Ako je nekom bilo „suđeno” da ispiše istoriju, ko drugi je to mogao da bude do najslavniji rok sastav naših dana- „Rolingstons”...  Posle onolikih postignuća u karijeri dugoj 54 godine, Mik Džeger, Kit Ričards, Čarli Vots i Roni Vud napravili su još jedan „pionirski poduhvat” - održali su sinoć koncert na Kubi i postali prvi zapadni bend koji se najvećim spektaklom na otvorenom u Havani ikad, upisao u anale muzičke istorije.

Gotovo pola miliona ljudi sjatilo se u petak uveče na prostor sportskog kompleksa „Sijudad deportiva” u kubanskoj prestonici kako bi na delu videli „Stonse”, prenose svetski mediji.

Publika svih generacija, „naoružana” zastavama, transparentima sa izjavama ljubavi i dobrodošlice „Rolingstonsima”, majicama sa čuvenim logom benda satima pred početak nastupa strpljivo je čekala da uđe u koncertni prostor. Bilo je i onih koji nisu uspeli da se domognu sportskog kompleksa pa su nastup, inače besplatan, pratili sa krovova okolnih zgrada i kuća, ili viseći na ogradi, piše AFP.

„To je samo rokenrol”, pevao je Džeger sinoć u Havani, ali koliko god benigno zvučali, upravo ovi i slični stihovi bili su „predmet” zabrane na Kubi od vremena Kastrove revolucije 1959. godine. Muziku sa Zapada okarakterisao je dekadentnom i neprimerenom za svoj narod, pa su se obožavaoci u tajnosti predavali „poroku”. 

Stoga izjave posetilaca koncerta izveštaču „Gardijana”, poput one da će „Ovaj koncert biti parametar za svaki događaj i govorićemo - to je bilo pre ili posle `Stonsa`”, ili priznanja da je „Ovo najveći dan u mom životu”, „Posle ovoga mogu slobodno da umrem” ili „Uporedio bih ovo sa izlaskom Nelsona Mandele iz zatvora”, nikako ne zvuče preterano.

Svestan značaja svirke, i sam Džeger je publici na španskom poručio: „Znamo da je godinama unazad bilo gotovo nemoguće slušati našu muziku na Kubi, ali mi smo sada ovde, u vašoj divnoj zemlji. Konačno, vremena se menjaju, zar ne”, na šta su mu posetioci uzvratili jednodušnim odobravanjem.

Kubanci, nenavikli na muzička gostovanja ovakvih razmera, s obzirom da su proteklih decenija od inostranih zvezda tek poneki imali priliku da vide samo Krisa Kristofersona, „Veder riport”, Bilija Džoela, „Simpli red”, „Asian Dub Foundation” i „Menik strit pričers”, uživali su u čuvenim hitovima legendarnog benda, poput „Jumping Jack Flash”, „Angie”, „Sympathy For The Devil”...

Osim u muzici i, kako pišu svetski mediji, neviđenoj energiji „rok teškaša”, uživali su i u nesvakidašnjem vizuelnom doživljaju. Uz podsećanje da većina Kubanaca koristi „praistorijske” televizore, gigantska bina, najmodernija rasveta, scenski efekti i desetak ogromnih ekrana visoke rezolucije, za publiku je bilo „čudo neviđeno”.

Ono što je ocena gotovo svih medija, jeste da će ovaj istorijski koncert, održan samo tri dana posle, takođe, istorijske posete Baraka Obame Kubi (prve jednog američkog predsednika posle 88 godina), „otvoriti vrata” za nastupe i drugih slavnih muzičkih imena iz inostranstva. Kubanci će tako, posle godina „muzičke izolacije”, moći da uživo čuju i sve one grupe ili izvođače koji su im do skora bili „misaona imenica”.

„Rolingstonsi” su, kao i mnogo puta do sad, „utrli put”, i posle ovakvog poduhvata, koji prevazilazi granice muzike, mogu samo da budu ponosni, i usliknu „Satisfaction”, što je, uostalom, i bila pesma kojom su završili svoj istorijski nastup.