petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 03.04.2016. u 22:00 Dejan Ristić

Hitler je naredio: prvo uništiti Narodnu biblioteku

„Zato što je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda”, rekao je general-pukovnik Aleksander Ler, odgovarajući na pitanje zašto je baš Narodna biblioteka Srbije bila cilj u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine
Некадашње здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (Из Збирке фотографија Музеја града Београда)

Posle sloma nacističke Nemačke u maju 1945. general-pukovnik nacističke avijacije Aleksander Ler predao se britanskim trupama koje su ga izručile upravo vlastima države na čijoj je teritoriji počinio najveće ratne zločine.

U prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda. „U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.”

Spaseno Žitije i Zbirka muzikalija
Od uništenja nacionalnog fonda, neobičnim spletom istorijskih okolnosti, spaseni su „Zbornik žitija taha-monaha Marka”, iz druge polovine 14. veka, kao i kompletna Zbirka muzikalija Narodne biblioteke Srbije. Tog kobnog dana Zbornik se nalazio u akademskoj pozajmici Srpskom seminaru u Kapetan-Mišinom zdanju, a Zbirka muzikalija u biblioteci Muzičke akademije, koja je počela s radom u novembru 1937. godine.

Lerova izjava otklanja i poslednju sumnju u motive i razloge političkog i vojnog vrha nacističke Nemačke za plansko uništenje srpske nacionalne biblioteke do koga je došlo u popodnevnim i večernjim satima 6. aprila 1941. godine.

Poštujući pravni princip Forum patriae victimae, jugoslovenski vojni sud u Beogradu sproveo je suđenje i izrekao presudu – smrtna kazna nad ratnim zločincem general-pukovnikom Aleksanderom Lerom izvršena je krajem februara 1947. u glavnom gradu Jugoslavije. Zanimljivo je da je Ler tokom suđenja svom braniocu, koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, u jednom trenutku rekao da mu smeta prisustvo javnosti (građana) u sudnici. „Oni me posmatraju kao da sam zločinac”, pojasnio je Ler.

No, vratimo se na sam tragični događaj.

U svojstvu komandanta nemačke 4. vazdušne flote Ler je 31. marta 1941. izdao svojim trupama naređenje u kojem je kao jedan od osnovnih ciljeva bilo označeno „rušenje Beograda napadom glavnih snaga”. Za napad na jugoslovensku prestonicu odredio je sedam vazduhoplovnih pukova, opremljenih dvomotornim bombarderima „dornije”, „junkers” i „henkel”, dva puka obrušavajućih bombardera „štuka”, kao i četiri puka lovaca „meseršmit”. U napadu je bilo angažovano 205 bombardera, više od stotinu „štuka” i 160 lovaca.

Na predlog svog ministra propagande Gebelsa, Hitler se saglasio da tajni znak za početak napada na Jugoslaviju i bombardovanje Beograda bude „Marš princa Eugena”, koji je komponovao Andreas Leonard. Zvuci marša emitovani su preko Radio Berlina u 5.20 sati ujutro, 6. aprila 1941. godine.

Pored tačnog vremena izvođenja vazdušnog napada, u Lerovom naređenju od 31. marta utvrđen je i procentualni odnos razornih i zapaljivih bombi koje je trebalo koristiti. Tako su bombarderi tokom prvog jutarnjeg napada 6. aprila nosili između 60 i 75 odsto razornih bombi različite težine, kao i mine od 1.000 kilograma – nemačko tajno oružje, do tada veoma retko korišćeno. Procenat zapaljivih bombi različitih tipova u prvom napadu iznosio je između 25 i 40 odsto, a u popodnevnom napadu 40 odsto eksplozivnih i 60 zapaljivih projektila. Namera je bila jasna – u Beogradu je trebalo izazvati što više velikih požara zbog dodatnog razaranja grada i navođenja tokom planiranih noćnih napada iz vazduha.

Kuća nesagorivih reči
Dejan Ristić, diplomirani istoričar, rekonstruisao je posle višegodišnjih istraživanja istorijat Narodne biblioteke Srbije. Njegova knjiga „Kuća nesagorivih reči” koja će uskoro izaći iz štampe u izdanju NBS, rasvetljava neka sporna pitanja i donosi niz novih saznanja iz povesti ove srpske nacionalne ustanove.Sl. K.

Nažalost, taj cilj je u potpunosti ostvaren.

Upravo tokom napada zapaljivim granatama oko 15 sati i 30 minuta 6. aprila pogođeno je zdanje srpske nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Prema izveštaju nacističkog Operativnog štaba, prvog dana vazdušnih napada na Beograd bačeno je ukupno 218,5 tona eksploziva, a tokom višednevnog bombardovanja stradao je 2.271 žitelj prestonice.

Potpuno su uništena 682 objekta, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije. Znatno je oštećen 1.601 objekat, dok je 6.829 građevina oštećeno u manjoj meri. Stradalo je oko 50 odsto stambenog fonda, znatno su oštećene električna, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža. Samo tokom 6. aprila grad je napustilo oko 150.000 žitelja, skoro polovina ukupne populacije koja je tada brojala oko 350.000 ljudi. Stoga je Beograd narednog dana uistinu odavao utisak razorene i puste varoši.

Po svim karakteristikama, kao i po stravičnim posledicama, vazdušni napad na Beograd predstavljao je ratni zločin protiv civilnog stanovništva, materijalnih dobara i kulturne baštine.

Razaranjem objekta Narodne biblioteke Srbije uništen je skoro čitav nacionalni fond koji je početkom 1941. obuhvatao oko 354.000 naslova monografskih publikacija u oko 500.000 svezaka, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, oko 6.260 brojeva časopisa i novina, oko 3.770 pisama i 1.447 jedinica kartografskog materijala, grafika i fotografija.

Komentari93
f4398
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Kovacic
zanimljivo je primetiti da je navodno hitler naredio rusenje narodne biblitoteke vec u prvom naletu bombardera, a pokazalo se da su nemci bombe na nju bacili tek popodne, u naletu koji se desio oko 16h. Da li je neko od nemackih oficira smeo da zanemari takvu izricitu naredbu. A pogotovo sto se pokazalo da nijedna razarajuca bomba nije pala na zgradu biblioteke, a tek mozda jedna do dve zapaljive. Izgleda, oko ove paljevine nisu cista posla.
Stella
Jedini sacuvan deo fonda Narodne biblioteke je deo muzikalija koji se nalazi u Biblioteci Fakulteta muzicke umetnosti. Jedino tu postoji pecat stare NB i to je prakticno jedino sto je ostalo od predratne Narodne biblioteke. Eto, kada hoce da uniste neki narod, krecu od kulturnog nasledja i nacionalnog identiteta.
Drakulić
Englezi su 1944 potpuno uništili biblioteku, a ne Nemci 1941. Sve je ostalo jasno (tu je bio smešten i arhiv Srbije).
Milan Pavlović
Samo da nam tu biblioteku nisu srušili, sada bismo bili kulturni. Ovako, zamrzli smo se u vremenu i otada nismo sposobni ni da rasčistimo tu i ostale ruševine i iskoristimo nekako taj prostor. Ja ne znam ni za jedan drugi slučaj da u nekoj prestonici sedamdeset šest godina nije rasčišćena neka ruševina. Nisu nam Nemci krivi što smo nesposobni i lenji.
ObicnaBaba
O lenjosti govorite u svoje ime, ne dozvoljavam da bilo ko moj narod zove lenjim, ovo govorim u ime mojih kao mravi vrednih predaka, u ime vrednog, lepog i pametnog srpskog naroda. Nikog nismo pljackali, ne mogu spolja da nas placaju huskajuci nas protiv nasih prijatelja u svetu, sve smo sami gradili i radili. U svetu nasi ljudi gde god rade su NAJBOLJI, na stranim fakultetima, u sportu. I na kraju da kazem, nije dovoljno biti vredan treba biti pametan i vredan. Stare smo mi cekalice, obnovice to neko kad bude mogao, nad prečim ima preče.
Die Beste
A ti bi kanda voleo da se Svabe vrate? Nemacka medicina je najbolja na svetu.
Sone Sonski
Napraviti pod hitno reviziju ratnih reparacija. Kako su svabe direktno radile na razdoru Jugoslavije tim aktom su negirali sve predhodne dogovore, narocito sa titovom jugoslavijom. Zatraziti pune reparacije I insistirati da necemo da udjemo u EU dok se to ne isplati......pa duzni su nam za ime boga, gomile para...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja