i jadovao. No, to je bilo u Engleskoj, a njegove čežnje su bile vezane za njegovo rodno selo u Srbiji…

Nakon posete, druženja i priča, rastasmo se sa ovo dvoje ljudi. Meri nas je izljubila i izgrlila, po našem običaju. Momir se nevoljno zaplaka, ali nam sasvim jasno reče: „Znate ja bih sve ovo što imam dao za jedan grumen zemlje iz moje Valjevske Kamenice.” I pruži obe ruke da pokaže dlanove u kojima bi taj grumen zemlje stao; potom uhvati naše ruke, steže ih za pozdrav, poljubi nas i zahvali nam na poseti. „Da vam kažem, ovde, u ovom kraju, ima još ljudi, koji su kao ja, iz Srbije, ali ostadoše ovde i prate sve što se u našoj zemlji zbiva. I pomažu. Ali ne idu, kao ni ja...”  

 

Slavica Vukasović, Sokolac, Republika Srpska

 

Komеntari13
44dd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja