sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Istorija bombardovanja Beograda – od đuladi do krstarećih raketa

Pre tačno 75 godina, srpska prestonica doživela je jedno od najvećih razaranja u istoriji. Na udaru avijacije nacističke Nemačke 6. aprila 1941 bili su vojni i infrastrukturni ciljevi, ali i skloništa, kulturni spomenici, stambeni objekti, verska zdanja, pa čak i bolnice. Život je izgubilo između 8.000 i 12.000 ljudi
Autor: Bojan Bilbijasreda, 06.04.2016. u 12:05
(Архивска фотографија)

Britanski princ Čarls delovao je veoma iznenađeno kada mu je istoričarka Dubravka Stojanović, prilikom njihove šetnje Kalemegdanom, objasnila da je Beograd bombardovan mnogo puta u svojoj istoriji.

Samo Britanci i Amerikanci palili su i rušili Beograd u devet talasa u 20. veku, ako 78 dana NATO agresije računamo kao „jedno bombardovanje”. Nemci i Austrijanci činili su to više od tri puta u raznim epohama, a ostalih nekoliko bombardovanja ide na dušu Turcima. Praktično, otkada su u Evropi počeli da se koriste topovi, zatim avionske bombe, kao i projektili sa osiromašenim uranijumom, sva ova oružja su isprobavana na našem glavnom gradu i njegovim žiteljima.

Za Beograd je tokom 7.000 godina njegove istorije vođeno neverovatnih 115 ratova, a grad je 44 puta rušen. Jedna od ovih tužnih godišnjica obeležava se danas, kada se navršava sedam i po decenija od Hitlerovskog bombardovanja glavnog grada kraljevine Jugoslavije. Ako se vratimo u istoriju i posmatramo osvajački niz nasilnika na ovom prostoru, videćemo da je Beograd uvek predstavljao najslađi zalogaj velikih i moćnih. Ali, svakom od njih je i video leđa...

Prvi su svoje topove prema Beogradu uperili Turci, ali je hrišćanska vojska uspela da se odbrani od osmanske opsade 1456. godine. Bitka koja je pod bedemima tvrđave na ušću Save u Dunav vođena od 4. do 21. jula ostala je upamćena pre svega po ugarskom plemiću Janošu Hunjadiju (Sibinjanin Janko) i njegovom saborcu Mihalju Silađiju, vojnom zapovedniku beogradskog utvrđenja. U Evropi nije sakupljena očekivana krstaška vojska za odbranu hrišćanskih granica, ali je Hunjadi pritekao u pomoć protiv turskog sultana Mehmeda Drugog, osvajača Carigrada, koji je na Beograd krenuo sa velikom silom i topovima. Branioci su ipak uspeli da preotmu turske topove i okrenu ih ka neprijatelju, što je označilo kraj opsade.

Naredni put Austrijanci su napali Turke i osvojili Beograd 1688, pod komandom vojvode Maksimilijana Bavarskog i u tom ratu je došlo do velike gladi i požara koji je razneo skladište oružja i 4.000 beogradskih kuća. Dve godine kasnije Turci šest dana opsedaju Beograd i topovima ga ruše gotovo do temelja, a žitelji su bili izloženi ubijanju, progonima i pljačkama. Sve to dovelo je do Velike seobe Srba, a čitav 18. vek bio je obeležen borbama i razaranjima Beograda.

Poslednje tursko bombardovanje započelo je u jutarnjim časovima 17. juna 1862. godine, kao posledica srpsko-turskih sukoba nakon incidenta na Čukur-česmi

U 19. veku Turci su bombardovali Beograd 1806, kada su otvorili vatru na Karađorđa i 25.000 njegovih boraca koji su ušli u grad. Ustanici su savladali turske posade u varoši, napadajući ih iz četiri pravca. Mesec dana kasnije srpska vojska uspela je da osvoji i tvrđavu. Oslobodioci su se u prestonici zadržali do samog kraja Prvog srpskog ustanka, oktobra 1813. godine.

Sledeće, a ujedno i poslednje tursko bombardovanje, započelo je u jutarnjim časovima 17. juna 1862. godine, kao posledica srpsko-turskih sukoba nakon incidenta na Čukur-česmi. Artiljerijski napad trajao je ceo dan i pričinio je Beogradu velika materijalna razaranja. Međutim, bio je to samo uvod u konačno oslobođenje i proglašenje nezavisnosti Srbije 16 godina kasnije.

Posle toga na red ponovo dolaze Austrougari. Prvo bombardovanje odigralo se 28. jula 1914, nakon izricanja ultimatuma Srbiji, kada je Beograd granatiran modernim topovima sa reka. Stravične eksplozije srušile su mnoge zgrade, grad je pao u ruke neprijatelju, ali je vraćen posle Kolubarske bitke, krajem 1914. godine. Žene i deca evakuisani su organizovano vozovima iz Beograda. Prestonica se našla na udaru novih oklopnih topovnjača „monitor”, koje su sejale strah i smrt. Dorćol i Savamala bili su potpuno ispražnjeni od stanovništva i ceo taj deo grada bio je u plamenu.

Konačno su Austrijanci i Nemci zauzeli Beograd 1915. godine, slomivši otpor majora Dragutina Gavrilovića i branilaca Beograda, koji je trajao od 4. do 11. oktobra, kada su topovi pruskog feldmaršala Makenzena konačno zaćutali. Okupacija Beograda trajala je do 1. novembra 1918. godine.

Pre tačno 75 godina, srpska prestonica doživela je jedno od najvećih razaranja u istoriji. U napadu nacističke Nemačke 6. aprila 1941, u plamenu su bili vojni i infrastrukturni ciljevi, ali i skloništa, kulturni spomenici i nasleđe, stambeni objekti, verska zdanja, pa čak i bolnice. U većini izvora pominje se da je život izgubilo između 8.000 i 12.000 ljudi. Prve bombe pale su u nedelju ujutru, oko 6.30 sati. Do kraja dana do temelja je srušeno 627 građevina, teško je oštećen 1.601 objekat, a tragovi eksplozija ostali su na 6.828 kuća i zgrada.

Stradala je i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu i uništeno je 300.000 dokumenata i knjiga koji su preživeli vekove. Bombardovan je Generalštab na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, Stari dvor, sinagoga, Istorijski muzej Srbije, sedište Kola srpskih sestara, zgrada pošte... Bombe su padale i na Trg republike, kao i na palatu „Albanija” i mnoge druge objekte.

Austrougarska je 28. jula 1914. granatirala Beograd modernim topovima sa reka, nakon postavljanja ultimatuma Srbiji

Okupirani Beograd nije se oporavio do kraja Drugog svetskog rata, a Britanci i Amerikanci su ga iz vazduha bombardovali osam puta, od aprila do septembra 1944. godine. Udari su počeli 16. aprila i bili i nastavljeni sledećeg dana. Zatim 21. i 24. aprila, 18. maja, 6. juna, 8. jula i 3. septembra. Podaci o ljudskim žrtvama u ovim akcijama savezničke avijacije razlikuju se. Po nemačkim izvorima ubijeno je oko 4.000 ljudi, a po procenama ambasade SAD 2.271 osoba. Preliminarni podaci Jugoslovenske vlade u Londonu ukazivali su na 3.000 žrtava u Beogradu i oko 1.200 u Zemunu.

Tog 16. aprila, na Vaskrs, bombardovano je porodilište koje se nalazilo kod današnje Studentske poliklinike u Krunskoj ulici. Stradale su 22 majke i njihove 22 bebe, kao i dve porodice koje su bile u poseti. Iz vazduha su rušeni koloseci u savskom priobalju, aerodrom, fabrike „Ikarus”, „Rogožarski”, „Zmaj”, „Teleoptik”, brodogradilište, rafinerija na Čukarici. Gađani su i mostovi, Staro sajmište, gde su ginuli logoraši, ali i „Albanija”, Terazije, Tehnički i Pravni fakultet, Bajlonijeva pijaca, gde je nastradalo mnogo civila. U Aleji žrtava bombardovanja 1944. na Novom groblju nalaze se ploče sa imenima 313 žrtava, među kojima 71 žena i 16 dece. Kodni naziv za seriju angloameričkih napada bio je „Nedelja pacova”.

Posle 45 godina mira, angloameričke bombe ponovo su padale na Beograd, od 24. marta do 9. juna, Procenjuje se da je u vazdušnim napadima NATO-a na tlu Jugoslavije ubijeno oko 3.000 ljudi (od čega 2.500 civila), a više od 6.000 ranjeno. Procene štete za Srbiju kreću se od 30 do 100 milijardi dolara, a Beograd je pretrpeo značajna direktna i kolateralna razaranja. Između ostalog, uništen je simbol Beograda Avalski toranj, zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, Republičkog i Saveznog MUP-a, poslovni centar „Ušće”, zgrada RTS-a, kineske ambasade i mnoge druge.


Komentari42
7f917
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Prijatelji i gordost
Generali izazvali nacionalnu tragediju
Najveći krivci za bombardovanje 1941. su engleski agenati u vojsci (generali Simović i Mirković) koji su 27.marta 1941. organizovali demonstarcije i sproveli PUČ . Da je na snazi ostao (bar dve godine) Sporazum o neutralnosti Kraljevine Jugoslavije, što je obezbedio Knez Pavle , NE BI BILO : ni bombardovanja 1941. i 45.; ni NDH; ni GENOCIDA nad MILION Srba; niti bi 45. došli komunisti na vlast; niti bi bilo ustava iz 1974.; niti raspada države 1991-95.; niti bombardovanja 1999.;... Srbija bi danas bila RAZVIJENA Kraljevina, kao Belgija, Danska, Holandija, Norveška, Švedska,....
Preporučujem 11
kalimero st.
Zakljucak, Srbiju i Srbe su bombardovali i unistavali prijatelji? Kome se danas vladajuca klika u Srbiji kune na vernost do groba i koga velica,kuje u zvezde, navedene "prijatelje"? Kako posten i ponosan covek moze da kaze, bombardovao me je i ubijao moju decu,unistavao moju drzavu i imovinu moj zakleti "prijatelj"?! Danas u Srbiji isti prijatelji vedre i oblace, cak evo ruse i naseg AV koji samo obecava,ne ljuti se okrece drugu stranu lica, cijeg ......? Dokle bre, cujes li sebe?
Neprijatelji Srba su pogrešne ideologije
Neprijatelji koji su nas bomardovali su pomrli, zato je danas mnogo opasnija IDEOLOGIJA koja je izazvala bombardovanje, a ne narodi koji su se pomirili i žive u EU.. Za Srbe je pogotovo opasna nova socijal-komunistička ideologija, koju je Sloba pokušao da obnovi u Srbiji i u Rusiji preko Zjuganova i Žirinovskog, koje je finansirao.
Preporučujem 2
Леон Давидович
Па човек који држи до свог достојанства, принципијелности , никада неће непријатеље назвати пријатељима као што то данас многи чине. Ако и мораш са њима сарађивати то морају бити само формални и хладни односи, а не да оног ко је јуче чинио злочине данас већ називаш пријатељем, баш као да ничега није било.
Preporučujem 13
dusan
Kad se sve analizira ratovi i razaranja Srbije su vekovima trajali,pa i dan danas "u miru" se vodi politicki i nazvao bih to rasisticki rat protiv Srbije.Turci,austrougari,hungari nemci i ostali osvajaci i agresori ostajali su kratkih rukava i porazeni napustali Srbiju i nebo iznad nje.Ali jedan moj licni zakljucak u svim tim teskim ratovima po Srbiju,je da su najveci nacisti u svemu tome bili amerikanci i englezi koji bombardovase i pobise toliki narod da bi danas govorili kako su saveznicki pobili toliki narod.Amerikanci i njihovi saveznici Englezi su nakon 50 i nesto godina 1999 pokazali njihov nacizam ponovo ubijajuci i bombardujuci mirne i nezasticene gradove i narod.
kataklinger
nije nas neka Hitler republika bombardovala, vec Nemacka(nije mi jasno zasto se izbegava pominjanje drzave), a procene nisu od 8-12000, vec od 1500(svabske) pa do 10000, dok se najcesce cifre krecu oko 4000, a komunisticka, zvanicna 2300, dok je po grobarskim podacima sahranjeno oko 2000, sto identifikovanih, a sto ne. dosta ljudi je i trajno ostalo u rusevinama, pa ispada da mi danas zivimo iznad grobova nekih ljudi(tome treba dodati i hiljade streljanih krajem 1944. i pocetkom 1945., sto srba, sto nemaca, koji se uglavnom nalaze ispod parkova, fudbalskih terena i slicno), tako da se ne moze govoriti o tacnoj cifri, jer se niko za ovih 75 godina nije potrudio da prebroji zrtve, sto iz nezainteresovanosti, sto zbog mogucnosti manipulacije ciframa, kako kome odgovara.
ne cenzurisi
2. lovacki puk stacioniran na aerodromu Kragujevac i aerodromu Knic, iz nepoznatog razloga nije ucestvovao u borbama. Komandant puka - Franjo Pirc. Naredio unistavanje aviona na zemlji.Preleteo Nemcima u Zemun. Načelnik Stožera zapovjedništva Bojnog zrakoplovstva NDH, postavljen od Pavelica - ustaski general Franjo Pirc. Prvi komandant komunistickog JRV - partizanski general Franjo Pirc. 1944. u Jabuci kod Panceva partizani streljali 72 pilota Kraljevine Jugoslavije. U aprilskom ratu 1941. poginulo 11 pilota, partizani oktobra 44. streljali 72 pilota. O njihovom streljanu odlucivao - Franjo Pirc.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja