Strah od reprize terorističkih napada u Ankari i Istanbulu prisutan je ne samo među strancima nego i među turskim građanima

U strahu od novih terorističkih napada u Turskoj Amerikanci užurbano povlače civilni personal i članove porodica oficira koji su stacionirani u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik na jugoistoku Anadolije.

Više od 670 pripadnika američkog pomoćnog osoblja, žene i deca su preko Adane, Izmira i Mugle ove sedmice odleteli u Nemačku na putu ka SAD. Pentagon zajedno sa zemljama članovima međunarodne koalicije koristi bazu Indžirlik za napade na položaje Islamske države u Siriji i Iraku.

„Taj potez smo povukli po naređenju Pentagona. Američki civili treba da napuste Tursku kako bi piloti i oficiri bez opterećenja mogli da se suoče sa izazovima u borbi protiv ekstremista”, objasnio je pukovnik u Indžirliku Džon Volker, preneli su lokalni mediji.

Situacija u Turskoj je sve složenija otkako su sredinom prošle godine obnovljeni sukobi između snaga bezbednosti i pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), koji se bore za autonomiju tog naroda.

U zemlji su sve aktivniji i pripadnici Islamske države koji su preuzeli odgovornost za tri velika teroristička napada uključujući i onaj u Ankari kada je 10. oktobra na železničkoj stanici stradalo više od sto civila, učesnika mirovnog skupa.

Ankaru i Istanbul je u poslednjih šest meseci potreslo pet razornih bombaških napada u kojima je poginulo više od 180 civila. U armiju težih i lakših invalida upisalo se nekoliko stotina građana. Takav talas krvoprolića, u tako kratkom roku, dosad nije zapamćen.

Sredinom sedmice i Velika Britanija je upozorila svoje građane da ne putuju u područje deset kilometara uz sirijsku granicu. Situacija je posebno kritična, kako procenjuju u Londonu, u istočnim provincijama Dijarbakir, Širnak, Mardin, Gazijantep, Kilis, Tundželi i Hakari.

„Treba da budete krajnje oprezni ukoliko morate da putujete u te delove Turske. Tamo snage bezbednosti svakodnevno vode oružane operacije protiv PKK i drugih militantnih grupa”, ističe se u upozorenju britanskih zvaničnika.

Slično poruku svojim državljanima uputila je i vlada u Jerusalimu. To se i moglo očekivati, pošto je sredinom marta, u centru Istanbula, u napadu bombaša samoubice, pripadnika „Islamske države”, stradalo troje Izraelaca, dok je dvadesetak turista iz te zemlje teže ili lakše ranjeno.

Nemačka je privremeno bila zatvorila svoju ambasadu u Ankari, kao i konzulat i školu u Istanbulu. „Dobili smo nekoliko ozbiljnih upozorenja da se pripremaju teroristički napadi na naša predstavništva”, objasnile su diplomate te zemlje. Oni se očevidno plaše reprize: početkom godine u bombaškom napadu u gradu na Bosforu stradalo je jedanaest nemačkih turista.

Turska je poslednjih meseci u mobilnom stanju pogotovo na jugoistoku zemlje gde se bukvalno svakog dana broje mrtvi i ranjeni. U pojedinim mestima je duže vreme na snazi policijski čas. Posle učestalih bombaških napada u Ankari i Istanbulu pojačano je obezbeđenje i oko ambasada i konzulata, pošto se ne zna ko bi mogao da se nađe na nišanu ekstremista.

Strah od novog krvoprolića uvukao se i među građane Turske.

Posle nekoliko napada u Ankari i Istanbulu primetno je manje ljudi na javnim mestima, trgovima, u popularnim kafanama, čak i tržnim centrima. Trgovci se hvataju za glavu: Promet u pojedinim robnim kućama je smanjen za 50 procenata, tvrde novinari dnevnika „Habarturk” koji su istraživali ponašanje građana posle učestalih terorističkih napada.

Drastično je smanjen i broj putnika u javnom prevozu i u Ankari i Istanbulu.

Uvek prometni bulevari, kao što su ulice Bagdadi na azijskoj i Nišantaši na evropskoj strani Istanbula, sada su često poluprazni. Građani se primetno sklanjaju, izbegavaju gužve i mesta okupljanja, jer posle onoga što se dogodilo ne žele da izazivaju sudbinu.

„Turska se našla na udaru terorista zbog velike nestabilnosti u regionu”, pokušava da objasni predsednik Tajip Erdogan. On, međutim, odbacuje inicijative pojedinih zapadnih zemalja da obnovi pregovore sa PKK kako bi se zaustavilo krvoproliće i konačno pronašlo političko rešenje kurdskog problema.

Predsednik nastoji da umiri javnost: „Nastavićemo da se borimo protiv terorista sve dok ne ućutkamo i poslednju pušku, dok ne završe na kolenima”, samouveren je Erdogan koji očigledno mnogo ne mari što je od prošlog jula u sanducima završilo 200 policajaca i vojnika, isto toliko civila i 3.100 „kurdskih terorista”.