Delovanje obaveštajnih agencija podrazumeva i „provaljivanje” u elektronsko sanduče osobe pod prismotrom. Da bi uverio korisnike „Džimejla” u sigurnost ovog servisa, „Gugl” je najavio da će ih upozoriti ukoliko budu meta napadača iza kojih stoji država kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.
Prema podacima ovog američkog tehnološkog giganta, do sada je oko milion naloga bilo na meti „vladinih hakera”, što je 0,1 odsto svih korisnika. Uglavnom je reč o novinarima, građanskim aktivistima i političarima.
Ubuduće, kada dođe do pokušaja „provaljivanja” naloga, na ekranu će se pojaviti upozorenje da napadači iza kojih stoji vlada možda pokušavaju da ukradu lozinku, uz savete korisnicima na celoj stranici kako da se bolje zaštite.
Pre mesec i po „Džimejl” je počeo vizuelno da obeležava elektronsku poštu u prijemnom sandučetu koja nije prošla kroz zaštitu enkripcijom. Svaki takav imejl obeležen je crvenim katancem. Ova mera je brzo dala rezultate, jer je od tada broj mejlova upućenih korisnicima „Džimejla” poslatih preko sigurne veze porastao za četvrtinu, verovatno zato što su provajderi nebezbedne pošte na ovaj način javno posramljeni i prinuđeni da primene enkripciju.
Nije međutim objašnjeno kako će „Gugl” da otkrije da je reč baš o državnim hakerima.
Jovan Šikanja, stručnjak za bezbednost na internetu, kaže da „Gugl” ima razvijene i inteligente sisteme za detekciju pokušaja upada u naloge i razvijen sistem koji korisnike upozorava na sumnjive aktivnosti, što je sa stanovišta sigurnosti odlično.
– Što se tiče hakera koje sponzoriše država i mogućnosti njihove detekcije, to ostaje otvoreno i veoma osetljivo pitanje. Ukoliko „Gugl” ima sposobnost za takvu naprednu detekciju, iz kog razloga onda ne blokira takve napade i na taj način zaštiti korisnika – postavlja pitanje naš sagovornik.
On podseća na podatke koje je „Vikiliks” objavio prošlog jula nakon kompromitacije servera „Heking tima”, italijanske firme koja prodaje špijunski softver vladinim agencijama. Obelodanjena prepiska govori u prilog tome da države (u arhivi se pominje i Srbija) neretko pribegavaju angažovanju profesionalnih hakera u ostvarenju svojih ciljeva.
Šikanja napominje da je pitanje saradnje „Fejsbuka”, „Gugla” i „Epla” sa američkim agencijama NSA i Ef-Bi-Aj u odavanju podataka korisnika trenutno vrlo vruća tema, podgrejana nedavno kada je „Epl” odbio da za Ef-Bi-Aj „otključa” mobilni telefon osobe koja je izvršila teroristički napad.
Najava„Gugla” da će upozoravati korisnike na pokušaj kompromitovanja naloga sigurno će izazvati negodovanje bezbednosnih službi koje se sve više žale da im ovakve mere zaštite otežavaju posao.
Postavlja se pitanje da li će isto upozorenje dobijati i teroristi. Prošle sedmice američko ministarstvo pravde je saopštilo da je identifikovalo dva hakera koja rade za sirijski režim zahvaljujući njihovoj nemarnosti prilikom korišćenja „Džimejla” i „Fejsbuka”, kojima, kako se navodi, „lako mogu da pristupe“.
