ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.03.2016. u 18:05 Branko Pejović

Česi bi da obnove spomenik srpskom ratniku Tripku

O Srbinu sahranjenom u Hrušovanu kod Brna saznalo se na osnovu pisma zamenika gradonačelnika tog češkog grada poslatog u Užice
Споменик Трипку Марковићу у Хрушовану ускоро ће бити обновљен (Фото: Управа града Брна)

Užice – Uprava češkog grada Brna namerava da obnovi spomenik Srbinu, ratnom zarobljeniku Tripku Markoviću, rodom iz Ponikovice kod Užica, umrlom 1917. u selu Hrušovanu kod Brna. I dok su kod nas spomen-obeležja junacima Velikog rata neretko prepuštena zaboravu i zubu vremena, Česi posle jednog veka, evo, ne zaboravljaju ni nedovoljno znane srpske ratnike koji su kratko kod njih živeli.

Priču o sudbini zarobljenika Tripka otvorilo je prošle godine pismo iz Brna upućeno užičkom gradonačelniku Tihomiru Petkoviću. Napisao ga je Pavel Kadlec, zamenik gradonačelnika ovog drugog po veličini češkog grada (oko 366.000 žitelja). Kadlec obaveštava da su pronašli grob Tripka Markovića (rođenog 1869, a umrlog 19. juna 1917) sa spomenikom u Hrušovanu, pa nakon istraživanja utvrdili da je rodom iz Ponikovice i bio oženjen.

„U Prvom svetskom ratu bio je vojnik, zatim ratni zarobljenik premešten u naše selo gde je i umro. Sada naša opština želi da obnovi grob i načini ga dostojnim mestom za počinak”, piše zamenik gradonačelnika Brna, uveren da će Užičani pomoći u pronalaženju Tripkovih potomaka. „Voleli bismo da čujemo njihovu priču, vidimo fotografije. Možda će im značiti informacija o njihovom dedi...”, navodi Pavel Kadlec i prilaže sliku nadgrobnog spomenika.

Iz Užica je, posle provera u ovdašnjem Istorijskom arhivu, decembra 2015. u Brno poslat odgovor. „Istraživanje je pokazalo da potomci Tripka Markovića žive u Ponikovici. Tripko je imao pet ili šest sinova i ćerki, a deca jednog od tih potomaka žive u selu Ponikovici. To je porodica Matije i Mirjane Marković sa troje dece. Oni su potomci samo jednog od braće, a za druge nemamo informacije”, otpisuju Užičani Česima, daju broj telefona kuće Markovića i Istorijskog arhiva, te nude drugu pomoć.

U januaru ove godine iz Brna stiže novo Kadlecovo pismo. Zahvaljuje, pa želi da sazna još neke pojedinosti o Tripku, da vidi fotografije, pisma, nešto što o svom pretku u porodici pamte.

Onda se u traganje o životu starog ratnika iz Ponikovice uključio neumorni užički publicista Đorđe Pilčević, autor knjiga i novinskih napisa iz zavičajne prošlosti.

– Do podataka o Tripku došao sam preko potpukovnika u penziji Save Dimitrijevića iz Beograda, koji je objavio knjigu „Rodoslovi dobrodolskih familija”, a sada priprema rodoslove porodica iz Ponikovice. Tripko je u braku s Lenkom Perišić iz Dobrodola, s kojom se u karanskoj crkvi venčao 1900. godine, imao šestoro dece, po tri sina i kćeri. Ostoja je rođen 1902, Obrenija 1904, Matije 1905, Arsenije 1907, Drinka 1912. i Dobrinka 1915. godine. Tripkov sin Matije imao je sinove Dragoja i Milorada, a Dragojev sin Matije, nazvan po dedi, sada s porodicom živi u Ponikovici – navodi Pilčević.

Ovaj publicista otišao je i u Ponikovicu, u posetu Tripkovom praunuku, pa s njim razgovarao. A Matije Marković, rođen 1951, ispričao nam je za „Politiku” da je prijatno iznenađen interesovanjem predstavnika grada Brna za njegovog pradedu, zahvalan i oduševljen Česima koji nisu zaboravili srpskog ratnog zarobljenika.

– Ali žao mi je što zaista ne mogu da obradujem gospodina Kadleca informacijama o Tripku. Nemam fotografiju pradede, nisu je nikada imali ni njegovi sinovi i unuci, niti bilo kakvih podataka o njemu. Nisam doskora ni znao da je pradeda umro u Češkoj. Moj otac Dragoje (umro 1997) i stric Milorad (umro 1975) nikad nama deci nisu pričali o njihovom dedi Tripku Markoviću. O njemu ništa nije znala ni moja majka Stanojka, koja je prošle godine preminula. Sada smo doznali da je Tripko bio učesnik balkanskih ratova i Velikog rata, ne zna se kad je zarobljen, pretpostavljaju 1915. prilikom povlačenja srpske vojske iz Srbije. S obzirom da je umro u Hrušovanu kod Brna verovatno je radio na imanju nekog seoskog domaćina, gde se pokazao kao vredan radnik koga su i Česi zavoleli pa su mu posle smrti podigli spomenik sa natpisom na srpskom i češkom jeziku. Bio bih presrećan da tamo odem i lično zahvalim Česima, ali invalid sam, teško hodam i ne bih podneo dug put. Možda moji mlađi, a imam dva sina i ćerku, jednom odu tamo – kaže za naš list Matije Marković.

Komentari10
d27df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lazar Siriški
Ovde u Olomoucu, Češka, gde živim postoji mauzolej sa kriptom u kojoj su smešteni ostaci 1188 većinom srbskih vojnika poginulih/umrlih u I. ratu. Mauzolej i zemlja pod njim su bili u vlasništvu SFRJ koja se o to nikada nije zanimala i tako je počela devastacija objekta. Mauzolej je danas u katastrofalnim stavu, kripta sa rakvama sa kostima vojnika je, na sreću, zaključana i zabetonirana. Grad Olomouc se godinama borio da neka od republika SFRJ po raspadu preuzme brigu o mauzoleju, ali se niko nije javio, pa čak ni Srbija, iako je većina kostiju srbskih. Nedavno se putem suda objekat vratio u vlasništvo grada Olomouc i na proleće počinju radovi na rekonstrukciji mauzoleja sa ciljem da se ovaj istorijski objekat otrgne od zaborava. ....... Pozdravljam, Lazar
Stranacki Ateista
Brko je napisao samo istinu jer "veciti" na vlasti koriste svaku priliku da promo- visu sebe da su "nezamenljivi" i to bi bilo sve! Nadajmo se da ce skupiti " LJUDI " 370 potpisa,jer uzicka vrhuska jedva ceka da Cesi zavrse posao(u svakom slucaju hvala im) i da vidi Brno! Srdacan pozdrav,posebno Ljudima iz dalekog sveta
goran
nas bratski ceski hriscanski narod.vekovima zajedno u borbi protiv muslimana.veliki pozdrav za nasu slovensku bracu cehe,slovake i poljake.trenutno su nas svetski tokovi mnogo udaljili i razdvojili ,ali sve je blize dan kada cemo biti ponovo cvrsto povezani.jako je vazno poznavati istoriju kao i realne podatke o trenutnom stanju stvari u svetu.imam drugove koji zive u pragu i ne mozete verovati koliko česi vole srbe,ista je priča i sa poljacima,iako su katolici,njihovo stanovnistvo je na strani srbije,sve znaju i o kosovu i o napadima muslimana na nas zadnjih 7vekova.verujte ako bi bilo velikih ratnih sukoba,siguran sam da bi ove zemlje bile na nasoj strani.za rusiju nisam siguran ni u pola kao za njih.
Rocco
Narod i Familija bez Istorije je tikva bez korena.
Brko
Desava li se u Uzicu jos nesto sem sto se debatuje o spomenicima? Ili ovako: Zasto ne pisete o problemima Uzica i uzickog kraja, a nema ih malo? Mladi masovno odlaze, nema investicija, magistrala i pruga u katastrofalnom stanju, sve je zapusteno, prljavo, ruzno, ruinirano, kao da je grad upravo bombardovan... Stvarno je dosta bilo o spomenicima, rakiji, prsuti, starim zanatima, opancarima, saracima, rabazijama, volovima i slicnim zanimljivostima...
Dragan Ja
U tekstu nije poenta o Užici već o Česima i jednom Srbinu koji je nekad živeo, njegovim potomcima. A interesantno je to da Česi imaju više poštovanja prema njemu od tebe, Brko!
Kan
Ma kakvi problemi u Srbiji, pa evo ja iz obesti odveo decu u ameriku. Mi svi obesni, zelimo da zivimo ka nasi politicari. Ma moj!
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja