Prva velika beogradska izložba posvećena strip albumu „Družina Dardaneli: Zločin na Svetskoj izložbi” (System comics, 2016), scenariste Pavla Zelića – poznatog i po romanu „Peščana hronika”, Laguna 2013.– i crtača Dragana Paunovića, takođe ilustratora strip adaptacije romana „Konstantinovo raskršće”, trajaće do 14. aprila u Srećnoj galeriji Studentskoj kulturnog centra u Beogradu, Kralja Milana 48.

Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim stripom, jeste činjenica da je imao svetsku premijeru na izložbi u Kulturnom centru Srbije u Parizu, od 17. decembra 2015. do 27. januara 2016, a očekuje se i njegovo izdanje na francuskom jeziku. Sada, pak, novi album „Družine Dardaneli” ima svoju domaću premijeru u SKC-u, na istom mestu gde je 2011. godine promovisan i prvi deo serijala – „Družina Dardaneli: Poljubac leptirice”.

Strip serijal „Družina Dardaneli” već je sa početnom epizodom postao fenomen, pa je tako adaptiran u radio dramu, analiziran u desetinama kritika, pa čak i naučnom radu...

Pavle Zelić, autor scenarija, ističe da je njegova ideja prevashodno strip koji je dinamičan, uzbudljiv i prepun preokreta, a koji, sa druge strane, nudi mnogo skrivenih detalja i slojeva priče koji pozivaju na ponovno iščitavanje.

– Ideja je i da kroz likove iz klasične literature, praktično lektire, zainteresujemo neke nove generacije čitalaca za strip, a kroz njega i čitanje uopšte, pa da se tako upoznaju sa Hajduk Stankom, Koštanom, Karađozom, Vukašinom Katićem, grofom Vronskim, Savom Savanovićem, Raskoljnikovim u stripu „Družina Dardaneli”, a onda nastave da ih otkrivaju u knjigama iz kojih su pozajmljeni za ovu priliku, kaže Zelić.

Po njegovim rečima, „Družina Dardaneli” priča je o timu svojevrsnih (super)heroja, protagonista srpske i evropske književnosti, koji se suprotstavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima sa druge strane i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka. Nova avantura dardanelovaca nosi naslov „Zločin na Svetskoj izložbi” i internacionalizuje doživljaje družine širom Starog kontinenta na prelazu vekova.

– Milje ovih pripovesti svet je tehnoloških čuda, arhitektonskih ludorija, i opšte iščašenosti u odnosu na poznatu prošlost, nadovezujući se na imaginaciju, ali i stvarne koncepte naučnika i vizionara u kojem je (skoro) sve moguće. Oponenti ovoj čudnovatoj skupini su u prvom albumu bili Kafkin Jozef K, (dobri vojnik) Švejk Jaroslava Hašeka, Old Šeterhend i Halef Omar iz romana Karla Maja, i negde između obe strane, Dimina Dama s kamelijama, kao i kamara drugih epizodista u omažima literaturi koju smo voleli da čitamo, kaže Pavle Zelić.

Crtač Dragan Paunović objašnjava je da je ovaj strip bio vrlo zahtevan u pogledu okruženja u kojem se junaci kreću, a u pitanju je Svetska izložba u Parizu 1900, koja je u ovoj alternativnoistorijskoj postavci još spektakularnija, a tu su i podzemlje Pariza i legendarne kosturnice, pa zatim leteći Orijent Ekspres, Beč i Konstantinopolj, i konačno veliki maskenbal.