četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 12.04.2016. u 22:00 Anica Telesković

Panama papiri pogodili meka srca kapitalista

Zakon im je omogućio da sakriju vlasništvo prilikom kupovine preduzeća u privatizaciji, da izigraju male akcionare, da državi ne prijave da imaju of šor firmu
(Фото Пиксибеј)

 

Koga god da je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara gađao Panama papirima, u Srbiji je, kao i svaki put kad se spomene poslovanje preko ofšor zona, pogodio u meka srca krupnih kapitalista.

Prozvani tajkuni, koji su se u proteklih nedelju dana javljali redakciji „Politike”, horski su ponavljali kako poslovanje preko poreskih rajeva nije nelegalno. Iako je to eksplicitno i nedvosmisleno u svim „Politikinim” tekstovima bilo naglašeno. Međutim, predstavnici srpske poslovne elite, kao i u slučaju finansiranja nevladinih organizacija, na dušu nam nisu stavljali ono što piše, već ono što ne piše u našim tekstovima.

„Narod to čita kao da smo mi svi lopovi i kriminalci”, ponavljali su predstavnici krupnog kapitala potcenjujući tako inteligenciju „Politikinih” čitalaca. Komentari ispod tekstova na internetu i odjek u javnosti mnogo više su pogodili prozvane, od istinitih činjenica koje smo preneli iz panamskog privrednog registra.

Krupni kapitalisti se brane izjavama da je poslovanje preko poreskih rajeva po zakonu, a često je skandalozno šta je sve u ovoj zemlji po zakonu

„Nije nelegalno imati kompanije u drugim zemljama, pa ni u ofšor zemljama. Zabranjeno je baviti se nelegalnim poslovima u bilo kojoj kompaniji i u bilo kojoj zemlji sveta”, poentirao je u svom reagovanju na „Politikin” tekst biznismen Miroslav Ateljević, član elitnog kluba „Privrednik”, o čijim ofšor poslovima smo izvestili naše čitaoce.

Upravo u tome i jeste poenta. Kada je bivši američki obaveštajac Edvard Snouden otkrio da Sjedinjene Američke Države (SAD) špijuniraju ceo internet, branioci federalne politike pravdali su se da je u tom slučaju sve bilo po zakonu. Najveći skandal bio je u tome da je zapravo skandalozno šta sve zakon dozvoljava i ne sankcioniše.

I to ne znači da naši čitaoci sada nemaju pravo da se pitaju da li je i u ovom slučaju skandalozno šta je sve po zakonu. Jer, kako smo saznali iz Narodne banke Srbije, građani nemaju nikakvu obavezu da državi prijave otvaranje ofšor firme u inostranstvu. Država Srbija, dakle, ne zna i ne mora da zna ko ima firme u poreskim rajevima. Tako je ovdašnje zakonodavstvo i omogućilo da neko u procesu privatizacije može da kupi firmu, a da se uopšte ne zna ko je vlasnik kapitala. Naknadno smo saznali da su iza „Vorldfina”, koji je kupio „Luku Beograd” stajali Miroslav Mišković i Milan Beko. Na zvaničnoj konferenciji za novinare tada su se pojavili samo advokati, a javnost, po zakonu, nije imala pravo da zna čije interese zastupaju. Kad je preuziman „Knjaz Miloš”, kao zvanični kupac pojavio se „FPP Balkan limitid”, iza koga je, kako se kasnije ispostavilo stajao investicioni fond „Salford”, koji je, takođe, osnovan u poreskom raju, kakav je Holandija.

Sve dok biznismen Milan Beko na televiziji javno nije priznao da je većinski vlasnik „Novosti”, pred državom ovaj dnevni list formalno je bio u vlasništvu tri različite kompanije: „Adros”, „Trimaks” i „Karamat. Tek nakon Bekovog javnog priznanja postalo je jasno da on, preko te tri firme, iza kojih se krio, poseduje 62,42 odsto akcija „Novosti”. Po zakonu, svako ko ima više od 25 odsto akcija dužan je da istu tu cenu ponudi manjinskim akcionarima. Zakonodavac je na taj način pokušao da zaštiti manjinske akcionare. Do Bekovog priznanja, formalno posmatrano, tri različite firme imale su po manje od 25 odsto akcija „Novosti”, i Beko, koga zakon nije prepoznao, nije imao nikakvu obavezu prema manjinskim akcionarima. Sve dok se sam nije identifikovao kao većinski vlasnik. Mnogo puta su tajkuni na berzi, preko ofšor firmi kupovali manje od 25 odsto akcija kako bi izbegli svoje obaveze prema malim akcionarima. Dakle, skandalozno je to što zakon omogućava tajkunima da kriju svoje vlasništvo u firmama koje su kupovali tokom procesa privatizacije.

I nije to praksa samo u Srbiji. Finansijski sistem skrojen je po meri bogatih, zato poreski rajevi i jesu legalni. Da bi kapital bogatih ljudi, daleko od očiju javnosti, letovao na egzotičnim destinacijama. Po tome se strani investitori ne razlikuju od domaćih. Prema podacima Agencije za privredne registre, pogodnosti Luksemburga, kao poreskog raja, kod nas koriste strane firme koje ovde imaju svoja predstavništva. Među njima su „Delez”, „Dajners klub”, „Beneton”, „Kalcedonia”, turistička agencija „A travel”, kafići „Fektori” rasprostranjeni po centru Beograda i „Adria njuz”, koja je ovde osnovala Televiziju N1.

Finansijski sistem je zapravo, kako to kaže guvernerka Jorgovanka Tabaković, u nedeljnom broju „Politike” i omogućio ovakve afere. Od početka izbijanja krize, bilo ih je tri. Prvo je 2013. godine Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio javnu bazu podataka o ofšor kompanijama, koja je po svom obimu, kako tvrde njeni autori, bila 160 puta veća od „Vikiliksa”. Pre godinu i po dana imali smo i aferu „Luksemburg”, pa su novinske stranice širom sveta punile informacije o biznismenima, političarima, sportistima i glumcima koji su utočište našli u ovom poreskom raju. I dok je u svetu Žan-Klod Junker morao da se pravda novinarima da nije omogućio masovnu utaju poreza, u Srbiji su se novinari, koji su se usudili da javno spomenu imena privrednika koji posluju preko ofšor zona, našli pod pritiskom i na tapetu krupnih kapitalista. Nisu izostale ni pretnje tužbama. Ni ovoga puta nije bilo drugačije.

Komentari24
2f041
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Wiki
Panamski papiri, šta god da je u pozadini te afere, skrivaju činjenicu da bogati svet i bogate kompanije imaju savim legalnu mogućnost da poreze uopšte ne plaćaju, ili da plaćaju smešne iznose. Prilično sam siguran da veliki broj imalaca offshore računa čak nije ni prekršio zakonsku regulativu u državama u kojima su rezidenti.
simon
znaci, treba kayniti one koji su donosili zakon a ne one koji su takav yakon postovali ili sledili
ecc
tako je, svi koji su donosili zakone koji su isli u prilog kradji drzavne imovine, povladjivanju Miskovicima,Karicima, Kosticima, Djunicima, Percevicima, Drakulicima, Zecevicima i sl i omogucili im da prisvoje imovinu nezakonito su jednako krivi kao i ovi, a u maloj ekonomiji kao sto je srpska se izaziva propadanje i urusavanje; Umesto sto drzava otima od penzionera i drzavnih sluzbenika (ne znam kako ljudi zive od 40 hilj. dinara mesecno) istrazite sta je drzavno odnosno narodno taj novac treba vratiti u razvojni fond i u budzet; Znaci ono sto je oteto mora se vratiti uz kamate; Ako se u Srbiji ne pocne sa strogim kaznjavanjem korupcije i zloupotreba, ne uvede zakon jednak za sve, i ne zastiti obican gradjanin kao i penzioneri, Srbija nece moci da opstane.Zalosno je da u predizbornim temama uopste nema reci o kradji imovine iz devedesetih, niti o zakonu o poreklu imovine.
sloba car
Cini mi se da je za vreme Kostunice (spasioca) u ustav Srbije uneto da ne postoji drustvena svojina (zabranjena??). Medjutim svi ti objekti su I dalje ostali, nisu isparili, samo su bili na raspolaganju, ali ne narodu....
Mirko
Tajkuni su u privatizaciji učestvovali tek kad su predhodno sve dogovorili. Naša privatizacija je bila kao prodaja kradene robe. Država je samu sebe proglasila za vlasnika suprotno zakonu ustavu i zakonu koji je važio od 1952 godine kada su radnici postali vlasnici društvenog kapitala. Svuda u svetu je vlasništvo svetinja osim kod nas. Elita je sebi i svojim prijateljima(tajkunima) obezbedila enormne zarade prodajući otetu ili ukradenu imovinu. Svuda u svetu su jednako krivi i oni koji prodaju i oni koji kupuju ukradeno ili oteto. Zbog svega toga Srbija je izbezumljena zemlja u kojoj je elita na vlasti od naroda napravila bedu i sorotinju a sebi i svojim prijateljima obezbedila ogromno bogatstvo.
mp
Mirko odlicno ste opisali, ali gradjani su samo pognuli glave i pustili da Milosevic i klika opljackaju, jer od njih je sve pocelo, urade sta su uradili; Ovo kasnije je bio epilog. Vlasti koje su dosle posle 2000e su samo skupo naplacivali svoje usluge od ovih koji su u prvom nivou kradje pokrali drzavne ...i sada nazovi socijalisti Dacic i Bajatovic imaju obraza da se pojave u javnosti da pricaju sta ?? Sta bi Bajatovic sa maloprodajom u Srbiji, ili "subvencije" idi .. mislim da im je mesto u zatvoru jer su bili deo kriminalnog miljea koji je opljackao zemlju i njene gradjane; A pojedinci preko kojih je to radjeno su se sklonili na sigurno, u druge zemlje a kapital koji inicijalno nije bio njihov nego drzavni je ostao u poreskim zaledjima (tax haven) ne znam kako smo prozvali poreski raj kad je u stvari poresko skloniste, no sve jedno. Treba traziti otvaranje knjiga iz devedesetih i ispitati sve lokacije drzavnih para vece od 100 hiljada dolara, nije to ni mnogo veliki posao.
Savic Zoran
Pa baš i nije sve po zakonu, recimo nije po zakonu kako je Kostić preko svojih nekoliko ofšor firmi i fondova štelovao cenu za preuzimanje AIKB, i nije po zakonu da je mnogo ranije sa tim povezanim firmama u svom vlasništvu imao preko 25% i da je vec tada morao dati ponudu ali mu je tada cena bila visoka. Mogla bi KHOV i berza malo da se vrate par godina unazad i da to sve provere, ali nesmeju ni da zucnu a kamoli da se mešaju u svoj posao. Važno je da cimaju sitne špekulante zbog obaranja cene na nekim totalno nelikvidnim hartijama, jer eto oni rade i prate šta se dešava, iako je to apsolutno dozvoljeno ako je u visini zone fluktoacije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja