ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31
POGLEDI

Odbor za odbranu Mandića i Radunovića

Posle pokušaja mirnog obaranja Đukanovićevog režima u nenasilnim protestima prošlog oktobra, uzdrmane vlasti su radile isključivo na tome da podele opoziciju i privuku pomoć SAD i EU radi svog daljeg opstanka
Autor: Čedomir Antićpetak, 01.04.2016. u 08:15

Šta bi Republika Hrvatska učinila kada bi negde na svetu postojala država u kojoj traje kampanja protiv hrvatskog naroda, njegove kulture i istorije? Gde proteruju građane koji borave na istom mestu decenijama, a oženjeni su državljankama i imaju decu državljane te zemlje ? Gde su svi izbori pod sumnjom, a predsednički očigledno falsifikovani? Gde Hrvati čine trećinu stanovništva i dvadeseti deo zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi (a da nema domara, čistača, kuvarica i portira, taj bi udeo bio i manji)... Konačno, gde prvi čovek tamošnjeg režima, iako navodno socijalista, kao najvažniji cilj postavlja stvaranje nove crkve, upravo one koja želi da uzme imovinu crkve u kojoj se mole Hrvati. Isti još javno optuži bivšeg hrvatskog premijera da stoji iza ubistva poznatog novinara te zemlje... Zamislimo da je hrvatskom prvaku koji je rođen i čitav život živeo u toj zemlji oduzeto državljanstvo samo zato što se pohvalio da ima i hrvatski pasoš... A da je drugom političaru Hrvatu šesnaestogodišnji sin držan, kao jedini maloletnik u Evropi, u pritvoru tokom mesec dana, za navodni zločin koji nije učinio, za koji ga niko od prisutnih nije okrivio i za koji mu posle nije suđeno? Šta bi da su takve prilike, i da je u takvoj situaciji, učinila Mađarska? Šta bi učinila Nemačka?

U Crnoj Gori se sa srpskim narodom dogodilo upravo sve opisano. Dobro je što veliki deo građana Srbije vidi da to nije deo tradicionalnih srpsko-crnogorskih odnosa već je reč o posledici devijacije iskvarene vlasti u Podgorici koju održavaju još samo mahinacije i strana pomoć. Izuzetno je dobro što u Crnoj Gori ne postoji teško nasleđe nacionalne i verske mržnje, kao što je izvrsno što su zajedničke srpske tradicije sasvim očigledne koliko god bile napuštene i prezrene od tamošnje vlasti i dela političke elite, baš kao što gotovo milionska srpsko-crnogorska zajednica u Srbiji ne vrši pritisak u javnosti kako bi odnosi dve države bili pokvareni.

Ipak, kada je pre nekog vremena počela politička intriga Đukanovićevog režima u koju je uključeno i lokalno sudstvo i kada su narodne poslanike Andriju Mandića (koji je i predsednik najveće srpske stranke u Crnoj Gori) i Slavena Radunovića iz tužilaštva počeli javno da označavaju kao rušitelje ustavnog poretka, bilo je jasno da je to deo progona srpskog naroda. Posle pokušaja mirnog obaranja Đukanovićevog režima u nenasilnim protestima tokom oktobra prošle godine, uzdrmane vlasti su radile isključivo na tome da podele opoziciju i privuku pomoć SAD i EU radi svog daljeg opstanka. Uspele su da pronađu podršku novih satelitskih stranaka u opoziciji. Lažnim okruglim stolom, koji nikako ne liči na ustanove koje su demokratizovale ostatak Istočne Evrope, pasivizirale su dvorski deo opozicije. Istinska opozicija, ona koja je pre pet meseci zaljuljala nedemokratski režim i navela ga na popuštanje, podeliće nesumnjivo sudbinu svojih vođa. Nad glavom će joj tokom narednih godina biti proces za „rušenje ustavnog poretka“. Za slučaj da iz inostranstva neko reaguje vlasti će se braniti „nezavisnošću“ sudstva, a sudstvo neefikasnošću i protokom vremena. Optužni predlog tužilaštva tako je odbijen u prvom stepenu, ali je gotovo izvesno da će ta odluka u budućnosti biti menjana. Dinamika svega će zavisiti od političkih interesa Mila Đukanovića i njegove oligarhije. Dvadeset i šest godina imamo istu taktiku Podgorice i jednako opštu pasivnost Beograda koji reaguje samo kada ga unutrašnje prilike i stranački interesi aktuelnih vlada na to na navedu. Tokom svih ovih godina izostanak reakcije nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava u Srbiji i regionu; kao i bilo kakva stalna politika Evropske unije kad je reč samo o ljudskim i građanskim pravima građana srpske nacionalnosti u zagraničnim srpskim zemljama koje su postale deo novih, međunarodno priznatih država – stvara neophodnost za delovanje svih onih kojima je stalo do odbrane univerzalnih prava i vrednosti. Nama u Srbiji ostaje da odgovorimo na sličan način kao u vreme komunizma. Tada su u Beogradu delovali odbori za zaštitu prava ljudi – ne Srba, Hrvata, Slovenaca... Ne Parage, Tuđmana... Već građana kojima su ugrožena prava. Zato je u Beogradu osnovan „Odbor za odbranu Andrije Mandića i Slavena Radunovića“. Članovi odbora su dr Miša Đurković, prof. dr Momčilo Pavlović, Đorđe Vukadinović, dr Aleksandar Raković, Vladimir Kecmanović, Čedomir Antić... Mandića i Radunovića će savetovati naš uvaženi advokat  g. Toma Fila. Odbor će pratiti proces, pomagati odbranu i obaveštavati javnost. Nadamo se uspehu.

Napredni klub


Komentari17
8945d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pavle Skoric
Molim redakciju da pored pozitivnih glasova uvede i negativne. Neka misljenja me toliko iznerviraju, da mi je jedini nacin oduska da im zalepim minus i odmah mi je lakse. U protivnom cu da navucem neke traume i postanem masovni ubica, ili daleko bilo da pocnem da mokrim u krevet.
Пјешивац
Због мртвих Срба из Црне Горе, Приморја, Брда и Старе Херцеговине нам је дужност подићи глас. А због живих и вас доле и нас овде се сви они у гробу преврћу.
Petrovic
Milo Djukanovic i njegova klika ce otici u istoriju samo kada nekom od mocnih sa strane padne na pamet da valja da se nesto promeni u Crnoj Gori. Do tada sve ide na ruku Djukanovicu i sviti. Malu drzavicu su pretvorili u svoju privatnu, koriste polozaj, lukavo se namestaju, i dalje koriste Srbiju i svakog koga god mogu da iskoriste i takav primer daju ostalim gradjanima --krajnje nekorektno i nemoralno ponasanje. Crna Gora je bila siromasna, jadna i primitivna, a svoj prosperitet je dozivela u kraljevini i kasnije u republici. Umesto sto Srbija slusa ove price kako su eto oni mala jedinica izlozena pritiscima mnogo vece Srbije bla bla .. (tipicna njihova lukavstva) i da ih ne bi ucenjivali, morace da nametnu cenovnik za sve ono sto DJukanovic i svita koriste u Srbiji decenijama. Imaju ekonomske, politicke socijalne pogodnosti u Srbiji, a to nikako ne moze biti besplatno; Dok se tako racuni ne svedu, MDJ i ostali ce i dalje trajati, i o srpskom trosku sto je apsurd.
Gojko
Neke stvari mozemo da promenimo, drzavljanstvo,veru ali neke se dobijaju rodjenjem,kao etnicko poreklo.Neko ce reci da je pravo svakog da izabere kom ce narodu da pripada, ali gresi.Svako moze da bira da zivi sa onim narodom sa kojim zeli,ali opet on ostaje ono sto je nasledio rodjenjem,svojom etnickom pripadnoscu.Od davnina istorija zna da su postojale dve srpske drzave,Raska i Zeta,tj.Srbija i Crna Gora u sadasnjem vremenu. Nije moguce da neko radi dnevne politike i neke trenutne pogodnosti promeni svoj etnik.Neko je pomenuo Karadjordjevice.Oni su promenili svoje prezime Petrovic a Petar Prvi Karadjordjevic se ozenio cerkom kralja Nikole.Prestolonaslednik Aleksandar je dakle unuk i crnogorskog kralja Nikole Petrovica.
артиљерац
није вам добро познато.Нису Карађорђрвићи укинули династију Петровић. Дошло је до уједињења(подгоричка скупштина),краљу Николи је понуђен висок положај(председник Скупштине Краљевине СХС) али он то није прихватио.А,не може да буде "једна земља,а два господара".Нит је било, нити ће кад бити.Никола је тражио да ОН буде Краљ Краљевине СХС што, с обзиром на његово понашање за време 1. светског рата(није отишао на солунски фронт,него у Италију,па у Француску) није баш било могуће.Има ту још много тога,али ово би било најкраће.ПС.Краљ Александар је слао новац Николи у Француску,као апанажу,до смрти.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja