utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:57

Novi sudar Turske i Rusije, sada na Kavkazu

Autor: Vojislav Lalićčetvrtak, 07.04.2016. u 22:00
Војници на положају у Нагорно-Карабаху (Фото Ројтерс)

Sukob u Nagorno-Karabahu će još više opteretiti odnose Ankare i Moskve koji su poremećeni krajem prošle godine posle obaranja ruskog aviona u pograničnom području Sirije

Jermenija i Azerbejdžan su ponovo na ivici ratne avanture ukoliko se nastave sukobi, najžešći od kada se pre dvadeset godina provincija Nagorno-Karabah odmetnula od Bakua i proglasila nezavisnost. Dve strane su, pod pritiskom međunarodne zajednice, pre dva dana postigle dogovor o prekidu vatre, ali on se izgleda ne poštuje.

I dalje se povremeno puca, ali zasad nema pokreta jedinica. U Bakuu tvrde da Jermeni nastavljaju da gađaju Azerbejdžan i da je poslednjih dana stradalo šestoro civila uključujući i dvoje dece. U Jerevanu to demantuju.

Analitičari upozoravaju da bi sukob na Kavkazu mogao da eskalira, pogotovo što se u tom regionu prelamaju interesi mnogih zemalja, pre svega Turske i Rusije. Baku i Jerevan su u toj igri pioni koje očigledno neko povlači sa strane kada mu to odgovara.

Ankara i pojedine zapadne zemlje podržavaju Azerbejdžan pošto na taj način žele da kontrolišu i tokove kaspijskog petroleja. Moskva ima strateške odnose sa Jermenijom, dok se Iran drži po strani, ili zasad ne otkriva karte.

Turska nema diplomatske odnose sa Jerevanom zbog spora oko genocida koji je u vreme raspada Osmanskog carstva izvršen nad Jermenima. U Ankari to uporno demantuju. Kada je u vreme raspada Sovjetskog Saveza izbio sukob između Bakua i Jerevana oko Karabaha, Turska je u znak podrške braći Azerima hermetički zatvorila granicu prema Jermeniji. Kako tada tako i danas. Dva naroda imaju bliske istorijske, kulturne i jezičke veze.

Ankara je dosad odolevala pritisku Vašingtona da normalizuje odnose sa Jerevanom i da otvori svoju istočnu granicu jer bi mnogi Turci to doživeli kao izdaju braće na Kavkazu. Ona to uslovljava povratkom Karabaha u sastav Azerbejdžana kao što je to bilo u vreme Sovjetskog Saveza iako su Jermeni u toj provinciji većinsko stanovništvo – 90 odsto.

„Ceo svet treba da zna da će Turska i Azerbejdžan biti zajedno, rame uz rame, i to sve do kraja. Svaki vojnik koji pogine u Azerbejdžanu je i naš mučenik. Mi ćemo stajati iza Bakua sve dok ne oslobodi svoju zemlju uključujući i Nagorno-Karabah”, izjavio je  premijer Ahmet Davutoglu.

Turska i Azerbejdžan su 2010. godine potpisali ugovor o strateškom partnerstvu i međusobnoj saradnji u slučaju napada sa strane.

 „Karabah će se jednog dana vratiti pravom vlasniku (Azerbejdžanu)”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan, koji bi ponovo da crta granice u regionu kao što su to nekada činili njegovi preci. On je optužio Moskvu da je u ovom sporu „zauzela stranu Jermenije”, a ne Turska, iako priznaje da bezuslovno podržava Baku.

On je kritikovao Rusiju da je intervenisala u Gruziji i Ukrajini a da u Siriji podržava pogrešnu stranu: Bašara el Asada.

Guranje Azerbejdžana i Jermenije u sukob očigledno nije slučajno. To treba sagledati u širem okviru: uspeha Rusije u Siriji i na Bliskom istoku, krahu Erdoganove spoljne politike u regionu zbog čega se poslednjih godina suočio sa problemima u odnosima gotovo sa svim susednim zemljama.


Komentari13
25b7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pravda ce ih stici
Turska je u 20. veku izvrsila tri genocida, nad Jermenima, Kurdima i Grcima, i nikad nije odgovarala.
Zoran V. Tosovic
Zasto se Iran drzi po strani ? Kao sto napisah u svome jucerasnjem komentaru na drugom mestu , veci deo Azerbejdzana se nalazi u Iranu , nego u Republici Azerbejdzan , i daleko vise Azera ( Azerbajdzanaca , Azerskih Turaka ) zivi u Iranu nego u Republici Azerbejdzan , tako da Iranu ne ide u prilog da Republika Azerbejdzan izadje kao pobednik iz svih ovih sukoba ! 2009. godine u Republici Azerbejdzan je zivelo 8 172 800 Azera , a u Iranu prema srednjim procenama oko 20 miliona !!! " Britanika " njihov broj procenjuje na oko 15 miliona , a UNPO ( Unrepresented Nations and Peoples Organization ) na cak 30 miliona ! Od svih turanskih naroda , Azeri su najblizi Turcima . Takodje , proucavajuci stvari vezane za ovo podrucje i ovaj narod , neizbezno se nailazi na pojam " Kavkaska Albanija " , sto samo potvrdjuje navode , da Albanci nisu potomci Ilira , sto i njihov jezik dokazuje , nego da su zaista poreklom iz Kavkaske Albanije . Naravno , danas su im geno vise srpski nego albanski .
Diaspora gastarbeiter
G.Camdzic!Za vas ko su Turci?oni su clanovi jedne vojn. zajednice sa oko 30 drzave sa miliardi zitelja,0d njih bar 5-6 gosp.daleko su jaci od Rusa sa svega oko 150 mio zitelja i sa slab .gospodarstvom a bez toga je vojska " papirnati tigar"(dodatno bez saveznika ali zato sa div.neprijateljima okruzena)
Дамјан
Фадиљљ, Google translate ти је рогобатно лоше превео текст на српски;једва се разуме шта хоћеш рећи, а то што си рекао је тешка глупост.Држи се ти твоје "Rilindje" и не коментариши нешто у шта ниси упућен.
Preporučujem 25
Миљко
Стаб Доналда Трампа према НАТО пакту, односно његовом распаду и сукоб Русије и Турске иду у истом правцу. Овај сукоб може само бити увод у распад пакта тј Турска ће испровоцирати Путина да их нападне жестоко без милости а САД и западни савезници ће само млако реаговати тзв. дипломатским средствима и тако више неће бити Турске у овом облику као ни НАТО савеза.
Mujo
To bi bio spas i za EU. Turska je trojanski konj hriscanskoj Evropi. A za Balkan da ne pricamo. Ova politika Zapada prema Turskoj nicemu ne vodi.
Preporučujem 14
Ranko M.
Za sada, moze se reci, da je ovo sukob u razvoju. Dali, ce dugo ili kratko stagnirati, na ovom nivou, zavisice od glavnih aktera. Ovo podrucje je inace, vrlo interesantno: obuhvata deo ¨Juznog krila¨ ruskog ratista, koje je podlozno lakoj ekscitaciji, obzirom da se na njemu nalaze,tezino muslimanske drzave, na koje Turska moze izvrsiti jak uticaj.Podrucje je, za Ruse veoma osetljivo, jer se nalazi uz samu njihovu granicu i direktno vodi ka najvecim naftnim, gasnim i slatkovodnim bazenima. Sigurno je, da ce se ici na zaostravanje sukoba i njegovu internacionalizaciju, sve dok se ne stvore uslovi za angazovanje snaga NATO, koji ce nastojati da u sve to uvuce i Gruziju. Rusija ce morati da odgovori na takve provokacije, jer ne sme dozvoliti eskalaciju sukoba na tom delu, posebno ne na svojoj teritoriji. I evo nam novog, ozbiljnog razloga za zabrinutost. Sve sto se desavalo na BI, ne treba gledati kao slucajeve za sebe, vec u sklopu jednog globalnog zahvata, koji verovatno sledi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja