nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.04.2016. u 08:15 Milorad Ilić
POLEMIKA

Zablude i istine bivšeg guvernera

Povodom teksta Dejana Šoškića: „Odjeci s Kopaonika - zablude i istine”

U tekstu „Odjeci s Kopaonika: zablude i istine” (21. mart), gospodin Dejan Šoškić počastio nas je opštim mestima o ekonomskoj politici, opravdanom kritikom rada guvernerke Tabaković i, posredno, hvalom na račun svog rada za vreme boravka u NBS. Naveo je da je vladajući model rasta BDP-a do 2008. godine morao da se promeni. Iako relativno uspešan, bio je dugoročno neodrživ jer se bazirao na potrošnji i uvozu, umesto na investicijama i izvozu. Razloge za neuspeh novog modela g. Šoškić je našao u padu učešća investicija u BDP-u i u vođenju restriktivne monetarne politike kad joj vreme nije (u recesiji i bez rizika od inflacije).

Koliko ovde ima istine, a koliko zabluda?

Prvo, relativno dinamičan rast do 2008. godine „gurale” su i investicije. One su imale rastući trend i narasle su na poželjno učešće od 25 odsto BDP-a.

Drugo, jedino što je bilo dugoročno neodrživo do 2008. jeste rast uvoza, koji smo, baš u vreme krize, odlučili da „izlečimo” daljim besmislenim spuštanjem carina i još intenzivnijom liberalizacijom uvoznog režima.

Treće, kad pominje rashodnu stranu BDP-a g. Šoškić verovatno misli na odomaćenu formulu da je BDP jednak zbiru finalne potrošnje, investicija i izvoza, minus uvoz.

Gledajući ovu formulu, logika kaže da je jedan od najvažnijih zadataka svake makroekonomske politike minimiziranje uvoza, jer je on direktno suprotstavljen veličini BDP-a. Mogućnosti za ovo su mnogobrojne, čak i u uslovima potpisanog SSP-a, a posebno u monetarnoj sferi, gde je g. Šoškić boravio kratko i neuspešno.

Šta kaže statistika NBS i RZS o periodu od 2008. do 2015? Izvoz je porastao za 63 odsto, a uvoz za samo 3,5 odsto, dok je BDP istovremeno zabeležio pad od dva odsto, investicije su na minus 29 odsto, a finalna potrošnja na minus pet odsto.

Ako je izvoz toliko rastao, postavlja se pitanje šta se desilo s BDP-om? On je morao da raste nezavisno od pada investicija. Ovakvo odsustvo korelacije jasno pokazuje da rast izvoza i BDP-a nema baš neku vezu. Ovo bi bilo mnogo jasnije da je g. Šoškić analizirao prihodnu umesto rashodne strane BDP-a. Pored toga, navedena statistika jasno pokazuje da na pad BDP-a (ili njegov slab rast u toku razmatranog perioda) nisu uticali ni eksterni faktori, tj. kriza u Evropi i ostala opravdanja političara i njihovih analitičara. Ekonomski problemi Srbije su samo unutar njenog dvorišta i posledica su sistemskih grešaka koje ima naša ekonomija.

Apsolutno je opravdano kritikovati NBS, ali tu kritiku treba da upućuju pre svega oni koji trpe njene posledice (građani, privrednici itd.). Pitanje dobrog ukusa jeste kada tako postupa onaj koji je bio u poziciji da promeni monetarnu politiku

Činjenica je da su investicije u velikom opadajućem trendu. Međutim, zašto bi neko uopšte investirao u Srbiji kada BDP pada (ili nedovoljno raste), padaju zarade i standard građana, javne finansije su u dugoročnom problemu i stalno se preti otpuštanjem radnika. Korišćenje poslovnih kapaciteta Srbije ne prelazi trećinu, tako da su nova ulaganja, na postojećem nivou privredne aktivnosti i prometa, gotovo nepotrebna. Ako se nešto i investira, onda je to na nivou proste reprodukcije. Država je u problemu s javnim finansijama, pa od nje kao investitora i ne treba mnogo očekivati. Gospodin Šoškić, međutim, mislio je na one mazohiste koji hoće da izvoze. Među domaćim investitorima takvih, opravdano, gotovo da i nema (ako izuzmemo poljoprivredni i prehrambeni sektor, te projektovanje svake vrste). Ostaju nam samo stranci čije dolaske podmićujemo, bez jasne analize takvih aktivnosti, ne shvatajući da time po više osnova štetimo rastu BDP-a. Kako god, stranih investitora nema dovoljno ni za projektovane modele, a da ih i ima, oni bi nastojali da zadovolje svoje interese a ne potrebe našeg društva.

Kaže bivši guverner da je NBS, u razmatranom periodu, vodila restriktivnu monetarnu politiku i to dokazuje time što je stopa inflacije niža od projektovane. Sve bi to bilo u redu da njegova monetarna politika nije bila restriktivnija nego sada. Volumeni monetarnih agregata to jasno pokazuju. Novčana masa M2 (količina dinara u opticaju koja se sastoji od gotovine, depozita po viđenju i kratkoročno oročenih depozita) kretala se od 11 do 14 odsto BDP-a, kamatne stope bile su mnogo više kao posledica visoke referentne stope NBS, dok je kurs podjednako stabilan (ili nestabilan). Sve ove kategorije i danas su loše i neodgovarajuće za potrebe privrede, ali bolje nego u vreme guvernera Šoškića. Strašna je ta nepreciznost od čitavih jedan odsto kod projektovanja inflacije, ali nije strašno što je nivo novčane mase (M2) triput manji od potrebnog! Pod Šoškićevom komandom bilo je još gore, tj. M2 je bio četiri puta manji od potrebnog nivoa. Apsolutno je opravdano kritikovati NBS, a posebno guvernerku Tabaković, zbog vođenja pogrešne monetarne politike, ali tu kritiku treba da upućuju pre svega oni koji trpe njene posledice (građani, privrednici itd.). Pitanje dobrog ukusa je kada tako postupa onaj koji je bio u poziciji da promeni monetarnu politiku i da građanima i privredi Srbije olakša život po raznim osnovama.

Ekonomista, privrednik, autor knjige „Praktikum za vladu koja želi dobro svojim građanima”

Komеntari10
c8050
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja