nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:58

Sve zablude čitanja

Knjiga Dragana Boškovića bavi se kanonom u srpskoj književnosti, egzilom i geopolitičkim identitetom, Vizantijom
Autor: M. V.sreda, 30.03.2016. u 20:05

U ediciji „Znak” izdavačke kuće „Službeni glasnik” objavljena je knjiga Dragana Boškovića „Zablude čitanja”, jedno od najprovokativnijih i najoriginalnijih dela, ne samo u novijoj književno-teorijskoj produkciji, već i poslednjih godina, kako su ocenili Gojko Tešić i Aleksandar Jerkov. U okviru književnog podneva u „Glasnikovoj” knjižari – galeriji u Beogradu, kako je primetio Gojko Tešić, došlo je do srećnog spoja književnosti i istorije umetnosti, i zbog toga što su ovom susretu prisustvovali profesori Robet Hodel, slavista iz Hamburga, i istoričar umetnosti Jerko Denegri.

Različitim temama bavi se Bošković u ovoj knjizi: kanonom u srpskoj književnosti, egzilom i geopolitičkim identitetom, Vizantijom (ovaj tekst posvetio je neprežaljenoj Mirjani Detelić), lečenju literaturom, o književnosti i braku, o Kišu, Pekiću i Crnjanskom.

– U svet književnosti Dragan Bošković ušao je s poezijom, a kao profesor, i sada kao prorektor, od Univerziteta u Kragujevcu napravio je najuzbudljiviji univerzitetski centar. Pokrenuo je naučni časopis, organizuje naučne skupove, posle kojih se objavljuju zbornici, okuplja naučnike iz bivše Jugoslavije pokazujući da je dijalog moguć izvan jugonostalgije ili traumatičnih tema. Podjednaku pažnju posvećuje intelektualcima najrazličitijih provenijencija, i pri tome zadržava rokersku nonšalantnost, rekao je profesor Gojko Tešić.

Po rečima Aleksandra Jerkova, naslov knjige „Zablude čitanja” ne treba shvatiti kolokvijalno, već kao autoironičnu poruku, kao pokušaj da se uvek ode još korak iza metaforičkog i kritičkog izraza. Jerkov je posebno istakao metodološku promišljenost i dubinu, istinsku zapitanost autora pred tim šta za nas znači nasleđe vekova, ukazao je i na opštost problematike Boškovićevih tekstova, a ujedno i na njihovu ličnu crtu.

– Kiš je mene izabrao kao „svoga”, svaka nova knjiga za mene je bila potreba da dodam još nešto o njemu, još neku nijansu, uopšte da se otvorim još više unutar teorijskih modela, a da zadržim odgovornost prema tradiciji. Svako pozitivno čitanje po cenu je negativnog čitanja, objasnio je Dragan Bošković.


Komentari2
518e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Д. З.
ЗАБЛУДЕ (И) ПИСАЊА. Не постоје само заблуде читања. Постоје данас, посебно међу Србима и ЗАБЛУДЕ ПИСАЊА туђим писмом. Оно што није трајно успело разним окупаторима Срба и Србије вековима успело је самим Србима, тј. њиховим лингвистима да, преко уникатног решења питања писма (алтернативна писма) институционализују раније насилно и окупацијско замењивање српске азбуке, зашето у Србији под окупацијом у Првом светском рату (1916-1918) институционализују преко увођења туђег писма најпре као алтернативног и "равноправног", па онда преко практичне фаворизације туђе латинице у пракси, у свакодневом животу. Дакле, оно што трајно није успело у окупацијама Срба, успева после Новосадског договора (1954) преко нормирања језика Срба на два писма и тако, практично, српске институције данас довршавају оно што трајно није успело окупаторима Срба и Србије. Оно што окупатор није успевао, успевају данас наши плаћени лингвисти преко нормирања занмењивања српске азбуке алтернативним, хрватским описнмом.
Д. Збиљић
Зашто је српска књига на српском језику "Заблуде читања" објављена у Службеном гласнику хрцватским писмом? Пробме данашње ћирилице у Србији и свуда међу Србима има извор у српским језичким институцијама које су, једине изван сцвета, нормирале за језик Срба два алтернативна писма: српску азбуку и хрватску абецеду. Раширена заблуда о хрватској абецеди као "нашем писму" и даље се негује у српским језичким институцијама које су плаћене за нормативна решења језика и писма Срба. А те институције која плаћај српскји народ настављају и данас конмунистички налог о "постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом". Због настављања институционалног неговања "богатства двоазбучја" данас су Срби доведени до самоуништавања свога савршеног писма и инстритуционално се подстиче довршавање латиничења Срба, што је миленијусмка намера српских непријатеља. Насиље над ћирилицом из Хрватске је пренето у српске језичке институције које нормативно подстичу данас довршавање преласка Срба на туђе писмо.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja