subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54
INTERVJU: GOJKO ĐOGO, pesnik

​Intelektualcima je bolje da ćute nego da udaraju glavom o zid

Posle vanrednih izbora očekujem vanredno stanje. Svaki dan po Srbiji neko utemeljava ili otvara nove fabrike i zapošljava hiljade radnika. Cveta industrija drvenih furuna
Autor: Zoran Radisavljevićsubota, 09.04.2016. u 08:05
(Фото Анђелко Васиљевић)

Gojko Đogo (1940), ovogodišnji je dobitnik Dučićeve nagrade za celokupno pesničko delo i knjigu izabranih i novih pesama „Grana od oblaka”, koju su objavili Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća iz Podgorice i „Orpheus” iz Novog Sada. U obrazloženju žirija se kaže da je Đogo po svom stavu, odnosu prema pesništvu, po pesničkom samožrtvovanju i pesničkoj sudbini, po doslednoj, hrabroj i viteškoj odbrani svoje poezije, i poezije uopšte, po odbrani svoje časti i časti pesnika, jedinstvena figura srpske poezije.

Šta vašu poeziju spaja s poezijom Jovana Dučića?

Kakav je odnos moje i Dučićeve poezije nije na meni da prosuđujem, to je posao književne kritike. Mogu reći da, iako volim Dučića, nikad nisam sledio njegov trag. Naprotiv, težio sam da se što više razlikujem od njega i od svakog drugog pesnika, samo tako se stiže do vlastitog rukopisa. Pisci se, dakako, oslanjaju jedni na druge, njihovi se putevi često ukrštaju ili manje-više dodiruju, u književnosti i umetnosti nema samoniklih, ali to nisu čvrsto spojeni jednoobrazni vagoni na istom koloseku. Može se i različitim putevima hoditi u istom pravcu. Najzad, moguće je nekoga nasleđivati i ne sledeći ga. I to su u umetnosti najbolji naslednici.

Postoji li, ipak, u hercegovačkoj pesničkoj „reprezentaciji” neka dublja, zavičajna i tradicijska veza?

Kako da ne. Dučić i ja, i još nekoliko živih i mrtvih pesnika, igramo u istom timu, u Leotaru ili Veležu, svejedno. Neko je centarfor, neko centarhalf, neko levo, neko desno krilo, oni što sede na rezervnoj klupi takođe su nezaobilazni deo tima, mogu začas ući u igru i zablistati. I oni mladi što treniraju u podmlatku sutra mogu postati prvotimci. Za sve ima mesta. Menadžeri i selektori, kao kritičari i antologičari, mogu ponekad malo pripomoći da se neko nađe u prvoj postavi, ali ne zadugo, uglavnom sve zavisi od dara. Naravno, svi se razlikujemo, svako igra na svoj način, dobar tim se ne pravi od sličnih igrača. Ali naš način igre verovatno se po nečemu prepoznaje. Sa poezijom je kao i sa fudbalom. Nadam se da ova analogija previše ne hramlje.

Da li je Dučić, konačno, dobio u srpskoj književnosti mesto koje mu pripada?

U znamenitoj „Antologiji srpskog pesništva” Miodraga Pavlovića, iz 1964. godine, Dučić je, posle duge epitimije, zaseo na čelno mesto i pored Pope, kom je i posvećena ova antologija, dobio najviše prostora. To je bila i najviša vrednosna ocena na koju otad niko nije imao primedbi. Sa preseljenjem njegovih zemnih ostataka u hercegovačku Gračanicu i Dučić se zauvek preselio u najblistavije sazvežđe naše poezije.

Knjiga izabranih pesama jeste, neizbežno, i svođenje računa. Da li ste, posle svega, zadovoljni postignutim?

Ovakvi izbori, obično, jesu neki bilans. Ali, ovo je četvrta knjiga mojih izabranih pesama i, nadam se, još nije vreme da podvučem crtu. Nemam razloga da budem odveć nezadovoljan, a zadovoljan, verovatno, nikad neću biti.

U kulturu se sve manje ulaže. Zašto kultura više nikome nije važna?

Naši lideri, jučerašnji i današnji, nikako da shvate da mali narodi, po pravilu, nemaju nikakvu drugu šansu da se umešaju među velike, kamoli nadmeću sa njima, osim u kulturi i sportu. Budući da ćemo, posle poraza našeg oružja, demonizacije i komadanja zemlje, još najmanje dve-tri decenije biti na crnom glasu, nama su ovakvi uspesi potrebniji nego ikad. Đoković i Kusturica danas više čine za Srbiju, nego sve naše ambasade i svi politički prvaci. A od ugleda zemlje u svetu neposredno zavisi svaki boljitak. To je, valjda, jasno svakom ko nije ideološki ostrašćen i nije u svađi sa razumom. Sve dok ne prevlada uverenje da se na kulturi i nauci temelji svako iole razvijeno civilno društvo, onaj „nekulturni” procenat državnog budžeta ostaće mizeran kakav jeste, a mi ćemo tavoriti na evropskom začelju.

Sve je više napada na Republiku Srpsku. Može li ona, uz tolike pritiske, da opstane?

Srpska je krvlju zarađena i bez krvi neće nestati. Nije, verujem, niko toliko lud da se, posle jugoslovenske krvave drame, upušta u novu avanturu. U svakom slučaju treba domaćinski orati svoju njivu, a kuburu prisloniti u najbliži ćošak – zlu ne trebalo.

Iz Trebinja – kraće je do Dubrovnika, nego do Herceg Novog. Kako će se završiti ovo rasrbljavanje Crne Gore?

Do Herceg Novog je duži, krivudav i klizav put, ali vam tamo, ipak, neće razbiti kola, kao što čine Dubrovčani. U Hercegovom gradu, sa bokeljskim Srbima danas živi bar desetak hiljada hercegovačkih Srba, i svaki dan ih je sve više. Otimanje Sutorine jeste nenadoknadiv gubitak, tih sedam-osam kilometara obale odvajkad su bila trebinjska morska vrata, ali Hercegovci su u Novom kod svoje kuće. Rasrbljavanje i preveravanje Crnogoraca, zelenaški i komunistički je recidiv, koji nije daleko ni od Drljevićevog ustaštva. Ako taj bratski raskol ne bude uskoro prevaziđen, opet će u Crnoj Gori brat postati bratoubica. Hercegovci podosta doprinose da se to zlo u Novom gotovo ne oseća. Na drugoj strani bojim se da Dučićeve „Dubrovačke poeme” možda nikad više neće imati onu rezonancu kakvu su imale do poslednjeg rata. Dubrovnik će, koliko sutra, postati hrvatsko slepo crevo, crvuljak. I dalje će navraćati turisti i ostavljati poneki dukat, ali neće decu. Dubrovnik će biti sve stariji i duhovno sve siromašniji. Raguza će poželeti Srba Raguzina.

U tzv. tranziciji uništeno je sve što su prethodne generacije stvorile. Kako ovo razaranje države zaustaviti, ima li nam spasa?

Kakav ekonomista, takav futurolog. Ali, 'ajde da se malo igram tzv. analitičara. Jedan mađarski pesnik je rekao da bi on vrlo rado živeo u komunizmu, tada ćemo u toaletima svi imati pozlaćene šolje, samo, ako može, da preskočimo prelazni period – tranziciju. I mi smo se naslušali ideoloških i ekonomskih bajki, od onih samoupravnih do ovih evrounijatskih. Čekajući da unijatske koke počnu da nose zlatna jaja, pola Srbije će izumreti ili odleteti iz svog gnezda. Sve dok politokrati, prema ovako bajkovitim projektima budućnosti, budu krojili našu sudbinu – dobra biti neće. Srbija će još dugo ličiti na neku vrstu divlje gradnje, u kojoj politička elita – jedna danas, druga sutra – pod starateljstvom stranih ambasada i stranih centara moći, jedno govori drugo radi i, manipulišući voljom naroda, brine prevashodno o svojim interesima.

Intelektualci su zaćutali. Otkuda tolika apatija, kao da je energija uludo protraćena?

Bolje da ćute nego da udaraju glavom u zid. Ili budu vodonoše Gospodaru trgova, kao ono devedesetih. Ne treba im još jedna bruka. I ćutanje je poruka.

Čekaju nas vanredni izbori. Šta očekujete?

Očekujem vanredno stanje. Daljinac je čarobna sprava, ne moram svaki čas ustajati i menjati televizijske kanale. Ne mogu se toliko veseliti. Svaki dan po Srbiji neko utemeljava ili otvara nove fabrike i zapošljava hiljade radnika. Cveta industrija drvenih furuna.


Komentari11
dcbe9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Staniša
Intelektualci ćute, ali Đogo daje intervju. Sve jasno.
Јовица
"Све је више напада на Републику Српску. Може ли она, уз толике притиске, да опстане?" Из поезије, новинар се одмах пребацио на националистичку пропаганду. Али песник је спреман, он каже да се Српска мора бранити крвљу. Претпостављам да не мисли на своју крв, нити на крв својих. За крвопролиће угвек добро дођу "они други".
Advokat
Djogo kaže: ''neće bez krvi nestati'' i pored toga, da se bavimo svojom kućom, gledamo svoja posla i da se čuvamo. A vi, Jovice kao da ste iz nekog tužilaštva, volite da pretpostavljate, pa onda to još napišete sami, iz toga izvedete zaključak i poentirate osudom. Ne ide.
Preporučujem 1
deda vukasin iz klepaca
Dobro rece gosp. Djogo neka sute,mislim na "intelektualci", dosta su nas ispljuvali da nas ne moze oprati ni Dunav ni Sava.
борба за касицу и прасицу
Шта смо дочекали мој добри Ђого, да хвалимо даљински. Ретки су они који ћуте с гађењем на смрадљиве.
Kulturno carstvo Nemanjića
Srbima će biti bolje gde god da žive , kada u srspkoj prestonici vlast osvoji srpska intelektualna i politička elita. Nadajmo se da će pomoći i Bog i Sveti Sava, da Srbi obnove carstvo Nemanjća pre svega u kulturi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja