utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.03.2016. u 11:57 A. Telesković

Privatizacija samo povećava siromaštvo

Prodajom kompanija strancima povećava se efikasnost, ali se po strani ostavlja društvena raspodela bogatstva, kaže ekonomista Božo Drašković
Божо Драшковић (Фото Ж. Јовановић), Горан Николић (Фото Т. Јањић)

Mrvice koje padaju sa stola, za kojim sede najbogatiji članovi ekonomije, a koje dobijaju niži slojevi društva, dovoljna su garancija da će se privreda kretati u dobrom pravcu. Ovako, prema viđenju Bože Draškovića iz Instituta ekonomskih nauka, pojednostavljeno izgleda dominantan neoliberalni teorijski model, koji je, kako kaže, duboko pogrešan.

Kako je istakao učestvujući na okruglom stolu „Da li je javni sektor preglomazan”, koji su organizovali Fondacija „Fridrih Ebert” i Savez samostalnih sindikata Srbije, u našoj zemlji polazi se od pogrešne pretpostavke da će privatizacija svega i svačega dovesti do povećanja ukupne efikasnosti.

– Privatizacija povećava efikasnost poslovanja firme, ali ostavlja po strani problem raspodele društvenog bogatstva i kao negativan efekat koji obično ima povećanje stope siromaštva – rekao je Drašković i dodao da u Srbiji vlada teorijsko slepilo.

To je pogrešno i sve treba preispitivati, pa čak i moje levičarske stavove, kazao je Drašković.

– Ako se u kući pojavio miš, ne možemo zapaliti celu kuću da bismo se rešili miša. Moramo poboljšati upravljanje u javnim preduzećima. Tačno je da privatizacijom firme postaju efikasnije, ali strani vlasnici pre svega, nakon preuzimanja izvrše pritisak na cene. Pre nego što su privatizovane cementare, cement je bio 50 odsto jeftiniji nego danas. Takođe, strani vlasnici smanjuju zarade i broj zaposlenih, raubuju resurse, a dobit izvlače u inostranstvo – istakao je Drašković.

On je dodao da ne tvrdi da je aktuelni model poslovanja firmi u državnom vlasništvu dobar, jer sa smenom vlasti na čelo javnih preduzeća dolaze politički kadrovi i zapošljavaju nove ljude.

– Umesto nevidljive ruke tržišta, o kojoj je govorio Adam Smit, mi ovako imamo skrivenu ruku politike i političku podelu karata – smatra Drašković.

Kako kaže, dobar način upravljanja moguće je postići i kad je firma u državnom vlasništvu. „Telenor” je primer za to. Samo cena usluga ne treba da bude socijalna, nego mora da zadovolji i potrebe kompanije za novim investicijama kako se ne bi urušila vrednost preduzeća.

– Mi smo malo pomešali vremena i prostore. Javna preduzeća ne treba prodavati dok ne dostignu nivo razvoja kakav je imala Engleska kad je ušla u privatizaciju – poručio je Drašković.

Prema oceni Gorana Nikolića, iz Instituta za evropske studije, pogrešna je i mantra koju ponavljaju domaći ekonomisti da je javni sektor preglomazan. Jer, na 100 stanovnika dolazi sedam zaposlenih u javnom sektoru, što je niže od evropskog proseka. Ukoliko bi se sprovelo dogovoreno smanjenje broja zaposlenih, na koje se Srbija, kako kaže, zaklela MMF-u, to bi značajno uticalo na kvalitet usluga.

– To bi značilo da bi do 2018. godine na sto stanovnika dolazilo šest zaposlenih u javnom sektoru, što je relativno najmanji broj državnih činovnika u ovom delu Evrope. Ne možemo zbog fiskalne konsolidacije da do te mere ugrozimo srednji sloj stanovništva – kaže Goran Nikolić.

On dodaje da se nada da se zbog inertnosti vlasti toliko smanjenje broja zaposlenih neće dogoditi. Dosadašnja praksa je pokazala da je broj zaposlenih u državnoj upravi smanjivan uglavnom kroz penzionisanja, što je prema Nikolićevoj oceni dobra stvar.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže i da izjave ekonomista da je srpsko zdravstvo preveliki trošak za javne finansije takođe nisu tačne. Kako je izračunao, trošak po stanovniku u Srbiji iznosi 475 dolara, dok je u Sloveniji taj iznos 3,5 puta veći, a u Hrvatskoj dvostruko veći.

Komentari24
ce89c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Wiki
До данас су се све странке већ окушале на власти, а српска политика се није битно мењала, без обзира да ли ју је водила лева или десна, национална или мондијална опција. Ефекти су погубни и Србија је ван сумње неуспела држава, а у искренијем исказу, можда и антидржава.
Rs
Од утицаја ММФ-а тешко се може побећи, јер Србији треба новац споља. Оно што мене запрепашћује је ентузијазам с којим српска политичка и економска елита наступа као гласноговорник ММФ-а. Све што чујемо је само ехо политике ММФ-а. [...] Напољу, где се спроводи неолиберална политика, неко се и буни - док се у Србији аплаудира.
Goran
Konkurencija je neophodna, ali otvaranje ekonomije mora biti postupno i pažljivo planirano. Opasno je i kada se sa otvaranjem zakasni. Bezuslovno insistiranje na konkurenciji i slobodnom tržištu samo je deo neoliberalnog arsenala kojim se želi sačuvati dominacija razvijenih država.
W
Nesporno je da su svi najpoznatiji razvojni modeli u pravilu počivali na istoj matrici. Države su pravile višegodišnje planove razvoja, davale su podršku strateškim industrijama kroz žestoku carinsku zaštitu i kroz razvijen i moćan sistem fiskalnih i monetarnih podsticaja. Ovakvi podsticaji su naravno negacija slobodne konkurencije i manifestacija snažnog državnog dirižizma. Dakle, ni jedan poznati razvojni model (Hong Kong izostavljam kao nereprezentativan) nije počivao na premisama za koje se zalažu neoliberali. U kasnijim fazama, kada ekonomije ulaze u razvijenu fazu, privrede se postupno liberalizuju i to nije sporno. Ukratko, najuspešniji razvojni modeli 20. veka počivaju na istoj osnovi na kojoj su se razvijale najuspešnije zapadne zemlje 100 ili 200 godina ranije.
Tomislav Milošević
Svako okružeje je dominantno nad posmatranim sistemom, pa takav je slučaj i sa našom privredom. Nemožemo da funkcionišemo nezavisno od okruženja i nije ovde problem u društvenom sistemu koji se zasniva na privatnom sektoru, već na katastrofalnom upravljanju procesom privatizacije. Bez jasno definisanih ciljeva, slabe pripreme, užasne organizacije, improvizovanog rukovođenja i netransparentne kontrole, moralo je za posledicu da imamo uništena preduzeća i sve implikacije koje iz toga proističu. I sve dok veoma složene i kompleksne poslove makro sistema izvršavaju neosposobljeni kadrovi, nemamo se čemu dobrom nadati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja