nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

Da li je vreme za kraće radno vreme

Zagovornici ove ideje smatraju da bi korist bila višestruka. – Sindikati su za, pod uslovom da se ne smanjuje plata. – Ekonomisti suzdržani, skratili bi radno vreme, ali da se radni vek produži
Autor: Aleksandar Mikavicačetvrtak, 07.04.2016. u 22:00
Ако прихватимо предлог европских земаља радни дан би могао да траје седам сати (Фото Танјуг)

Samostalni sindikat trgovine zatražio je nedavno od Vlade Srbije da nedelja i državni praznici budu neradni dani za trgovce, jer taj posao nije od javnog značaja i ne zahteva da se radi bez prekida.

Ovaj zahtev trgovaca bio je povod da se u delu javnosti postavi pitanje – može li i Srbija, po ugledu na neke evropske zemlje poput Francuske, da važeće osmočasovno radno vreme skrati na sedam, odnosno na nedeljnih 35 sati.

Zagovornici ove ideje smatraju da bi korist od skraćivanja radnog dana za jadan sat bila višestruka. Ljudi bi imali više vremena za porodicu, deca bi više bila sa roditeljima, a jedan sat manje na poslu ne bi uticao na smanjenje radnog učinka, niti bruto domaćeg proizvoda zemlje. Štaviše, produktivnost bi se povećala, a stvorio bi se i prostor za novo zapošljavanje.

Mišljenja predstavnika sindikalnih centrala su podeljena, a poslovično obazrivi ekonomisti smatraju da je Srbija, iako tako blizu „ujedinjenoj Evropi”, ipak predaleko od država koje mogu da razmišljaju o skraćivanju radnog dana. Sudeći po izraženom stavu povodom zahteva trgovaca – „vlast ne bi da se meša”. Nadležni bi pozdravili „svaki dogovor sveta rada i sveta kapitala”.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, smatra da bi država prvo trebalo da „privoli” ovdašnje poslodavce da poštuju ključnu odrednicu Zakona o radu da radni dan traje osam, a radna nedelja 40 sati. Na pitanje – da li je došlo vreme da se i kod nas skraćuje radno vreme, odgovara da bi „glasao za skraćenje”.

– Skraćenjem radne nedelje na 35 sati izvestan broj nezaposlenih bi konačno došao do posla – smatra Vuković.

– Ali, ovo je za naše kapitaliste vreme prvobitne akumulacije kapitala, njima nikad dosta, naša tranzicija još traje, društvo je u krizi, tako da se sve odlaže za neka daleka, bolja i bogatija vremena. U zemljama Evropske unije prosečna radna nedelja je 37,2 sata. Ako baš sve mora da bude kao u EU, zašto to ne bi važilo i za dužinu radne nedelje. U nekim evropskim zemljama su skratili radni dan, ali nisu smanjili produktivnost, niti je zbog toga smanjen rast BDP.

Kad bi poslodavci odlučili da skrate radnu nedelju na 35 sati, njihovu odluku bi podržala i Zlata Zec, izvršni sekretar UGS „Nezavisnost”. Ali, samo pod uslovom da skraćivanje radnog dana ne podrazumeva i smanjivanje plata. Podseća da su prosečne zarade u Srbiji niske, mnogo je više onih koji primaju manje od proseka, najugroženiji su oni koji nose samo „minimalac”, a i takvih je previše.

UGS „Nezavisnost” se opravdano pribojava da bi skraćenje radnog dana smanjilo sve zarade, pa i minimalne, jer se minimalna isplaćuje po radnom času – kaže Zec.

 – Sada je mesečna minimalna zarada za 174 radna sata 21.100 dinara, tako da njeno smanjivanje ne dolazi u obzir. Ne bi valjalo da država skraćuje radno vreme. Bolje je da o tome odlučuju zaposleni i poslodavci. Uostalom, Zakon o radu dozvoljava mogućnost da se radna nedelja skrati na 36 sati, a da zarada ostane ista.

I poslodavci bi, pod određenim uslovima, pristali na skraćenje.

 – Prihvatili bismo da se skrati radno vreme, pod uslovom da ne ostane odmor od pola sata koji se kod nas plaća, a u svetu se ne plaća. Ali, ako se smanji broj radnih sati, trebalo bi proporcijalno da se smanji i zarada. Tako je svuda u svetu – kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. 

Dok razvijeni deo Evrope već duže vreme razmišlja o skraćenju radne nedelje na četiri dana, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić podseća da se radnici u srpskom privatnom sektoru bore da ne rade i nedeljom i da kući mogu da odu posle osam sati rada. On smatra da radno vreme treba skratiti, ali da radni vek treba produžiti.

U naopakoj srpskoj tranziciji novopečene gazde radnike tretiraju kao i svaku drugu robu – tvrdi Savić.

– Zbog ogromne nezaposlenosti i slabe sindikalne i pravne zaštite, radnici su prinuđeni da rade i da ćute. Grci rade više od dve hiljade sati godišnje, a Nemci svega 1.450 sati. Grci su u veoma teškoj ekonomskoj krizi, a Nemci su vodeća zemlja Evrope.

Nije, dakle, važno koliko sati se radi, već koliko se efikasno radi. Odmoran i zadovoljan čovek, sa ispunjenim sadržajem društvenog života, imaće znatno višu produktivnost od čoveka koji ne stiže ni pošteno da se naspava i odmori. Dakle, radno vreme treba skratiti, a radni vek – produžiti – kaže Savić.

Milojko Arsić, glavni urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke, ukazuje da posezanje za skraćivanje radnog vremena nikome ne bi bilo od koristi. Iskustvo nas uči, kaže Arsić, da takve restriktivne mere na tržištu rada nepovoljno utiču na zarade, investicije i rast privrede, dok je njihov uticaj na rast zaposlenosti slab.

Srbija nikako ne bi trebalo da prednjači u primeni takvih mera u odnosu na druge zemlja centralne i istočne Evrope – ocenjuje Arsić.

Ekonomska politika u nas treba da izbegava mere koje bi domaće i strane preduzetnike odvratile od investiranja. Umesto skraćivanja radne nedelje, bilo bi dobro da se stvore povoljniji zakonski uslovi za angažovanje radnika sa skraćenim radnim vremenom, kao i da se poboljša kontrola primene propisa kojima se reguliše prekovremeni rad.

Arsić ne veruje da bi skraćenje radne nedelje povećalo tražnju za novim radnicima, da bi oni postali produktivniji, a da se njihove plate ne bi smanjile, iako bi manje radili. Slaže se da bi više slobodnog vremena svima prijalo.

– Kada bi tržište rada i ekonomija funkcionisali na način na koji to opisuju predlagači skraćenja radne nedelje, radno vreme bi već bilo skraćeno u svim demokratskim zemljama, jer je to politički vrlo korisno – kaže Arsić. – Međutim, znamo da se to dogodilo u samo nekoliko zemalja, a istraživanja ne potvrđuju da skraćivanje radne nedelje dovodi do prethodno navedenih rezultata. U mnogim delatnostima nakon skraćivanja radne nedelje, zbog prirode proizvodnog procesa, produktivnost se ne povećava, što navodi da je neophodno približno jednako smanjenje zarada kao što je i smanjenje broja radnih sati, a to većina zaposlenih ne želi.

A, šta bi na sve ovo rekao Aleksandar Vučić? Upravo ono što inače često ponavlja: „Dosta kuknjave, mora više da se radi”.


Komentari46
cfd4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

4 smene po 6 sati
Mora da se EFIKASNIJE radi , znači TRI smene po 7 sati dnevno (sa minimalnom pauzom), ili 4 smene po 6 sati bez pauze.. Firme sa više smena oslobađaju se plaćanja naknada na rad za 4. smenu.
Kele
Skracivanjem radnog vremena zavrsicemo kao spanci (sijesta - 3 sata pauze radnim danom) i muljavi - blentavi italijani. Ljihove ekonomije su toliko razbijene od 2009-te da ih ni sajdzija sastaviti ne moze. Vise od polovine mladih se vec iselilo u vise razvijene zemlje zapada. Ukljucujuci portugal i grcku koje zajedno sa ekipom juznomediteranskij zemalja cine klub puklih ekonomija - zahvaljujuci njihovim lagodnim, usporenim i totalno ne produktivnim radnim vremenom. U spaniji gde je sijesta od podne do 15h a negde do 16h ne radi se ni 35 sati nedeljno i grckoj gde svi zive od turizma ni lenjeg stanovnistva ni vecih prevaranata. talijani najveci prevaranti. Pa necemo valjda da sledimo primere ovih blentavih zemalja i njihovih lenjivaca....
andrija
Neka mi neko objasni sta drzava a i mi u njoj dobijamo od duzeg radnog vremena kad ta dobit od tog rada ide u dzepove tajkuna kod koih radimo.Ljudi vreme je da mislimo svojom glavom.
Vukoman
@Tatjana ja jesam pravnik i radim i subotom i nedeljom, u proseku oko 9 i po sati svakog dana. I ljudi koji rade sa mnom su pošteno plaćeni. a vi slobodno tražite da budete plaćeni za filozofiranje. Srbija nema taj luksuz za razliku od Francuske ili Belgije. Kažem, najvažnije je da stignemo do toga da ljudi mogu da biraju gde će da se zaposle, da nemoraju boga za bilo sta da rade, za 200 evra mesecno 26 radna dana. A da bi dotle stigli, moramo da više da radimo od Francuske i Belgije. Uzgred što nikad ne uzimamo primer npr Tajvana, nego uvek uzimamo primer koji nam najviše odgovara da sedimo na zadnjici i pravimo se da tako treba?
Dana
E narode vi bi ste radije da ne ardite uopste... Pa i zene koje ne rade deca su im po ulicama, a one vode abrove uz kaficu. Niste navikli na disciplinu niti znate sta znace obaveze, porodica i dogovornost na vreme...
Zoran
Поштовани, uopste niste morali da putujete po Aziji. Dovoljno je bilo da gledate oko Beogradu kako Kinezi kao mravi gaje po bastama sve i svasta a Srbi sede u kaficu i cude se.__Inace milion puta sam cuo da nismo gori od ovih po onome, od onih po onome, ali plata nema je medju najgorim, kao i standard. Ne znam kako je to moguce kad nismo ni po cemu gori od mnogih, da budemo najgori. To mi lici na ponavljaka koji stalno kuka kako profesori ne valjaju ili poklanjaju svia ocene, osim njemu, pa on ispada najgori. Ja sam to sasekao kod deteta u startu. Uci i neces bi ti najgori. Makar i profesor bio pristrasan. I uspevalo je uvek i pored najpristrasniejg profesora. Ali ne u Srbiji, naravno.
Preporučujem 0
Поштовани
из мог искуства, а путовао сам мало и по Азији и Европи и Северној Америци, мислим да ми Срби нисмо ништа друкчији од других, може се свуда видети дисциплина или недисциплина зависи на шта се човек фокусир, свакако верујте да ни један Јужно Кореанац не би радио за 250 еур а овде раде многи и задовољавају њихове појачане нормативе.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja