petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.04.2016. u 10:18 Marija Brakočević Branka Vasiljević

Zeleniš filovan hemijom

Gradski zavod već godinama ne kontroliše namirnice na pijacama. – Hronično trovanje pesticidima dovodi se u vezu sa raznim oboljenjima poput Parkinsonove bolesti i Alchajmerove demencije, dijabetesa, razvojnih neuroloških problema kod dece, astme…
На 134 тоне воћа и поврћа само 750 узорака У прва три мeсeцa oвe гoдинe увeзeнo је 68.177 тона jужнoг вoћa, 33.456 тона oстaлoг вoћa и 32.442 тоне пoврћa. Дo сaдa je узeтo укупно 750 узoрaкa и ни у jeднoм ниje утврђeн пoвeћaн сaдржaj oстaтaкa пeстицидa oд мaксимaлнo дoзвoљeнoг, што знaчи да ниje ни билo зaбрaнe увoзa. У току 2015. узeтo je 2.374 узoркa од којих је 49 имало пoвeћaн сaдржaj пeстицидa – подсећају у Управи за заштиту биља.
По Закону о безбедности хране, произвођачи су одговорни за квалитет и безбедност производа јер треба да брину о томе којим средствима их прскају, каквом водом их заливају, на који начин их складиште и транспортују...
„Градске пијаце” нису задужене за контролу производа на тезгама, али њихови инспектори у току сезоне бар једном провере исправност намирница

Svekrva i snaja iz centra grada nisu ni slutile da će ih otrovati paradajz koji su pre nekoliko dana kupile na pijaci. Vrtoglavicu, neobjašnjiv nemir, upornu mučninu, povraćanje – sve ove tegobe od cele porodice osetile su samo one, jer su se njih dve počastile sočnom crvenom voćkom. Zbog toga su i zaključile da je uzrok paradajz očito previše tretiran pesticidima. Dok čekaju i zvanične rezultate, dve žene su saznale da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije više od 750.000 ljudi hronično izloženo malim dozama pesticida. To potvrđuje i prof. dr Slavica Vučinić, načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, podsećajući da se u svetu registruje i oko tri miliona akutnih trovanja, ali da se na Klinici za toksikologiju VMA dosad nije lečio nijedan pacijent zbog problema nastalih usled konzumiranja hrane sa ostacima pesticida.

– Najveći deo ostataka pesticida stiže iz povrća i voća. Eksperimentalne studije ukazuju na moguću povezanost hroničnog trovanja pesticidima sa raznim oboljenjima. Među njima su Parkinsonova bolest i Alchajmerova demencija, razvojni neurološki problemi kod dece, astma, prekomerna težina i dijabetes – kaže prof. Vučinić.

Pesticidi su hemijska sredstva i upotrebljavaju se u borbi protiv izazivača biljnih bolesti, štetnih insekata, za rast biljaka... Opasni su po zdravlje.

Na gradskim pijacama nije lako pronaći zeleniš koji poljoprivrednici nisu više puta, a često i posle svake obilne kiše, tretirali ovim sredstvima. Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, oni su odgovorni za kvalitet i bezbednost proizvoda koje iznose na tezge. Njima je ostavljeno da brinu o tome kojim sredstvima prskaju plodove, kakvom vodom ih zalivaju, na koji način ih skladište i transportuju...

Kako onda „očistiti” zeleniš od različitih štetnih preparata?

U Gradskom zavodu za javno zdravlje ističu nekoliko saveta kako bi se smanjio rizik od eventualno prisutnih ostataka pesticida u voću i povrću.

– Treba ga prati bar nekoliko minuta pod mlazom tekuće vode. Namirnice iz staklenika dodatno se tretiraju hemikalijama pa, ukoliko je moguće, treba im skinuti i gornji sloj ili koru. Kod lisnatog povrća poput kupusa i zelene salate, spoljne listove trebalo bi odstraniti. Kuvanje, konzervisanje ili zamrzavanje smanjuje ostatak pesticida – objašnjava dr Vesna Pantić-Palibrk, načelnik Jedinice za kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane.

Njena preporuka je da se što više jedu sezonsko voće i povrće jer se na taj način smanjuje izloženost različitim zagađivačima u hrani.

Stručnjaci zavoda laboratorijski ispituju postojanje ostataka pesticida u namirnicama koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. U ovoj kući rade takozvani skrining na više od 800 različitih pesticida koji su u upotrebi za prskanje ovih namirnica. Gradski zavod već godinama nije uključen u kontrolu na pijacama. Nadaju se da bi novi Zakon o javnom zdravlju trebalo da donese pomak i u ovoj oblasti. „Gradske pijace” nisu zadužene za kontrolu proizvoda na tezgama, ali njihovi inspektori ipak u toku sezone bar jednom provere ispravnost voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda.

Kontrola na prisustvo ostataka pesticida obavlja se laboratorijskom analizom uzoraka uzetih kod proizvođača, uvoznika, distributera, u veletrgovinama i na drugim prodajnim mestima. U slučaju nepravilnosti zabranjuje se dalji promet tih proizvoda, zatečena količina se povlači sa rafova i uništava na bezbedan način, ističu u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede

Prošle godine kontrolisano je oko 1.500 uzoraka. Najviše „problema” bilo je u citrusima – limun, mandarine i pomorandže – 10 uzoraka sadržalo je veći sadržaj sredstava za zaštitu bilja od dozvoljenog. Na osnovu ovih nalaza doneta su rešenja o zabrani uvoza i daljeg prometa oko 155,6 tona citrusa. Od toga je 93,9 tona ovog voća uništeno, dok je 61,7 tona vraćeno pošiljaocu. Ovo voće je uglavnom vodilo preklo iz Turske.

Kod nas 11 proizvoda nije bilo usaglašeno – i to malina, kupina, bresaka, šljiva, kajsija, paradajza i jedan uzorak šampinjona.

Zabranjeni u Evropi, ne i u Srbiji

Proizvođači bi najpre trebalo da shvate da ne smeju da prave razliku između proizvoda koje plasiraju na pijacu i onih koje ostavljaju za sebe, poručuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

– Većina njih ni ne zna kako treba da koristi pesticide. Dešava se da danas tretiraju proizvod, a sutra ga iznose na tezgu. Veliki broj štetnih hemikalija odavno je zabranjen u Evropi, a kod nas se i dalje koristi. Reč je o organo-fosfatima. Uvoze se i preparati iz Kine, bez deklaracije. Dopremaju se u buradima i mešaju se sa različitim sredstvima i koriste za prskanje. Imamo Zakon o hemikalijama, ali nažalost nemamo Agenciju za hemikalije koja bi trebalo da kontroliše primenu tog zakona – ističe Papović, dodajući da se nada da će ta „rupa” u zakonu uskoro biti „zakrpljena”.

Sremuš da, mrazovac ne

U poslednje vreme na pijacama se sve češće mogu naći vezice sremuša, moćnog antioksidansa, koji greškom neiskusni berači mogu da zamene sa mrazovcem, jednom od najotrovnijih biljaka na našim prostorima (sadrži alkaloid kolhicin).

– Listovi sremuša i mrazovca su slični, ali se mogu razlikovati kada se protrljaju između prstiju. Sremuš ima karakterističan miris koji podseća na beli luk. Cvetovi su mu beli i sitni, dok mrazovac ima nežnoljubičaste latice i nalikuje obrnutoj krunici. Očigledna je razlika u izgledu cveta sremuša i mrazovca – objašnjava dr Slavica Vučinić.

Komеntari19
3aab7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
"agencija za hemikalije"!!!!!. bez namere uvrede, izgleda ili misaona greska ili cista glupost. vlada pravi zakone, skupstina ih usvaja. sta zemlja dozvoli za uvoz to se uvozi. (carinici kontrolisu, oni ne odlucuju po cefu sta da prodje sta ne). gde su onoliki hemicari, sta oni rade? a svi graknu na gosp. udovicki kad kaze da se struktura administracije treba da menja. i seljaci su seljaci da ne kazem nesto teze ispasce uvreda. oni su na ivici prezivljavanja, a pijace pune. ali ne iz sela vec uvoz. i i dalje je selo nesto odakle se bezi. a sad odjednom zatrovana hrana. u titovo vreme se u poljoprivrednoj skoli ucilo, uci se i danas. od cekanja posla po gradovima i kukanja nema nista. kome je zivot drag bezi u selo i radi. dok moze da pobegne bez svih ovih bolesti iz clanka koje su na zalost puke cinjenice. ko to jos nije ukapirao oseca. pozdrav i dobro zdravlje.
ВлаДо
Разликовање цвета сремуша и мразовца практично не значи ништа јер се траве не беру кад процветају јер су тада презреле и нису за јело.
ВлаДо
Спомињете само пестициде.Воће и поврће се прска фунгицидима(против гљивица) ,хербицидима(против корова),пестицидима(буба),фертилизерима(вештачким ђубривом),средствима за брзо сазревање и средствима за конзервисање(против труљења).Сада још уз све то се појаве неки конзументи који воле да једу па поједу мало већу количину свега тога.Гојазност је мања штета од прекомерног уноса отрова.
nenad
i? ko ce to da speci? nije u pitanju samo paradaiz,sve se prska.... hlebovi se boje vestackim bojama,u cokoladama i slatkisima su sve sami vestacki zasladjivaci i emulgatori,ucvrcivaci i svavakakva druga djubra... nas niko ne stiti i nasu decu,ako da nikom nismo potrebni...ja imam probleme sa alergijama,i hranim se ,,zdravo,na anlizama sam pokazao zasicenost pesticidima i hormonima....i prestao sam sve da kupujem na pijaci ,nego idem po selima i trazim ljude od poverenja. jer imam dete i zao mi je da se truje u sopstvenoj drzavi.
Milorad M.
Ko normalan jede paradajz u aprilu. Normalan paradajz dospeva tek sredino maja do kraja septembra. Sve ostalo je sintetika i GMO.
Miloš
Milorade, kad sam tamo 80-ih bio klinac, paradajza je bilo krajem leta i to je to. Ni sad se ništa nije promenilo, samo je duži interval kad može da se kupi plastika, a pravi paradajzi, goveđe srce i jabučar, od kojih zamiriše cela kuća... retkost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja