četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 10.04.2016. u 21:05 A. Mikavica

Preduzetništvo traži povoljne kredite

Zacrtano je da sadašnjih oko 315.000 preduzeća i preduzetnika do kraja ove decenije bude povećano na 350.000
(Фото Бета)

Šta sve može malo preduzeće kad mu je banka pravi partner, možda najbolje govori primer preduzeće „Promek” iz Velike Plane. Bez dinara državne podrške, pre osam godina „na ledini” podigla su ga braća Naneti, vlasnici kompanije „Sipla” iz Bolonje. „Promek” danas zapošljava 55 naših ljudi, a proizvodi delove od metala i za Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje – čuveni CERN.

Mogu li i Srbi da stvaraju ovakva mala preduzeća?

– Mogu i Srbi, sigurno – izričit je mašinski inženjer Predrag Mitić, direktor „Promeka”. – Mi smo industrijska nacija, imamo znanje, sve je više i preduzetničkog duha, ali još nema povoljnih kredita. Ne može se ništa napraviti od zajma sa dvocifrenom kamatom. Ipak, čini mi se da se nešto menja nabolje. Iako sporo, banke i država počinju da se kreću u dobrom pravcu.

Želja vlade Aleksandra Vučića je da do 2020. godine mala i srednja preduzeća zapošljavaju blizu milion ljudi, izjavio je nedavno ministar privrede Željko Sertić. Usvojena je strategija razvoja ovog privrednog sektora, a onima koji žele da pokrenu, ili ojačaju, svoj „mali biznis”, u ovoj „Godini preduzetništva”, kroz 33 vrste pomoći, na raspolaganju će biti više od 16 milijardi dinara. Cilj je da se do kraja ove decenije poveća broj preduzeća i preduzetnika sa sadašnjih oko 315.000 na 350.000, i da umesto 720.000 taj sektor zapošljava gotovo milion ljudi.

Sasvim je izvesno, kažu ispitivači srpskog javnog mnjenja, da će Vučić i posle ovogodišnjih vanrednih izbora biti na čelu nove vlade za čijeg bi četvorogodišnjeg mandata sektor MSP i preduzetnici, trebalo u proseku godišnje da zapošljava najmanje oko 50.000 ljudi.

Da li je ostvariv ovaj plan?

Što se građana tiče, oni ne beže od pokretanja privatnog posla. Uvreženo mišljenje da Srbi gotovo po pravilu čekaju samo „državni posao”, jer ih je „komunizam onesposobio da stvore sopstveni”, demantuje nedavno istraživanje stavova javnog mnjenja o preduzetništvu koje je naručila Svetska banka. Ono je pokazalo da polovina među nezaposlenima veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik. Još više iznenađuje saznanje da svaka druga osoba među njima ne samo što razmišlja, već nešto i preduzima da počne sopstveni posao.

Građani Srbije, dakle, veruju u svoje preduzetničke sposobnosti, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode.

– Oko 600.000 ljudi veruje da ima znanja i veštine neophodne za preduzetništvo, ali se pokretanje vlastitog posla u Srbiji doživljava kao rizik – kaže Marko Uljarević, direktor Sektora za istraživanje javnog mnjenja IPSOS Stratedžik marketinga. – Tako misli 85 odsto onih koji već imaju privatni posao, a među onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla takvih je 95 odsto.

Preduzetništvo, ipak, nije čest izbor mladih i nezaposlenih, već se za privatni posao više odlučuju malo iskusniji koji već imaju posao. Nadležnima su poznata ova strahovanja, ne negiraju njihovu opravdanost, a u Ministarstvu privrede su nam kazali da će se baš zato u prvih nekoliko godina sprovođenja Strategije razvoja MSP i preduzetništva raditi na poboljšanju uslova za poslovanje, „koje će kasnije dovesti do punih efekata.”

– Ne volim kredite i ne uzimam ih – napisala je jedna preduzetnica u anketi USAID-a. – Za sve ove godine, ovo je prvi put da sam uzela kredit i sada sam stalno pod opterećenjem. Zato sam i išla sa najmanjim rokom od 12 meseci i stalno o tome razmišljam. Drugo, svi mi radimo na jednom nestabilnom tržištu, ne znamo da li ćemo sutra imati posao i da li ćemo taj kredit moći da otplatimo. Zato nisam komotna i jedva čekam samo to da vratim.

Kao razlog zbog kojeg ne razmišljaju o preduzetništvu 27 odsto ispitanih navelo je nedostatak novca.

Kad se do para nekako i dođe, firma se lako registruje, ali porez i doprinosi odmah moraju da se plate, iako para još nije počela da curi. Zato privatnici kažu da su uslovi za poslovanje teški i neizvesni.

– Mesečno zaradim 100.000 dinara, od toga 25.000 dinara treba da platim na ime poreza i doprinosa – izjadao nam se nedavno privatni prevoznik Srđan Arsić iz Beograda. – Početkom 2014. su mi obaveze povećane za 80 odsto, a da o tome nisam obavešten. Oni me ubeđuju da su me obavestili. Jedno vreme nisam mogao da plaćam dažbine, tako da mi je dug, sa pripisanom kamatom, dogurao do 440.000 dinara. Država je oprostila kamatu onima koji ništa nisu plaćali, a meni je ne prašta.

Vlada Srbije i njen premijer su više puta najavljivali da će ubuduće donositi zakone koji će olakšati poslovanje „malom biznisu”.

Firma za dva dana

U Agenciji za privredne registre (APR) kažu da procedura registracije preduzeća ili preduzetničke radnje, sa dobijanjem PIB-a – što je skraćenica za poreski identifikacioni broj – na jednom šalteru traje samo dva dana. Naravno, pod uslovom da je dostavljena sva neophodna i ispravna dokumentacija, a njena obimnost zavisi od izbora pravne forme u kojoj će se poslovati.

Pored detaljnih uputstava, sa sajta APR mogu se besplatno preuzeti obrasci registracionih prijava, kao i modeli osnivačkih akata koje građani mogu da iskoriste kako bi pripremili svu neophodnu dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu.

Preduzetnik u APR podnosi samo uredno popunjenu registracionu prijavu osnivanja i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika, kopiju lične karte (ili pasoš za stranca) i dokaz o uplati naknade za registraciju od 1.500 dinara.

Ako se izabere pravna forma – društvo sa ograničenom odgovornošću, potrebno je APR-u dostaviti sedam „papira”. Po Zakonu o privrednim društvima, minimalni osnivački kapital društva iznosi 100 dinara. Jedan od „papira” je i dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja od 4.900 dinara i objava osnivačkog akta društva na veb sajtu APR od 1.000 dinara.

Komentari4
4e58c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav Milošević
Sveopšti interes je da se razvije preduzetništvo, ali se teško nalazi odgovor na pitanja: Zašto, kako, gde, kada i ko da pokrene preduzetnički posao. Sveukupnim istraživanjem javnosti dolazi se do rezultata, da samo uspešni preduzetnici mogu biti najbolja preporuka za osnivanje novih radnji i preduzeća. Država je najizad shvatila da se projektom "godina preduzetništva" može podstaći razvoj, i na taj način mnoge preduzetnike iz faze opstanka uvesti u fazu rasta i razvoja što će biti glavni signal da se neodlučni opredele za preduzetničke vode. Povećanje zahvata države u ovom periodu bila bi prava katastrofa za ceo proces.
nikola
Samo smanjite doprinose za sve linearno npr na 50% u odnosu na dosadasnjih 64% i videcete efekat. Sada trenitno onaj ko radi je budala jer vise daje drzavi nego sto zaradi. Da su doprinosi npr 20% bili bi kao Holandija jer bi svi mogli da rade i zarade. Po meni bi porez na dobit trebao da bude 20% isto kao i doprinosi.
Радован ЧЕТВРТИ
1.Умањити висину обавезног ПИ осигурања у почетној фази пословања; 2.За Старт ап кредит који се узима код банке, да држава буде гарант како би камата била повољна; 3.Променити висине почетних цена код закупа локала у власништву града, општине, војске или их дати новоотвореним фирмама на коришћење у периоду од нпр. 2 године без надокнаде...
sava
Mlade i prvoosnovane firme oskoboditi poreza i doprinosa prve dvije godine,a u trecoj godini tu obavezu uvesti do nivoa od 50 posto

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja