četvrtak, 22.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:04

Šta holandsko „ne” Ukrajini znači za Srbiju

Uslovljavanje Beograda će u ovoj fazi najverovatnije biti oko otvaranja i zatvaranja pregovaračkih poglavlja, a eventualni referendumi mogu da nas sačekaju u fazi kada su pregovori već završeni i kada Ugovor o pristupanju treba da ratifikuju sve članice EU i Evropski parlament
Autor: Dragan Vukotićčetvrtak, 07.04.2016. u 22:00
Мајдан, 20. фебруара 2014: Опозиција је оборила са власти Виктора Јануковича уз очекивање брзог уласка у ЕУ (Фото Ројтерс)

 

Ništa lakše nego zamisliti nekog od ovdašnjih evroskeptika kako nakon rezultata referenduma koji osporava odluke Brisela slavodobitno tvituje „Ovo je početak kraja EU”, kao što je to juče uradio lider holandske desnice Gert Vilders.

Iako su rezultati referenduma podvukli holandsko „ne” Sporazumu o pridruživanju Evropske unije i Ukrajine i dali novi vetar u leđa antievropskim partijama, u Beogradu se više prave paralele između ukrajinskog i srpskog puta ka EU nego što se razmišlja o jačanju desnog političkog spektra u zapadnoj Evropi.

„Referendum je zabrinjavajući znak”, kaže za „Politiku” Florijan Biber, profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.

„Glasanje, pre svega, nije predstavljalo izjašnjavanje o trgovinskom sporazumu nego priliku za evroskeptike da sabotiraju EU. Zbog toga, čak i o pitanju za koje većinu Holanđana nije briga, referendum je omogućio da se gurne klip u točkove mašinerije EU. Da je u pitanju sporazum o pridruživanju, kao u slučaju Srbije, rizik bi čak bio i veći jer većina Holanđana, poput mnogih drugih evropskih zemalja, jeste protiv proširenja. Kao rezultat postojao bi čak i veći rizik od odbijanja. Imajući u vidu da je i Francuska zapretila referendumom o budućim proširenjima, postoji stvarni rizik da će svako buduće proširenje blokirati evroskeptični glasači u tim zemljama. To se može promeniti jedino u sledećim okolnostima: najpre, ukoliko zemlje odbace referendum o ovakvim pitanjima – što je u trenutnoj klimi malo verovatno i nepopularno. Drugo, ako se narednih godina poveća podrška EU i proširenju i više ljudi glasa „za” (sporazum). Ovo takođe ne izgleda verovatno, ali nije nemoguće. Treće, u slučaju da vlada zanemari rezultat (referenduma), jer su rezultati, posle svega, samo konsultativni. Ovo je politički teško, ali zamislivo, ukoliko druge zemlje izvrše pritisak na Holandiju. Opet ponavljam, to bi bilo teško”, zaključuje Biber.

Paralele sa ukrajinskim scenarijom i blokiranjem odluka Brisela na nacionalnom nivou država članica EU ovih dana zvuče posebno aktuelno u Srbiji jer sve češće provejavaju glasovi o hrvatskim namerama da uspore evrointegracije Beograda. A šta bi Zagreb konkretno mogao da učini?

Trinaest miliona za letke o ostanku u EU
Moskva – Planovi britanske vlade da potroši 9,3 miliona funti (13 miliona dolara) na promotivni materijal kojim se objašnjava zašto bi Britanci na referendumu o ostanku u EU trebalo da glasaju „za” prestavljaju „pristrasnu i histeričnu” akciju i traćenje novca, smatra gradonačelnik Londona Boris Džonson, preneo je Sputnjik. 
U pokušaju da predupredi reakciju zagovornika „bregzita” okupljenih upravo oko Borisa Džonsona, tabor za ostanak u EU koji predvodi premijer Dejvid Kameron poručio je da je ovakav način trošenja javnog novca – „potpuno zakonit”. 

Praksa u EU je da se referendumi o potencijalnim državama kandidatima eventualno organizuju u fazi kada su pregovori već završeni i kada je potpisan Ugovor o pristupanju koji treba da ratifikuju sve članice EU i Evropski parlament.

Međutim, ukoliko to bude želeo, Zagreb za otežavanje puta Beograda prema Briselu ne mora da pribegne referendumu.

Iako su svojevremeno tvrdili da neće prema Srbiji primeniti isti tretman kakav su svojevremeno dobijali od Slovenije, danas se čini da je Hrvatska ipak odlučna da naša tranzicija ne protekne glatko.

Teoretski, mogli bi da nam zadaju glavobolje prilikom zatvaranja i otvaranja svakog od 35 pregovaračkih poglavlja, ali realnost je da to najviše zavisi od snage onih članica EU koje nas podržavaju i od toga koliko su spremne da lobiraju i utiču na Zagreb.

Premda se u slučaju holandskog referenduma ovih dana uglavnom ističe odbijanje Sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine, suštinski je reč samo o jednoj dimenziji šireg Sporazuma o pridruživanju koji njegovi kritičari smatraju uvertirom za buduće članstvo Ukrajine u EU.

Takvoj argumentaciji svojevremeno su doprinela i neka od vodećih imena EU kao što su bivši predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj i nekadašnji šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo koji su otvoreno flertovali sa idejom o ukrajinskom članstvu u uniji.

Zagovornici podrške sporazumu, među kojima se isticao holandski premijer Mark Rute, tvrdili su, međutim, da nema govora o ukrajinskom učlanjenju, te da i neke druge zemlje, pa čak i one u Latinskoj Americi, imaju slične ugovore sa Briselom.

U toku debate uoči izjašnjavanja Holanđana potezao se argument da je upravo njihova vlada u velikoj meri pomogla da  u sporazum sa Kijevom ne uđe izričita formulacija o mogućnosti članstva u EU.

Istina, kao i glavna tačka razlikovanja u odnosu na srpski scenario, ipak je negde na sredini.

Činjenica je da Sporazum o pridruživanju predstavlja jačanje ukrajinskih veza sa EU ali nije pretpristupni sporazum poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kakav Brisel ima sa zemljama zapadnog Balkana koje se eksplicitno navode kao „potencijalni kandidati za članstvo u EU”.

Sporazum sa Kijevom nema formulaciju o mogućem članstvu, ali nema ni one o isključivanju takve mogućnosti, što takođe otvara prostor za spekulacije i različita tumačenja.

Iako je aranžman sa Ukrajinom ratifikovalo 27 članica Evropske unije, a prošle godine su ga prihvatila oba doma holandskog parlamenta, vlada je juče saopštila da neće moći da se ogluši o volju građana i da je konačna ratifikacija u Holandiji pod velikim znakom pitanja.

Najveći apsurd cele priče jeste to da od holandsko odbijanja sporazuma sa Ukrajinom najviše poena knjiži – Vladimir Putin. Obrt je posebno bizaran kada se ima u vidu da su strože sankcije Rusiji uvedene upravo na insistiranje Holandije jer je najviše Holanđana poginulo u obaranju malezijskog aviona iznad Ukrajine, za šta optužuju Ruse. 


Komentari30
04b45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav
Biću zaista zahvalan Hrvatima ako nas, kako god budu mogli, spreče da uđemo u EU.
Betty Boop
Pa dobro kada cemo mi da odustanemo od te takve unije?
sinisa
Србија је превише оптимистична да ће улазак у унију бити једноставан. Из примјера са Хравтском је јасно да ће то бити све друго само не једноставно.
Sinic
Ako kojim cudom opstane EU mi cemo biti primljeni zajedno sa Kosovom, Albanijom, Turskom i Makedonijom.Oduvek je Zapad nas zvao Balkanom i "Turskom Evropom"i tako je i danas bez obzira sto im nasi politicari lizu cipele. Mi smo uvek sluzili za potkusurivanje i sto vece stradanje.A sta smo naucili? Nije tesko uci ali sta cemo izneti jednog dana kada se to srusi, ili bolje reci nestacemo.
Милован Томић
За нас не значи ништа јер ће, док Србија "испуни диктат стандарда" или нестати те наказне творевине од ЕУ или неће бити Србије... А ово је још једно горко подсећање за Украјинце (и Монтенегрине скупа с њима) да ко неће брата за брата хоће туђина за господара.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja